Nekadašnji porno glumac, this web ?urica Stankov, ?ija je karijera bila prese?ena saznanjem da je inficiran virusom HIV-a, upravo je u ovoj ?injenici pronašao motiv i snagu da se bori dalje. Ve? sedam godina, on je vrlo agilan aktivista i direktor AS centra, koji se bavi psihosocijalnom podrškom osobama obolelim od HIV-a, kao i edukacijom mladih o prevenciji ove opasne bolesti.
Njegove aktivnosti se ne svode samo na podršku HIV pozitivnima, ve? i drugim diskriminisanim socijalnim grupama, te je AS centar pridružio svoje snage udruženju Egal u organizaciji manifestacije “Ponos Srbije”, koja ?e se održati sutra u Beogradu.
Prema njegovim re?ima, iako je ova parada organizovana od strane zajednice transseksualaca, ona poziva sve marginalizovane grupe da se priklju?e, a osnovna poruka glasi: „Niko nije slobodan dok svi nismo slobodni.“
“Pored trans zajednice i LGBT zajednice jednako su diskriminisane i osobe koje žive sa HIV-om i osobe koje imaju razli?ite mentalne smetnje, i koje su korisnici razli?itih psihijatriskih usluga, i svi oni treba zajedni?ki da se bore za bolje i tolerantnije društvo”, kaže Stankov u razgovoru za portal Srbija Danas.
Vi ste osoba koja je doživljavala odbacivanje po razli?itim osnovama. Radili ste kao porno glumac što ?esto nije društveno prihva?eno, biseksualne ste orijentacije i živite sa HIV-om. Da li možete da kažete da je neka od ovih kategorija više diskriminisana, a neka manje?
Mislim da je diskriminacija ipak najja?a kada je u pitanju gej zajednica. Zbog toga sam doživljavao najviše neprijatnih situacija u društvu. Kada je re? o aktivnostima AS centra, uvek su daleko bolje prihvatani i lakše organizovani naši projekti vezani za pomo? HIV pozitivnim osobama, nego oni koji su imali veze sa gej populacijom. S druge strane, u li?nim, me?uljudskim odnosima najviše neprijatnih situacija sam doživljavao kao HIV pozitivna osoba. Mnogo puta bih se upoznao sa devojkom ili momkom i po?eo da se družim, sa naznakama da bi to moglo da bude i nešto više od druženja, ali bi se oni brzo distancirali od mene kada bi saznali da sam inficiran.
Što se ti?e moje porno karijere, najviše neprijatnih situacija doživljavam upravo u gej zajednici i u zajednici HIV pozitivnih osoba. ?esto se doga?a da dobijam najodvratnije mogu?e komentare, tipa: “Šta ho?eš ti, j*** si se tamo s kim si stig’o, budi sre?an što imaš samo HIV.” Tako postoji, navodno, „dobar“ i „loš“ HIV. Kad pitam nekog zašto postoji razlika izme?u tvog i mog HIV-a, on kaže: „Pa, eto, ti si to zaradio tako što si snimao porni?e.“ A onda ja objasnim da sam u taj posao ušao zato što nisam mogao da na?em nikakav drugi posao kada se u mom rodnom gradu, Vršcu, saznalo da sam biseksualac. Kroz razgovor do?emo i do toga da je ta druga osoba možda imala i više rizi?nih seksualnih odnosa nego ja. Ljudi ?esto i lažu da HIV nisu dobili zbog neopreznog seksualnog života, nego putem infuzije, ili na neki drugi na?in.
Pre nego što ste saznali da ste HIV pozitivni, bili ste na pragu ozbiljnijih porno produkcija u inostranstvu. Kako ste zamišljali svoju budu?nost tada, a kako sada?
Tada sam uspeo da izvu?em iz dibidus niskobudžetne produkcije u Srbiji, u kojoj je su na snimanjima uslovi ?esto bili užasni. Dešavalo se da do?em na snimanje, i treba da snimam sa devojkom koja se nije kupala nedelju dana. Dobio sam priliku da snimam u inostranstvu, u nešto bogatijim produkcijama, i video sam sebe u tome, kada sam saznao za HIV. U mom životu uglavnom se sve i dešavalo tako, napre?ac. Tako sam i isprva gurnut u pornografski posao, kada su bez mog znanja u “Pan Erotici” osvanule moje privatne porno fotografije sa tadašnjim de?kom…
Danas se trudim da živim svaki dan kao da je poslenji, ali u pozitivnom smislu, a ne negativnom, što se mnogima desi kada saznaju da su zaraženi. Pogotovo mladi. ?esto se desi da onda po?nu da se opijaju, da se drogiraju, a time pogoršavaju svoje stanje i prave džumbus od zdravlja bez potrebe… Nemam viziju daleke budu?nosti i ne planiram puno. Trenutno, smatram da je moj poziv da dam što ve?i doprinos za zdravije društvo, i to me pokre?e.
AS centar postoji ve? 7 godina. Imate li utisak da se svest o HIVu promenila?
