Tužna priča o Oskaru Vajldu


Oskar Vajld je bio irski pisac, visit dramaturg i pesnik koji je osamdesetih i devedesetih godina 19. veka bio jedan od najpopularnijih autora u Velikoj Britaniji. Ro?en je 16. oktobra 1854. godine, a umro je u Parizu 30. novembra 1900.

ow03aVajldovi roditelji su bili ser Vilijam i Džejn Vajld. Otac, lekar i arheolog, bio je uspešan u svemu ?ime se bavio, a voleo je i žene pa je imao i nekoliko nezakonitih potomaka. Retko trezan, ali retko i trešten, Dablinci su ga smatrali svojim najprljavijim sugra?aninom.

Majka je bila još ekscentri?nija. Prvo, bila je neuroti?ni nacionalista, pa je pod pseudonimom “Speranca” pisala je nacionalisti?ku irsku poeziju, a ta je ose?anja duboko usadila i u svoju decu. Uvek je lagala da je pet godina mla?a.

Oskar Vajld je te?no govorio nema?ki i francuski ve? od rane mladosti, i bio je izvanredan student klasicistike, prvo u Dablinu a potom i na Oksfordu. Postao je ?uven po svom doprinosu tada narastaju?oj filozofiji estetizma.

Nakon studija preselio se u London gde se uklju?io u pomodne kulturne i društvene krugove. Prvo se oprobao u pisanju poezije, držao je predavanja u Americi i Kanadi, a kada se vratio u prestonicu imperije radio je kao novinar. Zahvaljuju?i svojoj provokativnoj duhovitosti, kitnjastom odevanju i blistavoj govorljivosti, postao jedna od najpoznatijih i najpopularnijih li?nosti.

doriangray1Po?etkom 1890-ih godina napisao je ?itav niz dijaloga i eseja u kojima je obrazložio svoje shvatanje nadmo?i umetnosti prema svemu ostalom, a svoje poimanje dekadencije, dvostranosti li?nosti i lepote pojasnio je dodatno u romanu po kome je najbolje i poznat danas, “Slika Dorijana Greja”.

Pisao je i drame, vo?en željom da uveže svoju estetsku konstrukciju sa socijalnom tematikom. 1891. godine je napisao “Salomu” na francuskom, koja nije izvo?ena u Engleskoj zbog apsolutne zabrane biblijskih tema u tamošnjim pozorištima. Potom je napisao ?etiri komedije koje su ga vinule u sam vrh i na?inile ga jednim od najuspešnijih dramskih pisaca viktorijanskog Londona. Tih godina je napisao i svoje remek-delo, komad “Važno je zvati se Ernest”.

ČITAJTE:  Nemačka: Dve transrodne žene ulaze u parlament

A onda je usledio pad.

18. februara 1895. godine, markiz od Kvinsberija je u klubu kojeg je Vajld bio ?lan ostavio pozivnicu na kojoj je pisalo: “Za Oskara Vajlda, somdomita pozera” (greška u re?i “sodomit” je bila možda nenamerna). Ovaj je potom, uprkos savetima brojnih svojih prijatelja, tužio markiza za klevetu, s obzirom da je ovo bila javna optužba da je po?inio krivi?no delo sodomije. Zar njega, muža i oca dva sina, da optuži neko za homoseksualnost?

oscar_wilde_bosieMe?utim, odbrana je na su?enju po?ela da iznosi teške dokaze koji su prakti?no potvrdili da je Oskar Vajld homoseksualac, odnosno, da je markizova optužba ta?na. (Šta više, upravo je Kvinsberijev sin, lord Alfred Daglas, bio ljubavnik Oskara Vajlda.) Odbrana ga je tako?e prikazala i kao starijeg ?oveka koji redovno zavodi naivne mlade momke, ?ime je pokušala da pokaže da postoji javni interes da mu se zbog toga stane na put.

Vajld je povukao tužbu, da bi odmah potom bio uhapšen pod optužbom da je po?inio delo protivprirodnog bluda. Osu?en je na dve godine prinudnog rada (tokom robije je svom ljubavniku Daglasu napisao pismo “De Profundis”) nakon ?ega je emigrirao na kontinent, što u Pariz što u Napulj, gde je živeo sa Daglasom dok se nisu rastali (jer su porodice obojice pretile da ?e prestati da im šalju novac).

07SCHILLINGER-blog427-v2Tokom tog perioda je napisao i pesmu u kojoj verovatno svaki zatvorenik i danas može da se prona?e.

Nikada se nije vratio na Ostrvo. Umro je u Parizu od meningitisa, sam, bez novca i bez publike. Mrze?i tapete u svojoj hotelskoj sobi, na samrti je rekao: “Moje tapete i ja vodimo dvoboj do smrti. Jedno od nas ?e morati da ode”.

ČITAJTE:  Izložba i performans – “Obmane” Branka Miliskovića u Podrumu

To nije jedina njegova genijalna i duhovita izjava; imao ih je on bezbroj. Recimo: “Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu nebesa”; “Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pri?aju, a to je – da prestanu!”; “Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”; kada se iskrcao u Ameriku, carinicima je teatralno rekao: “Nemam ništa da prijavim osim svog genija!”.

Zemlja koja ga je uništila, danas je svetski lider u borbi za prava homoseksualaca. Sve se menja osim promene.

(Telegraf.rs)


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.