Uklanja se transrodnost s liste mentalnih oboljenja

Ove nedelje se u Ženevi održava Svetska zdravstvena skupština u okviru koje se, između ostalog, transrodnost uklanja sa liste mentalnih oboljenja (depatologizacija).

Umesto toga, nova Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB-11) transrodnost, umesto kao oboljenje, vidi kao stanje. Na ovaj način, na međunarodnom nivou se vrši prvi korak ka depatologizaciji transrodnosti, a sve države članice, uključujući i Srbiju, će početi i sa izveštavanjem o primeni nove klasifikacije od 2022. godine, što ostavlja dovoljno vremena za nacionalnu implementaciju ovog dokumenta, kao i za izvršavanje svih neophodnih promena na nacionalnim nivoima.

Patologizacija je duboko ukorenjena u svim sferama društvenog života transrodnih osoba, počev od pravnog statusa, preko pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogućnosti zapošljavanja, ali i svakodnevnog tretmana kako od opšte populacije tako i od najbližih članova porodice.

“Zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava, a diskriminacija u značajnoj meri utiče negativno na zdravlje. Definisanje transrodnosti u novoj MKB na ovaj način omogućiće pristup transrodnih osoba zdravstvenoj zaštiti u skladu sa polom koji oni doživljavaju kao svoj”, izjavio je doktor Marijan Ivanuša, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji na događaju koji je na ovu temu okupio predstavnike relevantnih državnih tela, međunarodnih organizacija i nacionalnih organizacija civilnog društva, kao i predstavnika transrodne zajednice u Srbiji.

“To je naročito važno kada sagledamo podatke po kojima seksualne manjine u evropskim zemljama imaju znatno lošije fizičko i mentalno zdravlje. Smrtnost transrodnih osoba je tri puta veća, a transrodne žene su i deset puta sklonije pokušaju samoubistva”, dodao je doktor Ivanuša.

Nacionalna implementacija uklanjanja transrodnih stanja sa liste mentalnih oboljenja podrazumeva omogućavanje priznavanja identiteta, koji je u manjoj meri uslovljen medicinskim pristupom.

Takođe, transrodne osobe bi trebalo da budu bolje uključene u društvo, da imaju bolje mogućnosti za ostvarenje svojih prava i pristup uslugama, umesto dugotrajnih procesa dijagnostike i medikalizacije. “Isključenost iz društva je direktno povezana sa patologizacijom, kada kroz dijagnozu ili medicinski nalaz posmatramo čoveka.”

“Ako istinski poštujemo ljudska prava, jedino na čemu treba zajednički da radimo jeste poštovanje autonomije, dostojanstva i integriteta svake osobe, bez obzira na rodni identitet i oblik u kojem se on javlja”, izjavio je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava na događaju koji je na ovu temu koji je okupio predstavnike relevantnih državnih tela, međunarodnih organizacija i nacionalnih organizacija civilnog društva, kao i predstavnika transrodne zajednice u Srbiji.

“Globalna UN Agenda 2030 za održivi razvoj se zalaže za prinicip da niko ne bude izostavljen. To se pogotovo odnosi na one najranjivije grupe, poput transrodnih osoba. Vodeća istraživanja pokazuju da su transrodne žene pod oko 49 puta većim rizikom od HIV infekcije u odnosu na ostale žene”, smatra Marija Raković, predstavnica Populacionog Fonda UN u Srbiji.

Izvor: B92

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.