Aristotel je razgnevljeni tinejdžer koji ima brata u zatvoru. Dante je sveznalica sa neobičnim pogledom na svet. Kada se njih dvojica upoznaju na bazenu, deluje kao da nemaju ničeg zajedničkog. Ali kada ova dva usamljenika počnu da provode vreme zajedno, otkrivaju da imaju poseban odnos – onaj koji menja živote i traje večno. I upravo kroz ovo prijateljstvo Ari i Dante uspevaju da spoznaju najvažnije istine o sebi i o tome kakvi ljudi žele da budu.
Nežna i iskrena potraga za identitetom, seksualnošću i podsetnik da ljubav – bilo romantična ili porodična – treba da bude otvorena, slobodna i bez stida.
Publishers Weekly
Pogledajte u kojim bibliotekama možete naći ovu knjigu: COBISS
Tekst o knjizi možete pročitati na sajtu Optimist magazina
U svom najnovijem romanu Hazlet nam nudi duboko intimnu priču o jednoj porodici i kompleksnim psihološkim stanjima njenih članova. Pisan u pet glasova, ovaj roman ima izuzetnu moć da nas uvuče u unutrašnji život njegovih junaka, čiji složeni svetovi ostavljaju dubok trag na čitaoca i produbljuju njegovo shvatanje porodične ljubavi i međusobne brige.
Šesnaestogodišnjem Sajmonu, gej tinejdžeru koji još uvek nikome nije odao svoju tajnu, život se iz korena promeni kad jedan imejl vidi neko ko nije trebalo da ga vidi. U tren oka postao je žrtva ucene drugara iz razreda, koji pred njega postavlja nemoguć zahtev.
O zdravlju, varenju, prostituciji i ostalim bitnim stvarima.
…Papirne disko kugle su svakako i angažovana proza, koja – osim toga što mešajući fikciju i fakciju tematizuje položaj drugačijih, rodnih i seksualnih identiteta – na brehtovski način poziva na izlazak iz fikcije, na hrabru građansku akciju u pogledu tretmana i ostalih „poniženih i uvređenih“ društvenih grupa i slojeva. Najzad, ovaj kratki roman nije ljubavni, ali jeste roman o ljubavi, ili bolje rečeno o žudnji i odustajanju od ljubavi, o njenoj stvarnoj nemogućnosti i prustovskoj mogućnosti književne evokacije ljubavi ostavljene u prošlosti.
Nakon smrti svoje majke trinaestogodišnja Virdžinija doživela je svoj prvi nervni slom od kojeg se dugo vremena oporavljala. Kao jedan vid lečenja počela je da vodi dnevnik.
Nakon smrti svoje majke trinaestogodišnja Virdžinija doživela je svoj prvi nervni slom od kojeg se dugo vremena oporavljala. Kao jedan vid lečenja počela je da vodi dnevnik.
Pisan fragmentarno, ovaj roman donosi priču o Gregoru, dečaku-čoveku kroz kojeg kroz polifoniju progovaraju različiti likovi i njihove transgeneracijske priče – o siromaštvu, nepravdi, borbi, bolesti, smrti, preživljavanju, ljubavi. Likovi, iako identitetski različiti, slični su u svojoj osiromašenosti i rastrzanosti, njihov dah je sve kraći, životi im trepere, a snovi se sve češće stapaju sa zbiljom.
Široki trem koji se prostire duž čitavog pročelja porodične kuće Vitšenkovih u stvari je pozornica na kojoj junaci ovog romana generacijama proživljavaju svoje najintimnije drame. Priča o Vitšenkovima počinje telefonskim pozivom koji su Abi i Red primili jedne večeri 1994, kada im je sin Deni saopštio da je gej. Možda priča o ovoj porodici počinje kada se Abi zaljubila u Reda, jula 1959, tog „prelepog, svežeg, zlatno-zelenog popodneva”, na istom tom tremu. Ili je ipak sve počelo 1936, kada se Džunior, Redov otac, zaljubio u kuću koju je sagradio za drugoga.
