Beograd je prvi balkanski grad koji organizuje Evroprajd. Natezanja oko šetnje opet su rasplamsala homofobiju u Srbiji, a to LGBT zajednica odmah oseti na svojoj koži. Oni iza svega vide političku računicu.
Išao je do škole da uradi test. Pred zgradom su neki školarci jurnuli prema njemu vičući: „Ubij pedera!“ Peder – to je za njih bio on. U tom trenutku se Stefan Radović, kojem je bilo 16 godina, uplašio za svoj život. Od tada je u svojoj rodnoj Kuršumliji u školu išao pod policijskom zaštitom.
„Taj period me je zaista obeležio i te traume i danas nosim“, kaže Radović posle 13 godina. Mržnja školskih drugova se sručila na njega iz jednog jedinog razloga – jer je gej.
Danas se Stefan Radović kao aktivista bori za prava pripadnika LGBT zajednice u Srbiji. Ipak, više od polovine ljudi iz te populacije krije svoju seksualnu orijentaciju. To je rezultat ankete koju je sprovela Agencija za osnovna prava EU. Čak 90 odsto ispitanika ne usuđuju se da se javno drže za ruke sa istopolnim partnerom.
Šetnja koja simbolizuje slobodu
Od ponedeljka (12.09.) u Beogradu se održava Evroprajd. Ova manifestacija se od 1992. održava svake godine u nekom drugom evropskom gradu. Beograd je prva balkanska metropola koja je dobila organizaciju.
Veliki broj aktivista i političara iz inostranstva došli su u glavni grad Srbije. Simbolični vrhunac Evroprajda je javna šetnja (Pride parade) centrom Beograda.
Bolje je reći – to je bio planirani vrhunac. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odjednom otkazao Paradu ponosa, navodno zbog raznih kriza koje onemogućavaju bezbednost šetnje. To je izazvalo negodovanje širom Evrope. Vučić je sazvao Nacionalni savet bezbednosti, taj organ je u utorak (13.09.) potvrdio odluku da se šetnja otkaže.
„Smatram jako zabrinjavajućim to što se šetnja Evroprajda suočava sa takvim nivoom opstrukcije od strane vlasti, dok se drugi događaji i masovna okupljanja stalno održavaju slobodno i bezbedno na ulicama Beograda“, kaže Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.
Uprkos zabrani organizatori su najavili da će okupljanja i šetnje biti. Izgleda da je pritisak urodio plodom – neki mediji javljaju da je vlast na evropske adrese uputila poruku da će se šetnja ipak održati, dok javno kaže da neće.
Aleksandra Gavrilović je aktivistkinja organizacije Labris koja se zalaže za veću vidljivost LGBT zajednice u Srbiji i normalan odnos prema njoj. Gavrilović kao i ostali aktivisti smatraju da su razlozi za zabranu šetnje, koje navodi predsednik Vučić, puki izgovori. Istog dana kada je Vučić objavio da neće biti šetnje, stigle su i neuobičajene vesti sa Kosova.
Skretanje pažnje sa kosovskog problema
Beograd i Priština su se dogovorili da uzajmno priznaju lične karte i pasoše. Za Vučićeve birače je i najmanji ustupak Prištini – poraz. „Evroprajd je bio savršen alibi da se maestralno prebaci fokus sa Kosova, da bi se desničari bavili tim pitanjem“, kaže Aleksandra Gavrilović.
Vučić zabranom šetnje omogućava da na duže staze ponovo poraste broj napada na pripadnike LGBT zajednice, smatraju aktivisti.
Stefan Šparavalo, iz organizacije „Da se zna!“ kaže: „Samo u avgustu ove godine imamo više zabeleženih incidenta, nego u prvih sedam meseci ove godine zajedno. To znači da nastupi u javnosti definitivno ohrabruju nasilje, homofobiju i diskriminaciju prema LGBT osobama.“
Patrijarhov zapaljivi govor
Demonstracije prozvane „litijama“ u prethodnim nedeljama okupile su na hiljade ljudi. Srpska pravoslavna crkva je učestvovala u podgrevanju atmosfere. Patrijarh Porfirije je posle stupanja na čelo crkve imao pomirljive izjave prema LGBT zajednici. Ali na protestnom okupljanju (10. septembar) on je zastupao vrednosti „tradicionalne“ porodice.
„Naš pravni tim nije našao nikakve elemente u patrijarhovom govoru koji su podsticaji na nasilje prema LGTB osobama,“, kaže Šparavalo, „ali taj zapaljivi govor kojima se oni odvajaju od društvenog tkiva podstiče netrpeljivost i homofobiju, a oni su već jako prisutni u društvu.“
Ni pravna situacija LGBT osoba nije se do sada bitno popravila. Istopolni parovi ne smeju da se venčavaju niti registruju partnerstvo, ne mogu da usvajaju decu, isključeni su iz veštačke oplodnje. Ako ipak osnuju porodicu, onda se stvar iskomplikuje, kaže nam iz sopstvenog iskustva Aleksandra Gavrilović.
Roditelji bez prava
Ona živi sa partnerkom, imaju troje dece. Trojke su prerano rođene i prvih nedelja morale su biti na odeljenju intenzivne nege. Aleksandra Gavrilović ih je rodila pa ih je smela posećivati. Njena partnerka nije imala pristup deci. Ona ne sme ni da ih prijavi u vrtić ili školu, da putuje s njima u inostranstvo.
„Moja partnerka je apsolutno nevidljiva, ja se u ovoj državi vodim kao samohrana majka troje dece“, kaže ona.
Ana Brnabić ne krije da živi u lezbejskoj vezi i već pet godina je premijerka. Ali to prema Aleksandri Gavrilović nije poboljšalo položaj pripadnika LGBT zajednice. Naime, premijerka ne negira svoju homoseksualnost, ali i ne pomaže LGBT zajednici. U debati oko zabrane Evroprajda potpuno je bila na Vučićevoj strani.
Nedavno je Vučić ponovo odabrao Anu Brnabić za premijerku. Kritičari u tome vide računicu. U inostranstvu se Srbija kao kandidat za pristupanje Evropskoj uniji predstavlja kao tolerantna prema LGBT zajednici, dok stvarni problemi ostaju nerešeni.
Izvor: Deutsche Welle