Otkako sam po?eo da se bavim aktivizmom, najviše se kre?em po institucijama, i me?u ljudima koji rade u civilnom sektoru, koji su informisani i osveš?eni. Zato sam stekao iluziju da su se stvari u društvu zna?ajno promenile. Ali, ?im iza?eš malo van, me?u „obi?ne“ ljude, vidiš da je neznanje i dalje rasprostranjeno i da je strah od HIV-a i dalje jak.
Ima i dalje onih koji nisu svesni razlike izme?u HIV infekcije i Side, i da se sa HIV-om može veoma dugo i sasvim normalno živeti. To je hroni?no stanje i uz pravu terapiju mogu?e je voditi kvalitetan život.
Ali pozitivno je to što smo edukovali veliki broj mladih ljudi. Najvažnija je prevencija, pa ih u?im da budu odgovorni. Primera radi, upu?ujem ih kako se pravilno koristi zaštita. Mnogi ne znaju da se uz kondom ne smeju koristiti razli?iti gelovi, kreme, masti, ulja. Kada se namaže bilo kakvom kremom, ili ne?im sli?nim, kondom je uništen. On postaje porozan i više ne predstavlja zaštitu.
Dosta ste pri?ali o tome da je najve?i problem HIV pozitivnih to što u mnogim zdravstvenim institucijama ne mogu da se le?e ukoliko kažu da su inficirani. Da li se nešto u tom smislu menja?
To se ne menja, i to mogu odgovorno da tvrdim. HIV pozitivne osobe i dalje ?esto ne mogu da dobiju stomatološke usluge, hirurške zahvate i drugo, ali ne zbog realnog rizika, nego zbog straha i neznanja zdravstvenih radnika.
Priklju?ujete se i borbi za prava LGBT zajednice. Da li smatrate da su njihove aktivnosti ?esto preterano agresivne i da imaju više štete po homoseksualce nego koristi?
Da. Mislim da ima štete od ekstremnih i agresivnih nastupa. I kada je “Parada ponosa” u pitanju, imam utisak da organizacije nisu obavile svoj posao na pravi na?in. Da bi društvo pripremio na nešto novo, i što je trenutno neprihvatljivo, potrebno je da konstantno radiš i informišeš ljude… Ja nemam ni problem da jednog dana šetam sa Dverima, a slede?eg na gej paradi, pa me ?esto pitaju – dobro, ?urice, gde ti sediš? Mislim da je neophodno razvijati dijalog i me?usobno prihvatanje, a ne rat.
Homoseksualnost je nekada bio na spisku psihi?kih obolenja Svetske zdravstvene organizacije, dok nije skinut sa te liste 1990. godine. Mnogi konzervativnije orijentisani ljudi i dalje posmatraju homoseksualce kao bolesne osobe. Da li vam se dešavalo da vas savetuju da treba da se le?ite?
Naravno.
Znate li za slu?ajeve ljudi koji su pokušavali, ili možda uspeli da se izle?e, i šta mislite o tome?
Pa, ne mislim ništa… Pokušavam da objasnim ljudima da sam oduvek imao sklonosti i ka ženama i ka muškarcima i da mnogi gejevi prosto gaje odvratnost pri pomisli da imaju seksualni odnos sa suprotnim polom.
Imam nekoliko poznanika koji su pokušali da se le?e i preobrate. Baš ovih dana dopisujem se sa jednim momkom iz unutrašnjosti. On je išao kod psihijatra i psihologa, i bezuspešno pokušavao da prona?e devojku. Sada je odlu?io da prihvati da, po starim obi?ajima, njegovi roditelji isprose neku devojku iz mesta u kojem živi, samo da bi se oženio i napravio dete. On pristaje na sve i preduzima sve da okolina ne bi otkrila da je homoseksualac. Ulaže velike napore da bi pronašao na?in da jednog dana obavi svoju bra?nu dužnost i dužnost prema roditeljima i zajednici, iako mu se gadi seksualni odnos sa suprotnim polom. Sad je u frci i na ivici samoubistva. Od mene traži savet i pomo?, ali ja nisam lekar niti psiholog. Mogu da mu pri?am samo iz mog iskustva, ali moje iskustvo nije primenjivo na svakog. Ja sam kao mlad ostao sam, bez igde ikoga. Jedna situacija me je otkrila, kada su bez mog znanja objavljene fotografije u “Pan erotici”, i nisam mogao da biram ho?u li da se krijem ili ne.
U dokumentarnom filmu Mladena ?or?evi?a, “Made in Serbia”, iz 2005. o snimanju porno filmova u Srbiji, pri?ali ste o tome da ste vernik. Postoji ?ak i scena snimljena u crkvi. Da li se to u me?uvremenu promenilo?
Nije… Kada se taj film pojavio, tadašnji patrijarh, Pavle, oglasio se, ako je istina to što su mediji preneli, i rekao da je bilo neumesno snimati mene u crkvi. Mene to jako vre?a i boli. To što sam ja javno priznao da sam biseksualac ili gej, uopšte ne zna?i da meni treba zabraniti da u?em u crkvu. To je strašno. Veliki broj homoseksualaca koje poznajem su Hriš?ani… Dakle, da, ja sam vernik. Verujem u ljubav, verujem u božanstvo. Smatram da je svako od nas deo božanstva.
Izvor: Srbija danas