Sjon u svom romanu “Mesečev kamen” zida priču o životu i smrti, realnosti i mašti, tajnama i otkrićima, o odnosu prema svemu skrajnutom i drugačijem (od bioskopa do homoseksualizma) s početka 20.veka u Rejkjaviku. U duhu nadrealizma, on istražuje načine na koje fantazija oblikuje stvarnost i to kako snovi i mašta snažno utiču na svakodnevicu. Glavni junak ovog romana, dečak Mauni Stejtn, živi u filmovima. Dok spava, on sanja filmove u kojima se pretapaju niti radnje i njegovog sopstvenog života…
Kao jedna od poslednjih velikih prepiski dvadesetog veka, knjiga nam predstavlja ne samo dvojicu najpoznatijih predstavnika Bit generacije u procesu njenog nastajanja, već i razvoj njihovog prijateljstva, ispunjenog snažnim osećanjima i duhovnom dubinom. Keruaka i Ginsberga pre svega upoznajemo kao pisce jedinstvenog glasa i inovativnosti. Od njihovog prvog susreta 1944. godine, do Keruakove prerane smrti 1969, pisma govore o neprestanoj borbi, bolu, napornom radu i žrtvama koje su podnosili tražeći pravi izraz za svoje literarno vizionarstvo. 
Homoseksualci su sada emancipovaniji u pravnom i političkom smislu (zakonski okvir, udruženja, aktivizam); ali su istovremeno ugroženiji u sferi građanskog društva, jer su vidljiviji i, kako se to često kaže, „nacrtana im je meta na čelu“: češće su izloženi nasilju – u meri u kojoj su poređenja moguća, jer ranije se to nasilje manje pažljivo beležilo – a sigurno su više verbalno napadani i eksplicitno omraženi, prezreni i vređani, u javnom, polujavnom (društvene mreže, društvena okupljanja manjeg obima) i privatnom diskursu. Knjiga koja je pred vama pomaže da razumemo: kako je do toga došlo? Štaviše, i u tome je njen najveći kvalitet, ona omogućava da taj protivrečni društveni razvoj sagledamo iz lične perspektive pojedinaca koji žive svoje živote, u ovom društvu i vremenu, u njemu misle, osećaju, veruju – i dele svoje priče sa istraživačem, pa onda i sa nama čitaocima. Ne samo to: odluka da se pažnja posveti upravo religioznim gej muškarcima i lezbejkama je višestruko saznajno produktivna jer osvetljava i „drugu stranu“ diskriminacije: marginalizovanost i usamljenost vernika unutar same gej zajednice, nerazumevanje s kojim se susreću, prinuđenost da sami, bez podrške zajednice i najčešće bilo koga iz okoline, nađu svoj način da pomire svoju seksualnost i svoju veru – ili pak da žive njihovu suprotstavljenost. Svedočanstva kako oni to čine, retka i dragocena, govore takođe o ljudskoj žilavosti i kreativnosti, a ponajviše, o individualnosti – toj u srpskom društvu vazda krhkoj biljci čije manifestacije valja s pažnjom prepoznavati i negovati.
„Verujem da je Anđeo za mojim stolom, autobiografija u tri knjige, jedna od najlepših i najdirljivijih knjiga koje sam pročitala i najbolja knjiga koju je napisao neki Novozelanđanin.“
Zbirka kratkih queer priča na temu izlaska iz ormana
Spektakularan debitantski roman priznate umetnice, sineaste i autorke bestselera Baš ti, baš tu istovremeno je tako potresan, tako prljav, tako nežan, tako duhovit – tako u njenom stilu – da će čitaoci ostati zatečeni.
„Žan Žene je svojim stvaralaštvom ispunio jedan zahtev Franca Kafke. „Verujem“, pisao je Kafka Ernstu Polaku, „da bi trebalo čitati samo knjige koje ujedaju i ubadaju. Ukoliko nas knjiga koju čitamo ne opali kao maljem po glavi, zašto je onda uopšte čitamo? Da bi nas usrećila, kao što ti misliš? Bože moj, bili bismo srećni i bez knjiga, a knjige koje nas usrećuju, mogli bismo u slučaju nužde i sami da pišemo. Potrebne su nam knjige koje na nas deluju poput neke nesreće koja nas veoma boli, kao smrt nekoga koga volimo više od nas samih, kao kada smo proterani u šumu, daleko od svih ljudi, kao samoubistvo, knjiga mora da bude sekira kojom lomimo zaleđeno more u nama.“ Romani nisu humanitarni izveštaji. Radujmo se, naprotiv, što ostaje dovoljno surovosti, bez koje ne bi bilo lepote [Žan Žene].““ Jozef Vinkler
More je izbacilo telo Džona Outsa na stene samo nekoliko dana pošto je odlučio da promeni polisu životnog osiguranja. Policija zaključuje da je reč o nesrećnom slučaju. Dejv Brendsteter, iskusni istražitelj osiguranja, misli da je reč o ubistvu. On započinje istragu koja ga vodi kroz svet retkih knjiga, iza scene provincijskog pozorišta, na imanje proslavljenog holivudskog glumca… U potrazi za odgovorima Brendsteter otkriva priču o gubitku i bolu, slabosti i snazi, ljubavi i usamljenosti, izdaji i osveti. 
