Puriša Đorđević: Ljubavna priča (Gradac 70/1986)

Pita Mujica oca:
– Tata, šta je to peder?
A Mujo objašnjava :
– Ovako, bili ti jednom Haso i ja u ćuzi zbog šverca cigara. Bilo nam dosadno pa smo skontali da se kartamo, pa ko dobije, kresne, a ko izgubi, biće kresnut. I tako dobio Haso prvu partiju, a ja se naguzim po dogovoru. Dobio on i drugu, i treću. E, četvrtu sam ja dobio i onda Haso kaže:
– Meni se više ne igra. E, vidiš, to ti je, sine, peder!
Knjigu Puriše Đorđevića „Jedna ljubavna priča“, dobio sam uz komentar da je to „prvi srpski gej roman“. Ako uzmem u obzir da su, do sada „prvi srpski“ horor/zombi/gej/on the road filmovi, reketi sveta i arhiepiskopi prilično sumnjivog porekla i osrednjeg kvaliteta, „prvi srpski“ svakako nije nešto uz šta bi trebalo nešto da se poklanja ili preporučuje za gledanje/čitanje/navijanje/klečanje.
Ono što me je, međutim zainteresovalo da pročitam „Jednu ljubavnu priču“, jeste godina proizvodnje. Knjiga je napisana 1986. godine, a radnja romana se dešava 1983.
Dakle, pagansko doba, doba nevinosti, predosmosedničko, doba kada autor romana sigurno nije čuo za nekog tamo levog bankarskog službenika izvesnog druga S. M. Knjiga je u moje ruke došla nekontaminirana radioaktivnim otpadom vremena, ljudi i nedela.
Za mene, kao SF geeka zagriženog za multiverzume, ova knjiga je predstavljala upravo raritet došao iz neke druge dimenzije u kojoj se, na primer, dinosaurusi još šetaju TC Ušcem, a neandertalci žive u pećinama. Požutele stranice časopisa „Gradac“ u kome je objavljena ova priča bile su za mene poput vremenske kapsule. Da mi nos nije pun slina iz devedesetih mogao bih da osetim miris patine dok čitam knjigu.
Da li je „Jedna ljubavna priča“ prvi gej roman? Da li je ona uopšte gej roman? Ako pojam „gej“ shvatimo kao odrednicu za homoseksualca, osobu koja gaji erotske pretenzije prema istom polu, onda mislim da bi odgovor trebalo da bude ne, ova knjiga nije gej roman. Ali ako „gej“ shvatimo u svom prenesenom, fegetskom značenju, najbolje oslikanom u vicu na početku teksta, onda je odgovor potvrdan. Roman „Jedna ljubavna priča“ jeste gej roman jer je pun pedera.
Da se vratimo „vremepolovskoj“ dimenziji romana. Roman nije o Beogradu koga više nema, već o UDB-i koje još uvek ima. Roman je o pederima koji se pederišu po pederskim hotelima, po pederskim kuloarima, po pederskim staklencima. U romanu su prikazani pederi umetnici, pederi pisci, pederi političari, pederi američki ambasadori, pederi konobari, pederi ubice, pederi teške haubice…
Radnja romana nije osakaćena „mudrim“ predviđanjima o senci koja nam se smeši, senci skela koje su u izgradnji za „dva velika jubileja“.
„Jedna ljubavna priča“ jeste priča o revoluciji koja jede svoju decu, o revoluciji koja potom povraća svoju decu, da bi ih ponovo pojela, dakle o tužnom i tragičnom kruženju ljudske materije i duha u prirodi revolucija. Više o stalnom penjanju i silaženju sa ministarskog fijakera, a mnogo manje o sužnjima upregnutim u taj fijaker ili onima na njemu.
Ovo je još jedna bolna tragikomedija o samoizdaji, kafilerijsko-stočarskog tipa iz osamdesetih godina nekog drugog multiverzuma.
Roman o očevima i ocima, o prenošenju roditeljskog greha na potomke, o dvosmernom oceubistvu koje se iz generacije u generaciju ponavlja u točku vremena, „posrbljenom“ točku iz Rakićevog „Dolapa“.
Ali roman nije samo pederska priča o sizifovskom guranju DNK-a lanca sa nesrećnom mutacijom izmišljenom i patentiranom negde u mračnim tunelima koji spajaju tamnice UDB-e i šupe SANU-a, već je to i „Jedna ljubavna priča“ , koja na jednom nivou prestaje da bude fegetovština, već postaje gej priča.
To je priča o ljubavi, o čežnji, o integritetu, o samopoštovanju. Priča o pojedinačnoj, ličnoj Paradi ponosa. O onoj Paradi koja se svakodnevno i neprekidno odigrava (ili biva zabranjena autocenzurom) u svakom od nas.
Ljubav koja nije osuđena samo na šibanje bičem licemerja vladajuće dvolične elite, već i na patnju zbog sebe same. Ljubavna priča je o jednoj nesrećnoj ljubavi, o ostavljanju, o ponovnom nalaženju, o malo drugačijem dolapu od onog mediokritetskog.

Knjigu možete naći:

Univerzitetska biblioteka ‘S. Marković’, Beograd
Narodna biblioteka ‘Desanka Maksimović’, Vlasotince
Univerzitet ‘Braća Karić’, Beograd
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Gradska biblioteka ‘Vladislav Petković Dis’, Čačak
Narodna biblioteka Bor
Matična biblioteka ‘Svetozar Marković’ Zaječar
Filozofski fakultet, Novi Sad
Narodna biblioteka ‘Radoje Domanović’, Leskovac
Narodna biblioteka ‘Dositej Obradović’, Novi Pazar
Univerzitetska biblioteka ‘Nikola Tesla’, Niš
Narodna biblioteka Užice
Biblioteka ‘Vuk Karadžić’, Prijepolje
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Gradska biblioteka ‘Karlo Bijelicki’ Sombor
Fakultet političkih nauka, Beograd
Univerzitetska biblioteka, Kragujevac
Fakultet likovnih umetnosti, Beograd
Centar za kulturu, Kladovo
Narodna biblioteka ‘Stefan Prvovenčani’, Kraljevo
Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd
Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd
Biblioteka Srpske Patrijaršije, Beograd
Fakultet pedagoških nauka, Jagodina
Narodna biblioteka, Požega