Kako su samuraji širili svoj uticaj, tako su Nanšoku iz manastira doneli u svoje gradove. U njihovoj verziji homoseksualnosti, wakashudō, mlađi muškarci su učili od starijih. Ovaj bi ih podučavao borilačkim i životnim veštinama, a ako bi se mladić složio, i seksualnim. Takav odnos se regulisao “bratskim ugovorom”, bio je monogaman, a zabeležene su brojne drame zbog neverstava.
Sećate li se popularne scene iz filma The Last Samurai gde Ken Watanabe i Tom Kruz vode ljubav? Ne? Da je priča bila utemeljena u istorijskoj realnosti to bismo svakako mogli da vidimo.
Japan starog doba je ohrabrivao i podsticao mušku homoseksualnost i biseksualnost. To je zanimljivo, budući da ljudi iz LGBTIQ populacije danas trpe ogroman pritisak da ne budu ono što jesu. Iznenađujuće je i da je idealizacija homoseksualnosti u Japanu tog vremena više bila pravilo nego izuzetak.
Da bi se u potpunosti razumelo ovakvo poimanje seksualnosti neophodno je da se vratimo na sam početak, u vreme kad su bogovi stvarali Japan.
Seks i stvaranje Japana
Prva japanska religija, šintoizam, nastala je hiljadu godina pre Hrista. Prvi religijski tekstovi, Kojiki i Nikon Šoki (hronike Japana), napisani su 712. i 720 godine. Bave se postankom Japana, u mitološkom i religijskom smislu, a Nikon Šoki beleži i nešto od rane istorije Japana.
Ni jedan od ovih tekstova se ne bavi homoseksualnošću, osim možda onaj koji govori da su se prve generacije božjih ljudi sastojale samo od muškaraca, pa je prokreacija verovatno predstavljala ozbiljan logistički izazov.
Jedno od glavnih pitanja je i da li šintoizam posmatra seks kao izvor zla ili, pak, dobra. Deo odgovora na ovo pitanje može se pronaći u Kojiki tekstovima:
U tom trenutku je Izanagi-no-Mikoto upitao svoju suprugu Izanami-no-Mikoto: “Kako je stvoreno tvoje telo?”
“Moje telo, koje je formirano, ima taj jedan deo koji nije dovršen, koji je otvor,”odgovorila mu je.
Onda je Izanagi-no-Mikoto rekao: “Moje telo, koje je formirano, ima taj jedan deo koji štrči. Ja bih hteo da taj svoj deo spojim sa tvojim telom, jer tako će se roditi zemlja.Kako bi to bilo?”
“Bilo bi dobro,” odgovorila je Izanami-no-Mikoto.
Važno je to što je u šintoističkom kreacionističkom predanju seks prethodio postanju sveta. U judeo-hrišćanskim religijama spoznanje seksa i zabrana idu ruku pod ruku. Svaka asocijacija na seks je u Bibliji ispraćenama predstavama o kazni i sramu.
Iako se ovde ne raspravlja koja je religija u pravu, ili koja je od koje bolja, kontekst je važan. Kao što je hrišćanstvo uticalo na zapad, tako je šintoizam stvorio temelje verskog sistema u Japanu.
Iako se šintoizam pozitivno odnosio prema seksu, postojao je koncept seksualnog “prljanja”, koji nije isto što i hrišćansko poimanje greha. Dok su se muško-ženski odnosi smatrali neophodnima za nastavak onoga što je postalo, istopolni odnosi nisu se osuđivali.
Ovakav odnos prema seksu, te ideja da je svaka seksualna ljubav suštinski dobra, postavio je temelj za sledeću veliku religiju u Japanu: budizam.Upoznavanje sa budizmom
Japan je upoznao budizam u VII veku, hiljadu godina od postanka šintoizma.
Tradicionalni budizam je seks video bitno drugačije od šintoizma. Seks je u budizmu povezan sa željom, a želja je nešto što bi vernici morali da prevaziđu. Pobeđivanjem želje bi se došlo do prosvetljenja, te do izlaska iz večitog kruga rođenja i smrti.
Budistički sveštenici bili su obavezni da žive u celibatu. Taj celibat, naravno, uključuje uzdržavanje od bilo kojih seksualnih praksi. Ipak, postojala je razlika zbog koje bi heteroseksualni čin bio veći prestup, jer je izvorni budizam žene smatrao uzrokom zla po prirodi. Homoseksualni akt bi se tretirao samo kao trenutni gubitak kontrole.
