Zašto vređaju dugine boje: Poljska u raljama homofobije

LGBT aktivistima preti zatvor zbog zastave duginih boja na Hristovoj statui, gradovi, sela i čitave provincije proglašavaju se „zonama slobodnim od LGBT ideologije“, istaknuti političari seksualne manjine prikazuju kao neprijatelje naroda.

U poslednjih pet godina, od kada je na vlasti nacionalna konzervativna stranka „Zakon i pravda“, prema ocenama zaštitnika za ljudska prava, Poljska je postala najhomofobičnija zemlja Evropske unije.

Početkom avgusta, varšavska policija privela je troje LGBT aktivista, zbog toga što su tokom noći okačili zastave duginih boja na četiri spomenika i jednu statuu Isusa Hrista.

Protiv Malgožate Šutovič, Lane Madej i treće aktivistkinje koja ne želi da iznosi svoje ime, podnete su optužnice za skrnavljenje spomenika i uvredu osećanja vernika. Na osnovu ovih optužbi preti im kazna zatvora do dve godine.

Čak je i premijer Mateuš Moravecki došao kod statue Hrista, i, kako je prenela poljska štampa, celu tu akciju nazvao je vandalizmom koji prelazi sve granice.

Političari vladajuće stranke Zakon i pravda (ZiP) osudili su akciju sa zastavama na spomenicima.

Na primer, zamenik ministra odbrane Marcin Ocepa je u intervjuu za radio rekao da je akcija povredila mnogo ljudi i da bi aktiviste trebalo uhapsiti.

„Smatram da za ovakve akcije ne treba kažnjavati, već strpati u zatvor, makar na dan, kako bi se pokazalo da Poljska država neće da toleriše takve akcije“, citirali su Ocepu na portalu Notes From Poland.

Dok su sa druge strane poljske LGBT organizacije i borci za ljudska prava revoltirani oštrim policijskim merama.

„Bio bi dovoljan jednostavan poziv u policijsku stanicu. Umesto toga ljudi koji očigledno nisu osumnjičeni za najteži zločin, privedeni su na najokrutniji način. Oni nisu optuženi ni za kakav zločin, već za uvredu spomenika. Međutim, zar može duga nekoga da uvredi!“, rekla je novinarima advokatica Karolina Gerdal iz organizacije „Kampanja protiv homofobije“.

Drugo hapšenje Margo

Posle nekoliko dana Malgožatu Šutovič, koji je rođen kao muškarac ali sebe smatra „nebinarnom osobom“ i više voli da ga zovu Margo, ponovo su uhapsili pod optužbom da je oštetila kombi sa zvučnicima, preko kojih je vlasnik kombija, vozeći se ulicama, govorio protiv LGBT pokreta.

U trenutku hapšenja, grupa istomišljenika okupila se u kući Margo i pokušala da ometa policiju, a policija je priveli još nekoliko desetina ljudi.

Pušteni su gotovo odmah, a Margo je 12. avgusta izrečena mera pritvora od dva meseca do suđenja.

Prošle godine, ističe Justina Nakeljska iz poljske organizacije „Kampanja protiv homofobije“, vlasti su podnele tužbu protiv Elžbet Podlesne koja je na plakatu prikazala Bogorodicu sa oreolom boje duge.

Preti joj dve godine zatvora u skladu sa članom 196 Poljskog krivičnog zakonika zbog vređanja verskih osećanja.

Prema rečima Nakeljske, u Poljskoj je vrlo malo slučajeva krivičnih postupaka protiv LGBT aktivista.

„Međutim, postoje i manji slučajevi, koji ne dospeju u štampu. Kao, na primer, kada su ljudi kačili zastave duginih boja na balkone, a policija je dolazila i zahtevala da ih skinu, zbog toga što to, navodno, vređa narod i veru, ispričala je Nakeljska za BBC na ruskom.

ČITAJTE:  Srbija mora da zna ko je bio Leri Krejmer

Na kancelariji, organizacije „Kampanja protiv homofobije“, ultradesničari su razbili stakla.“

Sve se to može ubrojiti u manje incidente, kaže Justina Nakeljska. Ovo nije represija u pravnom smislu ali ona i njeni saradnici moraju da žive u atmosferi straha.

Rekordni broj gej parada

Sa druge strane, prošle godine u Poljskoj u različitim gradovima, održan je rekordni broj gej parada, 24.

U pet slučajeva vlasti su pokušale da ih zabrane ali su ti pokušaji bili uspešno osporeni na sudu. U jednom slučaju u gradu Belstok na istoku zemlje, paradu su napali ultradesničari ali sve ostale akcije prošle su bez incidenata. Paradu su obezbeđivale policijske snage.

Političari iz vladajuće partije Poljske, Zakon i pravda, tumače da oni štite tradiciju hrišćanskih vrednosti i da se bore sa „LGBT ideologijom“ koja, po njihovom mišljenu, ugrožava poljsku kulturu i suverenost.