Istinita priča.
Ova knjiga nudi dve nesvakidašnje priče. Glavna je naravno ispovest o lutanjima, pokušajima da se potisne i prikrije vlastiti identitet i olakšanju kada je on pronađen. Sporedna je na kraju svega ipak meni važnjija – ovo je priča sa kojom naša LGBT zajednica po prvi put pokazuje kako je delila sudbinu ovog naroda, da ga razume, voli i poštuje njegove vrednosti.
Priče kao što su „Bijela pustinja“ ili „Povratak među zvijezde“ u stanju su da čitaoca osvoje svojom neposrednošću i dirljivim rečenicama. Ovo, naravno, nije samo knjiga o nemogućnosti da se prežali majčina prerana smrt, niti je melanholija tog gubitka jedino što ovaj više nego dobar rukopis nudi. A on nudi još i priču o raspadu Jugoslavije, o svim tim intimnim, unutrašnjim raspadima, o identitetu koji je nepovratno izgubljen, o ljubavi između dvije žene, i opštem osjećaju bezdomništva.
Pariskog perverznjaka, Monstruma iz Santjea, raznela je teroristička bomba, te se obreo s One strane, u praznom sajber kafeu okružen hiljadama računara. Na njegov imejl počinju da pristižu uznemirujuće poruke kompanije L’ Oreal i dilera kreka, verski pamfleti i seksualne nepodopštine, bezbrojne bizarne reklame. Mračna onlajn verzija Zemlje čuda okuplja opskurne likove s kojima naš junak redovno komunicira, pre svega ženu-imama Alisu, rešenu da Monstruma regrutuje u svoju terorističku mrežu. Njen pravi identitet niko ne može da potvrdi: da li je gospođa prerušena čas u damu s psetancetom, čas u napaljenu reperku, poznati teleevanđelista ili radikalni imam? Ako ste mislili da se Gojtisolo tu zaustavio, prevarili ste se. Uz Alisu, našeg Monstrumčića ne ostavljaju na miru ni patriota frizer, desničar i Berluskonijev gorljivi sledbenik, ni rasta-rabin, ni Monsinjor, koji glasno propoveda: „Ako ljubav prema Svetom duhu može da opere dušu, zašto banka koja nosi njegovo ime ne bi mogla da opere novac?” – i svi su neopozivo ludi.
Zovem se Čezare Anuncijata, imam sedamdeset sedam godina i protraćio sam sedamdeset dve godine i sto jedanaest dana. Potom sam shvatio da je došao trenutak da istinski uživam u stečenom poštovanju.
Džinet Vinterson, autorka je deset romana, uključujući Pomorandže nisu jedino voće, Strast i Napisano na telu; knjige kratkih priča, Svet i druga mesta; zbirke eseja, Umetnički predmeti, kao i mnogih drugih dela, uključujući knjige za decu, scenarija i novinarske članke. Osvojila je nagradu Vitbred za najbolji prvi roman. Memorijalnu nagradu Džon Luelin Ris, nagradu E.M. Ferster i Prix d’argent na Kanskom filmskom festivalu.
Autor dr Dusan Vujošević u svom obimonom delu pokušava da da odgovor zasto su neki ljudi istopolno orijentisani i zašto ima onih kojima to smmeta. Šta bi valjalo da čine oni koji su gej? Knjiga tretira i istoriju homoseksualnosti kroz istoriju, od stare gdrčke do početka 21 veka. 
