U Maleziji je izazvana nova polemika nakon izjave ministra za verska pitanja koji je u parlamentu ustvrdio da stres i pritisak na poslu mogu „dovesti“ ljude do homoseksualnosti. Ova tvrdnja je izazvala oštre reakcije stručne javnosti i organizacija za ljudska prava, koje su je ocenile kao neutemeljenu, štetnu i opasnu, naročito u društvu u kojem su istopolni odnosi kriminalizovani.
Ministar je svoju tezu pokušao da opravda pozivanjem na jedno starije istraživanje, tvrdeći da kombinacija psihološkog pritiska, radnog okruženja i ličnih problema može uticati na seksualnu orijentaciju pojedinca. Kritičari su odmah ukazali da ne postoji nijedan relevantan naučni dokaz koji bi potvrdio ovakvu vezu, kao i da se seksualna orijentacija ne „stiče“ niti „menja“ usled profesionalnog stresa. Naprotiv, smatraju da se ovakvim izjavama skreće pažnja sa stvarnih problema na tržištu rada i istovremeno dodatno stigmatizuju LGBT osobe.
Izjava je posebno problematična u kontekstu činjenice da su u Maleziji poslednjih godina zabeležena brojna hapšenja zbog istopolnih odnosa, a javni diskurs visokih zvaničnika često se koristi kao opravdanje za represivne mere. Umesto razgovora o lošim uslovima rada, preopterećenosti zaposlenih i mentalnom zdravlju, fokus se prebacuje na seksualnu orijentaciju kao navodni „problem“ koji treba sprečiti.
A onda se nameće i logično, pomalo apsurdno pitanje: šta se dešava ako si već gej? Da li stres na poslu od tebe napravi da si strejt ili megagej? Ako je suditi po ovoj logici, izgleda da bi dug radni dan, loš menadžment i konstantni pritisak mogli da deluju kao neka vrsta ideološkog blendera za identitet. U praksi, međutim, jedino što posao sa previše stresa zaista proizvodi jesu umor, cinizam i želju za godišnjim odmorom, dok seksualna orijentacija, na sreću ili žalost ministara, ostaje tamo gde je oduvek i bila.