Gej iz Turkmenistana dobio azil u EU i ovo je njegova priča

Maksatova seksualna orijentacija kao geja uskratila mu je mogućnost da ima porodicu i živi u svojoj rodnoj zemlji Turkmenistanu, gde je homoseksualnost krivično delo i strogi društveni tabu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Pošto ga je policija tukla i ucenjivala, 23-godišnjak iz Ašhabada je nedavno dobio azil u jednoj evropskoj zemlji, ali kaže da ga i dalje progone more s kojima se suočio kod kuće.

RSE je promenio Maksatovo ime na njegov zahtev da bi zaštitio porodicu u strogo kontrolisanom Turkmenistanu, gde vlada proganja rodbinu disidenata i aktivista.

Maksat je rekao da je tokom odrastanja morao da krije svoju homoseksualnost čak i od porodice i prijatelja. U pretežno muslimanskoj centralnoazijskoj zemlji, istopolne veze se odbacuju čak i u progresivnijim urbanim sredinama.

HIV pozitivan

Porodice često primoravaju svoje homoseksualne sinove da se ožene i žive “normalnim” životom da ne bi bili društvene parije ili završili u zatvoru.

Maksat je našao relativnu slobodu kada je sa 18 godina otišao u Rusiju da studira poslovni menadžment.

Sreća je, međutim, bila kratkog veka.

U jesen 2019. godine Maksat je bio pozitivan na testu na HIV – virus koji može izazvati sidu, čime je dobio status koji je praktično okončao njegov legalan boravak u Rusiji.

Rusija je među 19 zemalja – zajedno sa Saudijskom Arabijom, Kinom i Severnom Korejom – koje deportuju HIV pozitivne strance.

Ne čekajući na deportaciju, Maksat se brzo vratio u Turkmenistan i u svoj “zatvoreni” život.

U očaju da sakrije svoju seksualnu orijentaciju u Ašhabadu, Maksat je, kako je rekao, čak izbrisao sve kontakte i podatke sa svog mobilnog telefona koji bi mogli odati njegovu homoseksualnost.

On takođe nije mogao da traži moralnu podršku svoje porodice i prijatelja ili razgovarati o svojim strahovima zbog novoustanovljenog statusa HIV pozitivne osobe.

Maksatova situacija se pogoršala kada je u decembru 2019. godine uradio test krvi u Sida-HIV centru u Ašhabadu da bi mogao da se prijavi za potencijalni medicinski tretman.

Kada se posle dva dana kasnije vratio u taj centar na sledeći pregled u lekarskoj ordinaciji, Maksat je video dva policajca koja su ga čekala.

Maksat ne zna da li je ta medicinska ustanova vlastima prijavila njegove rezultate.

“Policajci su me pitali kako sam se zarazio (i) rekao sam im da ne znam”, rekao je Maksat za RSE. Iznošenje istine da je virus dobio homoseksualnim kontaktom nije dolazilo u obzir, rekao je Maksat, jer bi takvo priznanje značilo zatvorsku kaznu.

Član 135. Krivičnog zakonika Turkmenistana istopolne odnose među muškarcima smatra sodomijom, što je kažnjivo s dve godine zatvora.

Premlaćivanja, ucene

Sledeće noći tri policajaca pokucala su na vrata Maksatovog malog iznajmljenog stana u Ašhabadu.

“Odveli su me u policijsku stanicu”, prisećao se Maksat. “Prvo su me ispitivali. Onda su počeli da me gadno tuku. Rekli su mi: ‘Znamo odakle ti HIV. Ti si gej’. Rekao sam im da to nije istina. Ali su nastavili da me tuku”.

“Policajci su tražili da potpišem neka dokumente s priznanjem (da sam gej). Odbio sam, ali su rekli da će, ako ne potpišem, svim mojim rođacima reći da sam gej. Morao sam da potpišem papire, iako ne znam šta je tačno u njima pisalo”, rekao je Maksat o incidentu s kraja decembra.

Priznanje je omogućilo policiji da pokrene krivični postupak protiv njega na osnovu optužbe za sodomiju.

Maksat se takođe bojao da će se možda suočiti s još jednom, lažiranom optužbom da je druge “svesno” zarazio HIV-om, što je krivično delo koje po turkmenistanskom zakonu može doneti do pet godina zatvora.

Policajci su naredili Maksatu da se posle Nove godine javi u policijsku stanicu u njegovom kraju.

Službe u Turkmenistanu su zatvorene nekoliko dana tokom novogodišnjih praznika i to je Maksatu pružilo priliku da pobegne iz Turkmenistana i od očekivanog krivičnog postupka protiv njega.

S malom količinom novca u novčaniku, Maksat se vratio u Rusiju.

Prijatelj iz grada Voronjež pomogao mu je da dobije pomoć grupa koje se zalažu za prava seksualnih manjina.

Oni su pomogli Maksatu da dobije azil u Evropi pre nego što su ruske vlasti saznale za njegov HIV-pozitivan status koji bi ga odmah doveo u opasnost da bude deportovan u Turkmenistan.

Iako trenutno živi u slobodnoj zemlji u kojoj je LGBT zajednica generalno prihvaćena, Maksat i dalje nije u stanju da bude potpuno otvoren po pitanju svoje seksualnosti.

On je kazao da svojim prijateljima i rođacima u Turkmenistanu još nije rekao za svoju seksualnu orijentaciju pošto bi to “osramotilo” njegove roditelje.

Maksat je rekao da se sada u Turkmenistanu traga za njim i da policija može ispitivati porodicu o njegovom slučaju i pokušati da utvrdi gde se nalazi.

S krivičnom optužnicom koja visi nad njegovom glavom, Maksat je rekao da ne zna hoće li ikada moći da se vrati u Turkmenistan ili uskoro videti svoje roditelje.

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Photo: Robert V. Ruggiero

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.