Dok je Srbija slavila novo zlato, deo publike je – sasvim iskreno – zaboravio na rezultat. Jer kako ostati hladan kada se u bazenu pojavi Vasilije Martinović, vaterpolista koji izgleda kao da je ispao iz kampanje za donji veš, a ne iz sportske hale?
Vaterpolo je oduvek bio sport za gledanje sa razlogom: mokra koža, zategnuta tela, kupaće gaće koje više nagoveštavaju nego što skrivaju. Ali Martinović je podigao tu igru na potpuno novi nivo. Visok, snažan, sa telom koje deluje kao da je vajano između dva treninga i jednog foto-šuta, on je postao neočekivani seks-simbol reprezentacije.
Na društvenim mrežama – haos. Komentari se ređaju brže od golova: „Ko gleda utakmicu, a ko igrača?“, „Ovo je nepristojno koliko je zgodan“, „Zašto niko ne upozorava pre prenosa?“ Fotografije sa slavlja, mokra kosa zalepljena uz čelo, ramena koja pucaju pod reflektorima i osmeh koji zna šta radi – sve to je zapalilo maštu čak i onih koji do juče nisu znali razliku između peterca i kontre.
I tu dolazimo do suštine: vaterpolisti su jedini sportisti koji su profesionalno polugoli. Nema dresova koji kriju, nema širokih šortseva koji opraštaju. Samo voda, mišići i vrlo jasna poruka telom. A Martinović? On tu poruku šalje glasno i samouvereno, bez ijedne izgovorene reči.
Zlato je zasluženo, medalja sija, ali realno – najveći trofej ove reprezentacije je pažnja koju je Vasilije izazvao. Ne zato što se trudio da bude seksi, već zato što jednostavno jeste. U bazenu, na postolju, na fotografijama posle meča – on izgleda kao da zna da se gleda i da mu to nimalo ne smeta.
