Uticaj devedesetih i turbo-folka na estetiku i modne trendove danas


U potrazi za jedinstvenim odgovorom na potrebe kolektivnog Ja jedne fizički i duhovno rastrojene zemlje, koja bezglavo luta između svejugoslovenstva i srpstva, obrazovao se muzički pravac koji sobom nosi gotovo prikladno grotesknu estetiku. Turbo-folk je zapravo svojevrsni oksimoron kojim se obeležava ne samo specifična vrsta muzike, već specifičan društveni momenat. Iz pepela umirućeg jugoslovenstva i iznad redova za ulje ili mleko (retko oba odjednom) izdižu se muzičke dive, koje svojom nimalo diskretnom pojavom iz diskutabilnih razloga stimulišu hormon sreće i bude osećanje nacionalnog ponosa. Ukoliko ostavimo po strani pitanje političnosti ovakvih dešavanja na planu estrade i uopšte “u narodu”, fokus neizostavno prelazi na interesantna estetska načela koja se u vezi sa ovim turbo a narodskim fenomenom obrazuju. Veoma nas zabavlja činjenica da pojedini talasi devedesetih povremeno zapljuskuju našu modnu scenu i zapravo joj neretko prijaju. S druge strane, u domenu odnosa prema estetici tela još uvek osećamo neke neprijatne posledice agresivnog seksipila koji je estrada nametala krajem prošlog veka.

Udri brigu na veselje: Pesma kao imperativ

Pitanje od kojeg moramo poći jeste pitanje razloga ovako intenzivnog uticaja turbo-folka na društvo devedesetih. Mi govorimo na prvom mestu o vizuelnom, o modnim trendovima i osećaju za lepo, ali sam razlog je daleko dublji. U periodima egzistencijalnih kriza pojedinih društava široke mase se na neki način animiraju sadržajima poput estradnih i modnih dešavanja devedesetih. Možda manje dramatična ali slična situacija se može prepoznati i danas, s tim što umesto latinoameričkih serija imamo reality sadržaje, a umesto turbo-folka muzički hibrid koji još uvek nismo definisali uspešno kao što je to Rambo Amadeus učinio sa turbo-folkom. U osnovi je odgovor distrakcija, koja možda jeste upravo s namerom servirana, ali mi kao društvo imamo tendenciju da je svojevoljno prihvatamo, jer “nikom nije lepše nego nama”. Nemojmo se zavaravati mišlju da je domaća estrada danas drugačija od one s kraja prošlog veka. Estetska načela su gotovo ista, s tim što smo modernim stilom života i modernim tehnologijama više u kontaktu sa dešavanjima na globalnoj modnoj sceni, te smo više modno osvešćeni i biramo elemente trendova koje ćemo prihvatiti. Mimo toga, popularna domaća muzika mahom obavlja istu funkciju zavaravanja i distrakcije. Za dve decenije možemo očekivati radove na temu preispitivanja sistema samoobmane mladih 2021. koji posle smene rada za minimalac pevaju: “Zlato pristaje mi ladno”.

ČITAJTE:  Transfobična LGSM odgovara Irineju

Estetika žene i muškarca

Ukoliko skrajnemo egzistencijalne probleme koji prividno rešenje pronalaze u distrakcijama ovog tipa i fokusiramo se na turbo-folk estetiku, primetićemo da je ključ u rodnim ulogama. Tekstovi ovih pesama su mahom ljubavni: ona pati – on je ostavlja. Identitet ove žene se sažima u njen odnos prema muškarcu, a tome ide u prilog i njen fizički izgled. Ona mora imati duge noge, velike grudi, pune usne i upadljivu šminku. Kosa je duga, poželjno plava. Posledica ovakve slike žene je hrljenje u ruke plastičnih hirurga i ka agresivnim zahvatima koji su mahom bivali ne sasvim uspešni. Danas je na sreću preovladala svest o prirodnom izgledu kao imperativu i nesavršenosti možemo otkloniti neinvazivnim tretmanima kao što su hijaluronski fileri, laserski tretmani i mezoterapija. Čini se da smo u pogledu težnje ka lepoti ipak sazreli i napadna plastična rešenja nam se čine kao davna prošlost, iako su samo dve decenije iza nas. Odnos prema šminkanju je takođe postao drugačiji tip izraza pojedinaca, no što je to bio slučaj u okvirima turbo-folk kulture. Ona više nije u službi pukog naglašavanja onih crta koje seksualizuju ženu. Kontratežu tome predstavlja fenomen starleta, koje su logičan nastavak estetike žena i muškaraca formirane devedesetih godina.