Roman Iskusni momci govori o rimskom gulanferu i mangupu Kudravom, koga prvi put upoznajemo u crkvi, na njegovom pričešću, da bi ga već u sledećeoj sceni videli kako potkrada slepog prosjaka, kao da te dve stvari ne isključuju jedna drugu. On će učiniti sve, varaće, pljačkaće, baviće se prostitucijom, šta god je neophodno da bi preživeo. Mnogi od njegovih prijatelja usput će poginuti, i tu nema ničeg neobičnog što bi ga možda pokolebalo i nateralo da promeni život. Ubrzo će ga uhapsiti zato što je ukrao čelične ulične konstrukcije da bi kupio prsten za svoju verenicu. Kada ga budu pustili, stvari će krenuti iz početka kao da se ništa nije desilo.
Roman Srce na dlanu proslavljenog kanadskog pisca Mišela Tramblea odslikava ljudske veze onakve kakve one najčešće jesu – komplikovane – bilo da je reč o tradicionalnim ili savremenijim vidovima zajedničkog života. Ova činjenica, banalna uostalom, Trambleu ne daje povod za patetiku, malodušnost i lamentiranje o ljudskim sudbinama i pogrešnim izborima. Iako opor u opisu emotivnih sunovrata, ljudske grubosti, zlonamernosti i prozaičnih svakodnevica svojih protagonista, Mišel Tramble u ovom, za naše prilike neobičnom romanu, ostavlja prostor za humor i nizove fragmenata sreće – na koje jedino smemo da polažemo prava. 
Džud i Noa su trinaestogodišnji blizanci. Džud je devojčica nemirnog duha koja pršti energijom, dok je Noa usamljenik koji jedino zadovoljstvo nalazi u crtanju. Ali tri godine kasnije, kada napune šesnaest, situacija je dramatično drugačija. Džud je postala gotovo nevidljiva devojka, umetnica povučena u sebe, a Noa je neočekivano postao najpopularniji dečak u školi, i više ne uzima olovku u ruke.
Dejvid Sedaris je jedinstven glas u američkoj književnosti. Čitaoci ga redovno porede s Vudijem Alenom, Oskarom Vajldom, Džerijem Sajnfildom i Doroti Parker. Kao Doroti Parker, Sedaris uspeva da ostvari bolnu ravnotežu između posmatrača i učesnika u životnim dogodovštinama. Njegov humor je autobiografski. Sedaris se najčešće izruguje samome sebi: svom porodičnom životu, odrastanju u srednjoj klasi u predgrađu, svom grčkom poreklu, obrazovanju, korišćenju droga, svojoj homoseksualnosti i svom životu u Francuskoj.
“Izuzetan višeslojni naučnofantastični triler nastao u kulturi koja razmatranje alternativnih istorija vidi pre svega kao zabavu ali i kao način da se steknu neke pouke. Glavni junak ovog romana je istoričar koji priprema doktorat o Hitlerovom najranijem detinjstvu. Kao najvećeg eksperta za Hitlerovo rođenje kontaktira ga fizičar sa traumom iz Aušvica i predlaže mu da uz pomoć mašine slične vremeplovu učine da beba Adolf ni ne dođe na svet. Kada im to uspe i promeni se tok istorije, ispostavlja se da je do nacizma ipak došlo, samo pod vođstvom mnogo pametnijih i opasnijih lidera…
Poslednji dani Prvog svetskog rata zatiču Albera, bivšeg knjigovođu, i Eduara, umetnika i sina milionera, u istom rovu. Užasi bojišta zauvek su promenili njihove živote i ono što im sada predstoji jeste da pokušaju da prežive mir. Odbijajući da ih poraze ogorčenost i očajanje, oni će smisliti neverovatno drsku i nemoralnu prevaru koja će u čitavoj zemlji izazvati metež. A u izvesnim krugovima izazvaće opšte zgražavanje…
Frajev roman prvenac prati odrastanje Ejdrijana Hilija, ekscentričnog, inteligentnog, drskog i dekadentnog tinejdžera, okorelog lažova i veštog prevaranta. Život u internatu i đački nestašluci, prijateljstva i neuzvraćene ljubavi, majstorske prevare i čudesni izumi, ubistva i špijunaža isprepletani su u duhovitoj i napetoj priči koja nas tera da sebi postavimo samo naizgled apsurdno pitanje: da li nas laži mogu dovesti do istine? 
