Jelisaveta Blagojević: Moje dete ne priznaju u Srbiji


Profesorka Fakulteta za medije i komunikacije Jelisaveta Blagojević izjavila je u Novom danu da njen sin ima dve mame i da je vrlo ponosan na to što ima drugačiju porodicu. “Porodica je porodica, to što ne postoje zakoni u Srbiji, to znači da su naše porodice učinjene manje življivim, da nam je otežan život. Ja, na primer, svog sina ne mogu da registrujem kao srpskog državljanina, zbog obrasca u kome piše ‘otac’ i ‘majka’, a ne ‘roditelj 1’ i ‘roditelj 2’, pa pošto ja biološki nisam ni otac ni majka, moj sin ne može da bude državljanin Srbije. Stoga ne može da ide u školu, a da nije privatna, ne može da ima zdravstvenu zaštitu, a da nije privatno, ne može da me nasledi bez komplikacija sa testamentom… Ne postoji, ja u Srbiji nemam dete, ja ga imam u Švedskoj”, kaže ona.

Govoreći o istopolnim zajednicama, rekla je da o tome mnogo manje slušamo u nekom pozitivnom smislu, kako to može da se uradi u jednoj konzervativnoj sredini kakva je Srbija.

„To je do te mere sklonjeno ispod tepiha, to se pomene najčešće u negativnom kontekstu kada predstavnici crkve ili Dveri ili ko su već veliki zagovornici protiv LGBT zajednice, kao ‘jao oni hoće brakove, hoće da usvajaju decu’…“, kaže.

Ističe da joj nikad nije bilo neprijatno zbog svoje porodice.

„Ljudi su radoznali, vide da tu nešto nije uobičajeno, onog trenutka kada ste iskreni sa ljudima, kada pričate da je to vaš život i kako ga živite, nikad nisam imala neko loše iskustvo. Posebno su se stvari poboljšale od kad se pojavilo dete, kad je dete tu, onda vas više niko ne pita ni s kim je, ni s čim je, ni kako je, onda je fokus na detetu i svi razgovori vode u tom pravcu“, kaže ona.

ČITAJTE:  Šarliz Teron traži lezbejsku verziju filma "Umri muški"

Na pitanje kako je detetu objasnila, pita „šta ima da mu objašnjavam“.

„Moj sin ima dve mame i vrlo je ponosan na to što ima drugačiju porodicu. Porodica je porodica, to što ne postoje zakoni u Srbiji, to znači da su naše porodice učinjene manje življivim, da nam je otežan život. Ja, na primer, svog sina ne mogu da registrujem kao srpskog državljanina, zbog obrasca u kome piše ‘otac’ i ‘majka’, a ne ‘roditelj 1’ i ‘roditelj 2’, pa pošto ja biološki nisam ni otac ni majka, moj sin ne može da bude državljanin Srbije. Stoga ne može da ide u školu, a da nije privatna, ne može da ima zdravstvenu zaštitu, a da nije privatno, ne može da me nasledi bez komplikacija sa testamentom… Ne postoji, ja u Srbiji nemam dete, ja ga imam u Švedskoj“, kaže ona.

Ističe da je njeno iskustvo dosta specifično.

„Ja sam u braku sa Šveđankom i tamo sam dobila sina, s kojim sam živela ovde prve tri godine i onda sam pokušala da dobijem papire za njega, pa to sve nije moglo, mi nemamo osnovne zakone koji treba da se donesu da bismo uopšte mogli da se nađemo u ovakvoj situaciji, mi smo ovde još na nivou ‘gej ideologije’. Ako sam dobro razumela, ‘to dolazi sa zapada i svi će biti gej’. To je stvarno primitivno, za ovakve pomake, za donošenja zakona, za otvaranje te velike procedure, potrebno je mnogo više političke volje i zrelosti nego što mi se čini da ova garnitura i ova vlast ima“, kaže ona.

ČITAJTE:  Prvi festival lezbejske umetnosti u Beogradu

Kaže da ima 56 godina, te je „malo istrenirana“.

„Ostavlja i meni gorak ukus, ali sigurno ostavlja gorak ukus mladim ljudima kojima budućnost u Srbiji zavisi od toga“, kaže.

Na pitanje da li je očekivala da Ana Brnabić više uradi za zajednicu odgovara potvrdno.

„Zviždanje je bilo krajnje neprijatno, ne bih ga nikom poželela, nisam sedela samozadovoljno ispred televizora i tapšala. Ali da imate premijerku koja je lezbejka i koja pripada LGBT zajednici i da ništa nije uradila za tu zajednicu, to je istorijski propuštena šansa. Ana Brnabić kad govori da je dvostruko diskriminisana, to je stvarno smešno, diskriminacija dolazi sa pozicija moći, kako je ona dvostruko diskriminisana“, pita Blagojević.

Kaže da pitanje njenog privatnog života nije LGBT pitanje, već pitanje klase.

„Ono zašta smo mi ostali uskraćeni, to je LGBT premijerka koja će da stane ispred nas i celokupnog društva i da kaže ovo pitanje, pitanje LGBT zajednice je jedno od centralnih pitanja društva uopšte u Srbiji, koje je toksično, koje je podeljeno, mi smo neprijatelji jedni drugima na svakom koraku. Nekome može da se ne svidi što je neko gej, ali sutra će to nekom dati argument da se neko nekom ne svidi jer ima kratku kosu ili ne izgleda po propisima. Mi moramo da živimo zajedno uprkos našim različitostima. Mi ne moramo da se volimo, ne moramo da se uvažavamo, ali to ne može da bude netrpeljivost, nasilje… Nama treba politička elita koja će to shvatiti i pokušati kako zna i ume da naše društvo izvlači iz mulja“, kaže.

Kako kaže, svim srcem navija da se Prajd održi.

ČITAJTE:  Miletić: Očekujemo usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima u Srbiji

„Mislim da je užasno važno, možda važnije nego ikad. Prajd je državna manifestacija. Ja sam bila na Evroprajdu u Stokholmu, to jedva prepoznate da je LGBT event. Ide vojska, sa tenkovima, pa policija, pa partije, pa sindikati, to se čitava država predstavlja i hvali svojim politikama različitosti, svojom tolerancijom… Naš Prajd bi trebalo, posebno Evroprajd, da bude tako nešto. Jedna država se hvali time kako poštuje ljudska prava, kako je u stanju da organizuje jedan takav događaj, razne institucije se tu pojavljuju. Nažalost, zaigrala se ova država, to je neki autogol, ili neka vrsta, može da nagađamo, zbog Kosova, da se zamagle oči, to su sve hipoteze“, kaže profesorka.

Na pitanje da li se osetila ugroženo patrijarhovim rečima, kaže da nije.

„Ja sa njim ništa nemam. Malo sam besna što mu je dozvoljeno to da kaže, malo brinem ko će to da čuje i kako će da čuje i šta će da se desi, ali ja živim u sekularnoj zemlji, ja sa gospodinom nemam ništa, mislim ja svašta o SPC, valjda ću nekad imati prilike i o tome da pričam“, kaže Blagojević.

Kako kaže, mora da se razgovara otvoreno.

„Da se razgovara o tome da LGBT zajednica nisu mali huligani od 15 do 30 godina koji hoće da idu po gradu, skidaju donji veš i mašu zastavama, nego da tu ima ljudi koji uopšte nisu ni aktivisti, nisu tih godina, ima starijeg sveta, ima ljudi koji hoće brakove, iz najrazličitijih razloga, administrativnih, pravnih, a možda i zato što se vole, mada je to ostalo u prikrajku“, kaže ona.

Izvor: N1info


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.