„Oni često govore, navodno, nismo mi homofobi, mi se samo borimo protiv ove ideologije. Ali ta ideologija ne postoji, to su gluposti!“, žestoko protestuje Justina Nakeljska.

Izjave ovih političara ne brinu samo LGBT aktiviste u Poljskoj, već i u Briselu.

Ovo je daleko od glavne primedbe centralnih vlasti Evropske unije na poljske vlasti. Mnogo važnije, sa stanovišta Evropske komisije, je tendencija podređivanja izvršne vlasti pravosuđu ali ovo je ipak stvar principa, jer se tiče diskriminacije manjina.

Poljski mediji izveštavaju da je tokom 2019-2020. godine stotinak lokalnih samouprava, prvenstveno na jugoistoku zemlje, proglasilo sebe „zonama bez LGBT ideologije“.

Strogo govoreći, ove teritorije se nikada nisu izjasnile kao takve, već su se pridružile dvema deklaracijama: bilo da su se pridružili „Povelji lokalnih samouprava o porodičnim pravima“ ili „Rezoluciji protiv LGBT ideologije“.

„Gradovi i sela koji su potpisali ove deklaracije mogu se međusobno razlikovati ali ono što ih spaja su vera, crkva, vlast i stavovi njihovih stanovnika, jer većina stanovnika malih naselja ima upravo takve stavove“, kaže mladi Poljak. Scepan, koji se iz sela, koje se nalazi u jednom od ovih regiona, preselio u Varšavu.

„Muškarac u helankama“

Prema Scepanovim rečima, on sam ne oseća ništa naročito u takvim „zonama“ sve dok ne kaže da je gej i dalje više ne ulazi u polemiku sa njima.

U Poljskoj ne postoji sistematski progon niti zvanična diskriminacija seksualnih manjina ali kako sami predstavnici te manjine kažu, vladajuća koalicija stvorila je atmosferu u kojoj im je vrlo nelagodno i ne znaju šta dalje mogu očekivati.

„Ne primećujem nikakvo ispoljavanje neprijateljskog stava prema sebi. To se pojavljuje tek onda kada ja otvoreno reagujem na bilo koji vid netolerancije koji vidim, a to uvek radim. Ljudi su prosto iznenađeni kada im prigovara neko ko je gej, a još i izgleda kao normalna osoba“, priča Scepan za BBC na ruskom

„Ljudi u malim mestima često misle da je homoseksualac ustvari muškarac u kratkoj majci, helankama sa štiklama a ne shvataju da je to glupost“.

ČITAJTE:  Koje su posledice COVID-19 krize po LGBTI zajednicu

Scepanovi sugrađani, kako kaže, prema njemu se odnose sasvim normalno:

„Oni me znaju i iz drugih aspekata života. Znaju čime se bavi i iz kakve sam porodice. To što sam gej, za njih je na poslednjem mestu.“

Evropa se nervira

Izjave poljskih lokalnih samoupravan ne podrazumevaju bilo kakvu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i nikakve konkretne koraka te samourave povodom informacija LGBT aktivista nisu preduzimali.

Međutim same te deklaracije uznemiravaju zaštitnike za ljudska prava i Brisel.

U decembru 2019. godine Evropski parlament je osudio te izjave. U julu je Evropska komisija uskratila subvencije za bratske gradove za šest neimenovanih poljskih gradova iz ove „zone“.

Veličina pomoći je, međutim, bila vrlo mala i to je više bio simboličan gest nego prava kazna.

Pored toga nekoliko gradova u francuskoj i jedan holandski grad prekinuli su saradnju sa poljskim bratskim gradovima koji pripadaju „zoni bez LGBT populacije“.

Evropska komisija i predsednik Saveta Evrope predlagali su da sebi dodele pravo da obustave plaćanja iz budžeta državama iz Evropske unije, čije vlasti sistematično narušavaju vladavinu zakona i ne deluju u skladu sa osnovnim vrednostima Evropske unije.

Ipak, na samitu u julu mesecu, Poljska i Mađarska uspele su da osujete suštinu tog predloga.

Zaštitnici prava seksualnih manjina iz organizacije ILGA-Europe, „Rainbow Europe“, koji ocenjuju položaj u evropskim zemljama na osnovu nekoliko kriterijuma, i koji sastavljaju godišnju rang listu za 2020. godinu, Poljsku svrstavaju na poslednje mesto zemalja Evropske unije.

Istina, odmah uz nju su Letonija, Rumunija i Bugarska. Što se tiče Rusije i Belorusije pokazatelji su lošiji nego kod Poljske i Ukrajine.

Zaštita žena kao žrtava borbe protiv LGBT

U julu je ministar pravde Zbignjev Žobro iz narodne konzervativne partije Solidarna Poljska, koja je u koaliciji sa vladajućom partijom Zakon i pravda, dospeo na stranice mnogih evropskih izdanja, izjavivši da se Poljska priprema na povlačenje iz Istambulske konvencije.

