Mala je verovatnoća da će pripadnici LGBT populacije u Srbiji u skorijoj budućnosti imati mogućnost da se venčavaju, ali ne treba isključiti onu po kojoj će se u nekom trenutku omogućiti registracija istopolnih zajednica.
Iako ova oblast po aktulnim srpskim zakonima nije regulisana, tačnije nema je, sva je prilika da će se ove stvari verovatno promeniti.
Kako za “Blic” kaže Goran Miletić iz organizacije “Civil rajts difenders”, u jednom od prednacrta Građanskog zakonika, čije bi usvajanje trebalo da se desi do 2020. godine, ova tematika je obrađivana, pa je izbacivana, pa “tako u krug”.
– Poslednje što je bilo u vezi sa istopolnim zajednicama ostavljeno je kao “opciona varijanta”, odnosno da se na javnoj raspravi razgovara o tome. Da se pričalo o tome je tačno, radna grupa je radila na tome, ali za sada nema ništa više od toga – priča Miletić.
On navodi da ne veruje da će gej brakovi biti legalizovani u Srbiji, i kaže da je izvesnije da će se desiti da se omogući njihova registracija, odnosno registrovano partnerstvo.
Predlozi, predlozi…
I zaista, iako se u Nacrtu građanskog zakonika nigde eksplicitno ne pominju gej brakovi, pominje se uzimanje u obzir istopolnih zajednica. Tako, između ostalog, piše “u javnoj raspravi neophodno je da se svestrano sagleda mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući različita mišljenja, stavove i argumente, koji bi bili pravno relevantni u eventualnoj pripremi posebnog zakona”.
Takođe, istopolne zajednice se pominju i u delu koji se odnosi na pravo stanovanja, gde se navodi da se potrebe imaoca prava stanovanja prosuđuju prema trenutku nastanka prava, ali se uzimaju u obzir i nove potrebe koje su se u vreme nastanka prava mogle osnovano očekivati (zaključenje braka, zasnivanje vanbračne ili istopolne zajednice, rađanje ili usvajanje dece, nastajanje zakonske obaveze u korist ili na teret imaoca prava stanovanja…).
Miletić navodi da uopšte više nije pitanje da li će do gej brakova, registrovanih partnerstva, kohabitacije “ili kako god da se ta zajednica naziva” doći, već kada će se to desiti.
– Mi smo se na to obavezali i u okviru Poglavlja 23, ali i time što smo članica Saveta Evrope – kaže Miletić.
Kako za “Blic” objašnjavaju u Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM), Srbija je donela posebnu strateguju koja se oslanja na Akcioni plan za Poglavlje 23, koja se odnosi na prevenciju i zaštitu od diskriminacije. Po njoj, kako objašnjavaju, Srbija bi trebalo da donese model zakona kojim bi se ova oblast regulisala, ali da to još nije urađeno.
– Prema toj strategiji, rok je poslednji kvartal 2017. godine za izradu modela Zakona o registraciji istopolnih zajednica. Međutim, kako se ti rokovi stalno pomeraju, verovato će i ovaj biti prolongiran. U obrazloženju Ministarstva za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje, objasnili su da za sada nema nikakve izmene Porodičnog zakona, jer se čeka na građanski zakonik i kako će ova oblast moći da bude uklopljena u njega – kažu u JUKOM-u.
Međutim, ukoliko želi u EU, Srbija će morati da se ugleda i na evropsku praksu kada su u pitanju istopolne zajednice. Kako objašnjava Miletić, “nogu” je pokrenuo sudski postupak Olijeri protiv Italije, kada su se gej parovi na kraju žalili Evropskom sudu za ljudska prava jer nisu mogli da se venčaju.
– Iako to ranije nije bio slučaj, sud je prvi put u toj presudi rekao da su se okolnosti u ovoj oblasti promenile, i da će svaka evropska država na naki način morati da legalizuje gej brakove, ili kako god da ih nazovu. Sve države članice Saveta Evriope to treba da urade, uključujući i Srbiju – navodi on.
Kako je u okruženju?
Kada je reč o regionu, u Sloveniji je u februaru ove godine sklopljen prvi brak između dve osobe istog pola, i to nepuna 24 sata nakon što je zakon koji ovo dozvoljava stupio na snagu. Time se ova bivša republika SFRJ svrstala u jednu od 50 zemalja sveta koja ima neku formu registacije istopolne zajendice.
Ilustracije radi, susedna Hrvatska je na ovaj način regulisala zajednice između osoba istog pola, kao i prava koja iz njih proizilaze i kada je u pitanju zajednička imovina, nasleđivanje, pravo na penziju…
Međutim, kada je u pitanju usvajanje dece, ni Slovenija ni Hrvatska ovu opciju ne dozvoljavaju. Ostale balkanske zemlje još uvek nemaju mogućnost ni brakova ni registracije istopolnih zajednica.
Izvor: Lana Gedošević
Izvor: Blic