Vaterpolistikinja Vojvodine: Lezbijka sam i toga se ne stidim!


Vaterpolistkinja Vojvodine, Mari Kosmo, u otvorenom intervjuu za SportFem ponosno priznaje da je lezbijka.

Brazilka koja živi u Novom Sadu poslednja tri meseca kaže da za sada nije imala nikavih neprijatnosti u našoj zemlji zbog svoje seksualne orijentacije.

Ona često na društvene mreže objavljuje fotografije sa devojkom Barbarom, koja radi kao profesorka u školi u Brazilu. Porodici i prijateljima je pre nekoliko godina priznala da voli žene i od tada se konačno oseća – slobodno.

Evo i kako je protekao njen intervju za SportFem, koji prenosimo u celosti:

Ne kriješ da imaš devojku. Koliko ste Barbara i ti dugo u vezi? Da li je sada sa tobom u Srbiji?

“Zabavaljamo se skoro četiri godine. Barbara radi kao profesorka u srednjoj školi u Brazilu, pa zbog posla nažalost nije sa mnom u Srbiji. Ona mi je bila velika podrška tokom svih loših trenutaka, uključujući i proces “izlaska iz ormana”. Barbara me je inspirisala da verujem u sebe.”

Kako je reagovala tvoja porodica kada su saznali da si lezbijka?

“Rekla sam im da volim žene kada sam imala 18 godina. Postalo mi je veoma teško to da krijem, osećala sam veliki teret. Morala sam da im kažem. U to vreme sam se mnogo plašila njihove reakcije, ali duboko u sebi sam znala da me vole i da će biti uz mene bez obzira na sve.”

Koliko ti znači njihova podrška?

“Srećna sam osoba što imam roditelje koji me podržavaju. Kada sam im rekla istinu zagrlili su me, pogledali u oči i rekli „volimo te”. Roditelji bi trebalo da vole svoju decu, a moji upravo to rade. Naravno da su se brinuli zbog moje bezbednosti i moje budućnosti, ali lep razgovor je bio sve što nam je trebalo. Nisam mogla da očekujem bolju reakciju od njih”.

ČITAJTE:  Predlog Nacrta Zakona o istopolnim zajednicama od danas na javnoj raspravi

Svoju ljubav ne kriješ ni na društvenim mrežama. Kada si odlučila da svetu obelodaniš da imaš devojku i na kakve si reakcije naišla?

“Od trenutka kada sam to rekla roditeljima i kada sam dobila njihovu podršku, znala sam da nemam više čega da se plašim. Tada sam odlučila da živim svoj život i svima pokažem ko sam u stvari. Tada sam završila sa skrivanjem. Na mojim profilima na društvenim mrežama možete videti isto ono što deli bilo koja druga osoba: životna sećanja, verovanja, putovanja, iskustva, vezu, porodicu, karijeru i to je ono što radim. Delim samo normalne životne stvari.”

Da li si bila diskriminisana zbog svog seksualnog opredeljenja?

“Tek nedavno sam “izašla iz ormana” i od tada svakodnevno nailazim na različite situacije. Neke su dobre, neke loše. Incidenti koje sam doživela i nisu toliko strašni kada uporedim sa stvarima koje su se dešavale mojim prijateljima. Neprijatno je, na primer, kada bulje u mene i moju devojku kada se držimo za ruke na ulici. Ponekad imaju i neke provokativne, ružne komentare. Međutim, verujem da osećam sigurnost i zato što se uglavnom krećem u istom krugu ljudi u klubu, na univerzitetu, i u komšiluku. Kada se krećem među ljudima koje ne poznajem, znam da ne mogu tako lako da im kažem da sam lezbijka. Nažalost, to mi uvek mora biti na umu.”

A da li si nekada imala problema sa bilo kojim trenerom u karijeri?

“Pa, kao što sam rekla, moja priča o “izlasku” je malo novija. Bila sam 12 godina u istom klubu, trener me je znao godinama pre nego što je saznao da sam lezbijka, a s obzirom na to da je sjajan momak bio je dobar prema meni. I vaterpolo zajednica u Brazilu me je sjajno prihvatila. Ni u Vojvodini nisam imala problema sa trenerima. Mislim da generalno žene lakše prihvataju kada saznaju da je neko gej, muškarci su konzervativniji i to bi moralo da se promeni.”

ČITAJTE:  Istopolne zajednice: Ko odlučuje jesu li po Ustavu

Ima li mnogo homoseksualaca u sportu?

“Mislim da ima mnogo homoseksualnih ljudi u sportu, ali i dalje verujem da se veliki deo LGBT zajednice ne bavi sportom zbog odmazde koju mladi gej ljudi trpe kada odluče nešto da treniraju. I mislim da je to još teže muškarcima ili transrodnim ljudima. Na primer, kada gej momak pokušava da igra fudbal sa svojim prijateljima, naići će na provokacije i umanjivaće njegov talenat i igračke sposobnosti zbog toga što je gej. Zbog različitih uvreda, veliki broj momaka se ne oseća sigurnim u sportskom okruženju. U istoj situaciji su i transrodne osobe, kojima najčešće nije dozvoljeno ni da budu deo tima.”

Da li se plaše da priznaju da su gej zbog saigrača, navijača ili iz trećeg razloga?

“Zbog svega toga i još mnogo faktora. Bojala sam se i ja kako će reagovati moje saigračice. Pitala sam se da li ću se uvaliti u nevolju u klubu zbog mog seksualnog opredeljenja. Ti strahovi su stvarni jer stalno gledamo na televiziji vesti o sportistima koji su izgubilie ugovor zbog svoje seksualnosti.“

Da li si imala neki problem u našoj zemlji zbog svog seksualnog opredeljenja?

“Živim u Srbiji nešto duže od tri meseca i drago mi je što do sada nisam imala loših iskustava, iako su me kada sam se doselila upozorili da vodim računa.”

Ukoliko na jesen budeš i dalje u VK Vojvodina, da li ćeš ići na gej paradu kada bude ponovo u Beogradu?

“Definitivno! Parada je veoma lep događaj i jako važan trenutak za stvaranje vidljivosti i prostora za našu zajednicu. Mislim da u Srbiji treba uvesti pravo na istopolone zajednice. Verujem da sve vrste ljubavi treba prepoznati i poštovati bez obzira gde živite ili odakle potičete. Ljubav je ljubav!”

ČITAJTE:  Objava Srđana Dragojevića o Porodičnoj šetnji pogađa suštinu

Kakav je položaj lezbijki i homoseksualaca u Brazilu?

“Iako Brazil može biti vrlo homofobična zemlja, ima vrlo aktivnu LGBT zajednicu koja je uspela da se založi za neka osnovna građanska prava naših ljudi. Tamo je zločin diskriminisati nekoga na osnovu njegove seksualnosti ili rodne orijentacije. Istopolni brak i usvajanje dece dozvoljeno. Iako je to dobro, još je dug put da društvo u Brazilu to prihvati i osigura pripadnicima LGBT zajednice njihove prava.”

Izvor: SportFem


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.