„Ako mi ne budeš verovao, odrećiću te se, više mi nećeš biti sin.“
Tri godine posle objavljivanja romana Omiljena igra, Koen je 1966. iznenadio javnost svojim drugim romanom. Ne pojavom, već sadržajem i stilom: Divni gubitnici su po svojim temama, kao i izuzetnom modernošću, na ivici drskog eksperimenta, zatekli pre svega oficijelnu kritiku koja nije znala kako da odgovori na ovakav izazov. Pred čitaocima, i kritičarima, bila je proza potpuno drugačija od prethodne: glavni lik je indijanska svetica iz 17. veka, radnja se vrti oko ljubavnog trougla, tu je separatistički pokret Kvebeka, antagonizmi i bombe između kanadskih frankofona i anglofona i dr. Roman je koristeći širok dijapazon književnih tehnika, aluzija, mašte i simbolike obilovao seksualnošću, misticizmom, drogama – radikalizmom 60-ih…
Jedne hladne večeri, u najneočekivanijem kutku Čikaga ukrstiće se putevi dvojici imenjaka i prezimenjaka. Kako im se svetovi budu prožimali, životi dva Vila Grejsona krenuće u sasvim novom pravcu, vodeći ih ka romantičnom raspletu tokom izvođenja najvrcavijeg mjuzikla u istoriji srednje škole…
Književni debi talentovanog, mladog pisca koji je 2003. godine dobio najveći broj nagrada u SAD. Adam Hazlet u svojim pričama ponire u živote marginalaca i na beskrajno duhovit i suptilan način otkriva nam čitave skrivene svetove.
Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih savremenih svetskih pisaca, čija dela već godinama u Japanu imaju milionske tiraže, a prevedena su na dvadesetak jezika. U svom prvom romanu prevedenom na srpski jezik, Sputnik ljubav, Murakami nas vodi u urbani Japan da bi nam predstavio priču o zamršenom trouglu neuzvraćenih ljubavi. U osnovi ljubavni roman začinjen detektivskom pričom, Sputnik ljubav se čita i kao duboko promišljanje o ljudskoj čežnji uopšte.
Džinet Vinterson, autorka je deset romana, uključujući Pomorandže nisu jedino voće, Strast i Napisano na telu; knjige kratkih priča, Svet i druga mesta; zbirke eseja, Umetnički predmeti, kao i mnogih drugih dela, uključujući knjige za decu, scenarija i novinarske članke. Osvojila je nagradu Vitbred za najbolji prvi roman. Memorijalnu nagradu Džon Luelin Ris, nagradu E.M. Ferster i Prix d’argent na Kanskom filmskom festivalu.
Za ljubitelje Terija Pračeta, Daglasa Adamsa i vladike Nikolaja Velimirovića…
Narcis u vodi je roman koji počinje jednostavno, lako i komunikativno, veselo na relaciji pisac i čitalac, gde autor već na samom početku sugeriše čitaocu da prekine čitanje i da se uhvati nekog pametnijeg posla. Ali, naravno, čitalac nakon zgražavanja nad svakodnevicom i nad svetom (mislim na one čitaoce koji su to doživeli i osetili), on nastavlja da čita priču o Miču koji je zaposlen u agenciji za poslovnu pratnju i u kog je koleginica sa posla Milica potajno zaljubljena. Ali to nije ništa, u Miča su svi pomalo zaljubljeni, kao i on u sebe samog.
Čarls Bukovski o Karson Mekalers:”Čitao sam Karson Mekalers u jeftinim sobama dok sam gladovao i pio vino i to mi je bilo nešto sveto – koža mi je podrhtavala i ježila se i nisam plakao, jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.”Karson Mekalers (1917- 1967) jedan je od najuticajnijih pisaca svoje generacije, kojoj, između ostalih, pripadaju Dž. D. Selindžer, Truman Kapote i Tenesi Vilijams.Njen prvi roman Srce je usamljeni lovac, doživeo je ogroman uspeh kako kod kritike, tako i kod publike. Ova knjiga je i dan-danas aktuelna i ubraja se u najvažnije romane američke književnosti. Istinska lepota ovog dela je u saosećajnosti, razumevanju i savršenom sagledavanju same ljubavi i unutrašnjeg sveta usamljenih, zaboravljenih i odbačenih ljudi.
Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu?
