Srbija i njene institucije odlučno stoje iza svojih građana jednako štiteći njihova prava bez obzira da li pripadaju većini ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom pripadnici neke od manjinskih grupa, tvrdi premijerka Ana Brnabić.
Brnabić je na Međunarodnoj konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje rekla da nema problem sa kritikom, ali da joj smeta neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama.
“Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga”, rekla je Brnabić.
Navodeći da je nesumnjivo opao broj fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, ona je istakla da je jednako važno da prestanemo da se povređujemo rečima.
“Kao građanka želim da živim u društvu u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije, koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj. Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega”, rekla je Brnabić.
Ovo društvo je, kaže, imalo snage da napravi iskorak i od sredine koja se nije libila da pokaže fizičko nasilje nad neistomišljenica napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve one koji će u nedelju mirno prošetati ulicama Beograda.
“I sve to za manje od 15 godina”, primetila je.
Premijerka kaže i da je kao predstavnica države ponosna što Srbija ima usvojene antidiskiminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.
Nivo diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih zajednica je u opadanju, tvrdi ministarka, te navodi da razgovor, suočavanje i otvaranje najtežih pitanja predstavljaju najbolji put ka prevazilaženju problema i na individualnom i na društvenom planu.
Brnabić ističe da se različitost i tolerancija ne smeju svesti isključivo na prepoznavanje i uvažavanje pripadnika LGBT populacije, već i na druge manjinske grupe.
“Oblast ljudskih i manjinskih prava tema je koja se nikada ne završava, koja nema kraja. Nivo tih prava, koja su neupitna, nije zaključen ni u najdemokratskijim i najtolerantnijim društvima, jer moderno doba stalno postavlja nove izazove”, rekla je premijerka.
Podsetila je da u Srbiji danas živi 26 etničkih ili nacionalnih manjina, što je više nego bilo gde drugo u Evropi, da se 55.000 dece obrazuje na 15 jezika, te da je čak u šest lokalnih samouprava zvanično u upotrebi šest različitih jezika.
Za 21 nacionalnu manjinu postoje saveti, napomenula je, i svi dobijaju podršku iz budžeta, što, kako kaže, govori da vlada radi na njihovoj integraciji u širu zajednicu.
Premijerka je istakla i da je društvo u poslednje tri godine položilo jedan novi test, onaj u vezi s migrantskom krizom, navodeći da je kroz Srbiju prošlo više od milion ljudi iz urgoženih zemalja.
“Srbija nikada nije zatvarala granice ni podizala zidove na šta kao društvo u celini treba da budemo ponosni”, rekla je i dodala da je prošle godine u saradnji sa Unicefom 200 učenika migranata pohađalo škole u Srbiji, a ove godine čak 645 pohađa škole na teritoriji 17 lokalnih samouprava gde se nalaze kolektivni centri.
Miletić: Razlog za radost pripadnika LGBT zajednice
Zakoni koji štite pripadnike LGBT zajednice, podrška premijerke i veća spremnost mladih da se “autuju” – tako član Organizacionog odbora Beograd Prajda 2017 Goran Miletić ocenjuje atmosferu u društvu pred 17. septembar, za kada je zakazana “šarena šetnja”.
Prvi “Prajd” u Beogradu, 2001. godine, ostao je zapamćen po nasilju, a 16 godina kasnije, situacija, iako veoma sporo, ipak osetno ide na bolje, za šta je jasan signal dolazak najviše ministara do sada, kaže Miletić za Tanjug.
Od Cvetnog trga, preko Terazija, do Trga Republike, u nedelju će, očekuje, prošetati ministri Zoran Đorđević, Branko Ružić i Jadranka Joksimović.
Kao već redovnog gosta, organizatori očekuju i gradonačelnika prestonice Sinišu Malog, kao i gošću kojoj se, kaže, pripadnici LGBT zajednice najviše raduju – premijerku Anu Brnabić.
Prisustvo najviše pripadnika izvršne vlasti otkada se “prajdovi” organizuju, Miletić vidi kao razlog za radost pripadnika LGBT zajednice.
“Dolazak premijerke je zaista dobar signal, a gradonačelnik Mali je dolazio i ranijih godina, što je takođe dobro jer ovo je Beograd Prajd i jako je važno da je on prepoznao koliko je to važno za Beograd i da nije mala stvar kada on dođe”, kaže Miletić.
