Nemačka Vlada o autocenzuri i homofobiji u Srbiji

Nema?ka vlada ocenila je da stanje ljudskih prava u Srbiji generalno odgovara “me?unarodnim standardima”, there da je diskriminacija zabranjena Ustavom, ask da su usvojeni brojni zakoni koji štite ljudska prava i da je kontrola ukotvljena u instituciji Zaštitnika gra?ana, ali to ne zna?i da je situacija ruži?asta, prenosi danas Doj?e vele.

U odgovorima zvani?nog Berlina na pitanja poslanika Zelenih može li se Srbija i dalje smatrati sigurnom zemljom, navodi se da nema dokaza da je neka etni?ka, religijska ili socijalna grupa u Srbiji sistematski diskriminisana ili progonjena, niti da državni organi neku grupu ciljano ostavljaju bez zaštite zakona.

To ne zna?i da je situacija ruži?asta, jer u srpskoj javnosti se nepromenjeno mogu uo?iti zadrške i predrasude prema pripadnicima odre?enih manjina – Romima, Albancima, Bošnjacima, stoji u odgovorima.

Postoje, kako se isti?e, pojedina?ni fizi?ki i verbalni napadi protiv religijskih grupa, kao i vandalizam, a primetne su i antisemitske radnje i širenje odgovaraju?ih napisa.

Što se ti?e socijalnih grupa, nema?ka Vlada navodi da su „prema izveštajima nevladinih organizacija u Srbiji ?esti slu?ajevi porodi?nog nasilja koje je usmereno protiv žena i dece. Savezna vlada nema pouzdane podatke o u?estalosti.

Krivi?no-pravno procesuiranje nasilja nad ženama se u praksi ispostavlja kao teško jer žrtve ?esto iz straha od osvete ili stigmatizacije ne žele da daju iskaze nadležnima.

Dalje se navodi da je u Srbiji široko rasprostranjena homofobija.

“Uticajna Srpska pravoslavna crkva striktno odbija homoseksualnost. Taj odbojni stav nalazi se i u nekim školskim udžbenicima. Homofobija desno-nacionalnih grupa ponekad vodi nasilju”, piše u odgovorima, što je ilustrovano napadom na aktivistu Bobana Stojanovi?a 22. avgusta ove godine.

Nema?ka vlada smatra da beogradska vlast predano radi na poboljšanju i implementaciji Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. Uz to, od 2012. kvalifikacija nekog napada kao „zlo?ina iz mržnje“ može biti otežavaju?i faktor za po?inioca pri izricanju kazne.

Na pitanje Zelenih o tome šta Nema?ka konkretno ?ini da bi pomogla Srbiji u prevazilaženju brojnih manjkavosti, Vlada odgovara da je od demokratskih promena 2000. u Srbiju uloženo 1,6 milijardi evra u vidu razvojne saradnje.

To je u?injeno kroz brojne projekte Društva za me?unarodnu saradnju (GIZ) i na druge na?ine, prenosi Doj?e vele.

Izvor: N1info

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.