Svetska premijera: prvo svetskjo izdanje nove knjige velikog američkog pisca Majkla Kaningema.
Džozef Hansen (1923–2004), dobitnik prestižne Nagrade za životno delo udruženja Private Eye Writers of America, tokom duge karijere je objavio četrdesetak knjiga različitih žanrova, ali je najpoznatiji po seriji od dvanaest detektivskih romana s Dejvom Brendsteterom kao glavnim junakom, napisanih u najboljoj tradiciji tvrdih krimića Hemeta i Čendlera. Prvi u tom serijalu je Fejdaut, objavljen 1970.
Kao i “Gradovi crvene noći” (Fabrika knjiga, 2010) i “Mesto mrtvih puteva” (Fabrika knjiga, 2011), “Zapadne zemlje” su takođe delo neiscrpne narativne invencije, kao i komičke meditacije o smrti, date u obliku romana. Možemo ih videti kao napredovanje hodočasnika kroz vodviljski prikazane daleke provincije pakla. Priča počinje kada ostareli pisac Vilijam Sjuard Hol (iliti Barouz “lično”) pokuša da pisanjem “prevari smrt”. Hol šalje svoje likove Džoa, Kima (revolveraša iz “Mesta mrtvih puteva”), Nefertija, te Hasana i Sabaha (Starca sa Planine), imaginativne ekstenzije samoga sebe, kao izviđače u Zemlju mrtvih, gde treba da pronađu put ka besmrtnosti. Barouzovu opsesivnu metafiziku (u koju, pored ostalog, ulazi i egipatska mitološka koncepcija da svaka osoba ima sedam duša) nije moguće shvatiti doslovno, ali se ne može tvrditi ni da ona nije važna. Naći izlaz ka Zapadnim zemaljama (prema egipatskoj mitologiji, zapadna obala Nila bila je Zemlja mrtvih) jeste zadatak koji treba da reše protagonisti romana, ali događaji na samom putu mnogo su zanimljiviji od mitologije koja im stoji u osnovi.
Posle detektivske i piratske priče, koje su činile okosnicu prvog dela trilogije (“Gradovi crvene noći”), Barouz se u “Mestu mrtvih puteva” okreće istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti. Rezultat je ambiciozna studija karaktera raskošne imaginacije i otrovnog humora koju sedamdesetogodišnji autor posvećuje Kimu Karsonsu, “najomraženijem dečaku u Sent Luisu”. Prisiljen da napusti rodni grad posle smrti Karsonsa Oca, Kim se opredeljuje za karijeru revolveraša i odlazi na zapad, da bi u podzemlju “čestitih lopova i skitnica” organizovao Porodicu Džonsona, tajno društvo koje će preuzeti kontrolu nad prošlošću i promeniti tok istorije.
“Gradovi crvene noći”, prva knjiga druge Barouzove trilogije (“Gradovi crvene noći”, “Mesto mrtvih puteva”, “Zapadne zemlje”) – u jednoj od ranih verzija sa podnaslovom “Knjiga za dečake” – objavljena 1981. godine, predstavlja gotovo savršen destilat autorovih starih i novih opsesija u periodu koji je obeležen njegovim povratkom heroinu i konačnim preseljenjem u Kanzas. Udaljivši se od njujorškog Bunkera i radikalnih eksperimenata iz “kat-ap” perioda, Barouz razvija jednako upečatljiv i prepoznatljiv, ali za čitaoce prohodniji jezik koji ga predstavlja kao zakonitog naslednika velikih filozofskih satiričara, člana ekskluzivnog kluba u kojem borave Džonson, Svift, Stern i Kafka. Majstorskom upotrebom groteske i mračnog humora, Barouz gradi tekstualni ekvivalent bošovskih noćnih mora vidjenih očima njegovih mnogobrojnih avatara. Nakon zastrašujućeg iskustva propadanja kroz vasionu i vekove u plamenu, čitaoci ostaju zatečeni otkrićem da je najsnažniji utisak koji će im ostati posle čitanja ovog romana osećanje obnovljene vere u ljudske mogućnosti za koje smo poverovali da su zauvek izgubljene. Revolucionarni subjekt je medju nama. Za veliki broj poštovalaca “Gradovi crvene noći” su Barouzov magnum opus, “Ostrvo s blagom” postatomskog doba.