Osim što će, zbog radova na Slaviji, šetnja biti pomerena za par stotina metara, više ulaznih punktova će biti jedina promena, najavljuje Miletić.
“Ceo program će trajati dva do tri sata, a gde će biti ulazni punktovi znaće se narednih dana”, kaže.
Što se tiče zahteva koji se upućuju sa Prajda ali i cele Nedelje ponosa koja je u toku, i oni su, navodi Miletić, ostali isti kao ranijih godina.
“Tri su osnovna zahteva kojih se pridržavamo, a prvi se bavi vršnjačkim nasiljem u školama, budući da je ono jedan od osnovnih problema za LGBT zajednicu”, ističe Miletić koji precizira da se ustvari zalažu za donošenje Aleksinog zakona.
Drugi zahtev, prema njegovim rečima, tiče se zakonskih rešenja koja bi osobama koje žele da promene pol to omogućile u svim aspektima.
“Imamo paradoksalnu situaciju da država plaća promenu pola, ali ne daje tačan pravni okvir kako da se dobije novi JMBG i novo ime, to je sve prepušteno sudovima i to neko vrlo lako reši a druge ljude prate strašne priče”, navodi.
Treći zahtev koji je Miletić istakao tiče se zakona o registrovanju istopolnog partnerstva.
“To je nešto što je tabu i za šta se smatra da je ‘previše za Srbiju’ “, kaže Miletić i ističe da to smatra neophodnim.
“Da li ćete vi to zvati brak, istopolno partnerstvo, registrovano partnerstvo ili kohabitacija… postoji mnogo termina mogućih, ali regulisati se mora”, ističe.
Situaciju da ljudi žive zajedno, steknu zajedničku imovinu i nasleđuju jedno drugo, a da to nije pravno regulisano, smatra nedopustivom, što je, prema njegovim ocenama, još jedan od razloga zašto se istopolna partnerstva moraju pravno regulisati.
Parada ponosa kao centralni događaj zatvoriće Nedelju ponosa, koja je počela u ponedeljak i tokom koje se organizuju brojne aktivnosti.
GLIC:LGBT konferencija bez “nepodobnih” LGBT organizacija
Gej lezbejski info centar (GLIC) izrazio je danas razočaranje što na Međunarodnu konferenciju o zločinu mržnje nisu pozvane LGBT organizacije koje nisu deo Organizacionog odbora Parade ponosa.
“Naglašavamo da se time ne doprinosi poboljšanju položaja LGBT osoba u Srbiji, već naprotiv, kao i da se produbljuje jaz i nepoverenje koje vlada među LGBT organizacijama u Srbiji”, piše u saopštenju GLIC.
Kako se podseća, danas se u Palati Srbije, u organizaciji švedske fondacije Civil Rights Defenders održava Međunarodna konferencija o zločinu iz mržnje i govoru mržnje.
“Posebno je zabrinjavajuće što na konferenciju nisu pozvani predstavnici udruženja ‘Egal’ koji trenutno vodi dva slučaja zločina iz mržnje nad trans osoba koji su se desili u Beogradu tokom ove godine i Gej lezbejskog info centra koji već tri godine radi monitoring govora mržnje u domaćim medijima”, dodaje se u saopštenju.
U GLIC smatraju da “Civil Rights Defenders”, kao privatna fondacija iz Švedske, ima pravo da na svoju konferenciju pozove samo podobne organizacije, ali dodaju da su razočarani da Kancelarija za ljudska i manjinska prava ustupa prostor (salu Beograd u Palati Srbije) za “događaj koji je antidemokratski i koji promoviše politiku isključivanja”.
“Takođe smo razočarani da naši partneri iz ambasada Holandije, Švedske i Nemačke finansiraju konferenciju koja isključuje veći deo LGBT organizacija”, dodaje se u saopštenju, koje je potpisao predsednik GLIC Predrag Azdejković.
GLIC kaže da ovakvim postupkom fondacije Civil Rights Defenders nisu iznenađeni, jer su, kako navode, “nepodobne” LGBT organizacije isključene iz čitave Nedelje ponosa, ali gde je većina događaja otvorena za javnost te se istim može prisustvovati, za razliku od ove konferencije gde se može prisustvovati samo uz poziv.
Izvor: RTV