Street style reanimacija dizela

Stil devedesetih godina je ujedno jedinstven i raznovrsan, tačnije odlikuje ga jedinstvena raznovrsnost. Turbo-folk stil je najhibridniji do sada i na taj način je teško odoleti uplivu nekog od njegovih elemenata. Ovaj stil je mešavina stilova domaćih i stranih subkultura uz podložnost zapadnim uticajima kroz filmove i spotove. Pri tome, negovanje kulta kriminala dolazi do izražaja u muškoj modi. Kada govorimo o uticaju ovog modnog stila na modne trendove danas, pre svega se fokusiramo upravo na mušku modu. Mešavina italijanske visoke mode i uličnog sportskog stila sa bling-bling detaljima predstavljala je devedesetih sliku specifičnog mačo životnog stila. Poslednjih sezona počinjemo da izdvajamo pojedine segmente ovog stila spram novih estetskih potreba i oživljavamo ih. Činjenica je međutim da mi posmatramo komade poput trenerki u kompletu i retro patika kao isključivo estetsku kategoriju, dok su krajem prošlog veka oni značili status. S druge strane, možda se zavaravamo idejom da modni trendovi i forme oblačenja danas nemaju ulogu kakvu su devedesetih imale kajle?

ČITAJTE:  Zašto je važno da brendovi podržavaju Pride inicijative

Druga perspektiva i evolucija

Posmatrajući turbo-folk sa distance, možemo reći da on jeste kulturni produkt i da u osnovi ima potencijal povezivanja zajednica u postjugoslovenskom periodu. Ovo je fenomen koji je preživeo građanske ratove i čitavu epohu nacionalizma, a koji i danas postoji. O njemu se, dakle, može govoriti i u pozitivnom kontekstu. S druge strane, možemo govoriti i o izvesnom napretku i preobličavanju turbo-folka. Turbo-folk doživljava formu sa kojom ga i danas najčešće povezujemo sa dolaskom Cece na scenu. Govorimo o tekstovima u kojima muškarac vara i neretko zlostavlja ženu, a ona ostaje uz njega, te o spotovima sa estetikom obeleženom luksuzom, toliko udaljenom od stvarnosti publike u datom trenutku. Vremenom se rađa turbo-folk glas Srbije nakon demokratskih promena. Ovde u prvi plan dolazi Jelena Karleuša, koja neguje muziku sa snažnom turbo-folk osnovom, ali i intenzivnim uticajima zapadne pop-muzike. U domenu estetike, konstatujemo reinkarnaciju duha devedesetih u smislu napadnog seksipila i na taj način se reaktuelizuje rodna uloga. Dakle, jednako intenzivna turbo-folk estetika, ali sa novim načelima u domenu delovanja na društvo. Karleuša je međutim mahom ironična i nudi agresivno seksualizovanje paralelno sa emancipacijom žene, za razliku od Cece. Takođe primećujemo jednu vrstu političnog stava, zalaganje za LGBT prava i otvoreno komentarisanje prilika. Ovo se takođe može dovesti u vezu i sa mogućnostima koje pružaju moderne tehnologije, dakle većoj dostupnosti oglašavanja no što je to bio slučaj devedesetih godina.

Uticaj atmosfere devedesetih godina je još uvek veoma prisutan. Turbo-folk je na neki način evergreen domaće scene. U periodu koji sledi nakon njega ima logične nastavke u vidu pojedinih društvenih fenomena i modnih iskoraka. Činjenica je da on predstavlja izvesno svedočanstvo o jednom osetljivom perioda našeg društva i kulture, u snažnoj vezi sa estetskim načelima i vladajućim modnim trendovima. Zbog toga opstaje kao veoma interesantna tema, koja ne gubi na aktuelnosti ni decenijama kasnije.

ČITAJTE:  Osam filmova na prvom Merlinka Classics festivalu

Piše: Velibor Zivkoff


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.