Zvanično ime ovog dokumenta je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Šef kabineta poljske vlade i savetnik za medije stranke Zakon i sloboda uverio je javnost da je Žobro reagovao ishitreno i da vlada nije donela nikakvu odluku o Istanbulskoj konvenciji.

Mnogo se rasprava vodi o Istambulskoj konvenciji u istočnoj Evropi, a ove rasprave su opet povezane sa „tradicionalnim vrednostima“ i tumačenjem prava seksualnih manjina.

Poljska je potpisala i ratifikovala ovu konvenciju tokom vladavine prethodne vlasti, pre nego što je stranke Zakon i sloboda došla na vlast.

Šest država u istočnom delu Evropske unije, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Mađarska i Bugarska potpisale su ovu konvenciju 2011. godine ali je još uvek nisu ratifikovale, a neke od njih to odbijaju iz principijelnih razloga.

Ne radi se o zaštiti žena i borbi protiv porodičnog nasilja kao takvog. Protivnici konvencije uveravaju da nacionalni zakon u potpunosti štiti žene u njihovim zemljama.

Protivnici konvencije nisu zadovoljni tačkom „c“ iz člana 3. Konvencije, koji glasi: „pol“ označava društveno utemeljene uloge, ponašanja, aktivnosti i karakteristike, koje određeni deo društva smatra prikladnim za žene i muškarce.

ČITAJTE:  Bolsonaro: SZO podstiče decu na homoseksualnost i masturbaciju

Prema mišljenju kritičara, autori teksta namerno su na taj način razvodnjili definiciju žene i muškarca, kako bi pod nju stavili bilo koje tumačenje pola i seksualne orijentacije.

„Ali ova definicija „socijalnog pola“ u suprotnosti je sa mađarskim ustavom jer negira postojanje samo dva biološka pola – muškog i ženskog. Na primer, bez bioloških polova, definicija braka u mađarskom ustavu (zajednica muškarca i žene) biće nevažeća“, napisao je provladin veb sajt About Hungary.

Britanija takođe još uvek nije ratifikovala konvenciju ali ne odbija da to učini, već jednostavno se sporo odvija priprema zakona.

Što se tiče argumenta da konvencija nije potrebna jer su problemi o pravima žena i nasilja u porodici pokriveni nacionalnim zakonima, mnogi zaštitnici za ljudska prava, uključujući Justinu Nakeljsku, ne slažu se:

„To je netačno. Nismo zaštićene u dovoljnoj meri, a ako smo formalno i zaštićene, mi stalno gubimo u slučajevima nasilja u porodici na sudu“.

Toksična atmosfera

Partija Zakon i pravda na vlasti je u Poljskoj od 2015. godine, a nakon rezultata izbora 2019. godine ostala je vladajuća na još četiri.

„Sada imam preko 30. Dok sam studirao nekakvu odeću i manire mogao si da pokupiš usput. Zatim su se stvari malo primirile. I prilično dugo vremena sam se osećao slobodno, nisam nešto posebno skrivao moju orijentaciju. A sada opet osećam radikalizaciju. Često na Fejsbuku dobijam agresivne komentare“, priča Scepan.

„Do 2015. godine, kada su moje kolege iz organizacije „Kampanja protiv homofobije“ zvale ljude tražile podršku za kampanju često su im odgovarali da u Poljskoj nema homofobije! – kaže Justina Nakelska. A sada je to toliko primetno da ljudi o tome govore čak i kao o velikom problemu.“

Ove godine u oštroj borbi protiv liberalnog kandidata, pobedio je i ponovo je izabran za predsednika kandidat stranke Zakon i pravda.

Tokom predizborne kampanje Duda je aktivno ekspoloatisao temu „LGBT ideologija“ i „tradicionalne vrednosti“.

On je, recimo, izjavio da neće dozvoliti legalizaciju istopolnih brakova u Poljskoj. A paralelno su političari iz vladajuće koalicije rasplamsavali strasti oko ugrožavanja tradicionalnih vrednosti.

„Ono što tražimo je poštovanje“

Justina Nakeljska je mislila da je to samo predizborna retorika koja će zatim prestati.

„Na moje iznenađenje sva ta agresivna retorika se nastavlja i situacija se pogoršava. Nadam se, naravno, da neće početi da nas zabranjuju, ubijaju, grade logore kao nacisti u Drugom svetskom ratu… Ali u ovoj atmosferi straha od proganjanja jednostavno ne znamo šta da očekujemo“, kaže aktivistkinja.

Dok varšavljanin Scepan razmišlja o tome da emigrira.

Razmišljam o tome da napustim Poljsku. Veoma volim Poljsku ali nakon ovih izbora počeo sam sve više da razmišljam o tome, priča on.

Ne volim kada se na veštački način stvara slika neprijatelja. Nama ništa ne treba osim poštovanja i osećaja bezbednosti.

Izvor: BBC na srpskom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.