Tu opet možemo da primetimo razliku u odnosu na judeo-hrišćanske prakse, gde je sve potpuno obrnuto. Hrišćanski sveštenici nisu smeli da učestvuju u heteroseksualnom seksu, ali se na to gledalo samo kao na prestup, dok su se istopolni odnosi smatrali zločinom koji je mogao da dovede i do smrtne kazne. U budizmu se na ovakve odnose više gledalo u duhu onoga “hej, događa se i najboljima od nas”: samo su najsvetiji i najdisciplinovaniji budistički sveštenici mogli da prevaziđu seksualnu želju i poštuju Budinu zapovest da bi se trebalo uzdržavati od svih seksualnih odnosa. Ali se verovalo da to što jedan nije sposoban da se uzdrži u ovom životu, ne znači da neće uspeti u sledećem. Ulazak u nirvanu ipak nije kratkoročna ponuda, kao što je to slučaj sa dospevanjem u raj.
Ovde se ipak radi samo o japanskom budizmu. Neke indijske i kineske sekte imale su poprilično radikalnije ideje o prirodi seksa i homoseksualnih odnosa, ali su bile dovoljno daleko da ne utiču na način mišljenja u Japanu.
To ne znači da nije bilo pravila u vezi sa seksualnim ponašanjem kod budističkih vernika u Japanu, ali su bila blaga, a sadržana su u rečenici: “Prihvatam da ne krenem pogrešnim putem i prepustim se seksualnom uživanju.” Ovde se opet, za razliku od hrišćanstva, budistički tekstovi ne bave detaljno temom, pa ne idu u detalje da bi pokušali da objasne šta je tu dobro, a šta loše. Tu je jedino važno da se napravi razlika između dela koje će dovesti do kajanja, a koje je samim tim loše, i onoga koje će dovesti do veselja i uživanja, a koje je zbog toga dobro.Japanskom budizmu je bio potreban vek ili dva pa da počne da razvija sopstveni seksualni identitet. Tako je Tachikawa-ryu grana šingon budizma – kasnije poznata kao glavni seks kult u Japanu – u svoje praktikovanje vere uključivala i ideju da gubljenje sopstva u seksualnom činu može da dovede do buđenja duha. Tako je seks bio pomoćno sredstvo u približavanju prosvetljenju. Za Tachikawa-ryu budiste seks nije postao samo religijski simbol, već je na njega gledano i kao na dobro koje postoji nezavisno od prokreacije. To je bilo važno, jer ako vaša religija ne brine o tome da li ono što radite proizvodi bebe, onda svakako neće brinuti ni o tome u kakve se seksualne odnose upuštate.
U to vreme homoseksualne aktivnosti budističkih sveštenika nisu bili nikakva tajna, čak su bili javni. Japanci nisu puno o tome brinuli, ali je posetoce sa zapada to poprilično uznemiravalo:
Otac Francis Kabral je u svom psmu iz 1596. godine primetio kako su “iskušenja mesa” i “zverske navike” u Japanu smatrane časnima. Očevi šalju svoje sinove da budu obučeni za takve stvari, i da tako služe svojoj požudi. Jedan drugi jezuita je zabeležio da je “ovo zlo” toliko javno da više nikome ne smeta.Samurajske prakse
Do XII veka samuraji su postali vladajuća klasa u Japanu. Njihov broj se sa 6 000, koliko ih je bilo 1200. godine, popeo na nekoliko stotina hiljada samo par vekova kasnije. Nanšoku (homoseksualnu) tradiciju su prihvatili iz dva razloga:
1. Zbog budističkog obrazovanja: samurajski sinovi su obrazovanje sticali u budističkim manastirima. Nije bilo neobično da štićenici stupe u seksualne odnose sa starijim sveštenikom, pa je romantična ljubav između muškaraca smatrana normalnom, čak poželjnom, kroz nekoliko generacija samuraja.
2. Brojčanog odnosa između muškaraca i žena: samuraji su većinu vremena provodili u prostorima zahvaćenim ratom, uglavnom okruženi samo muškarcima. Čak i kad je nastupio mir, posle 1600. godine, od samuraja se tražilo da napuste rodne kuće i žive u utvrđenim gradovima kako bi sprečavali pobune. U tim gradovima je, naravno, opet bilo mnogo više muškaraca nego žena. Saikaku Ihara je zapisao: “Edo je bio grad neženja, nešto poput manastira Mt. Koya.” Čime je implicitno naznačio da je u ovom gradu cvetala gej kultura.
Kako su samuraji širili svoj uticaj, tako su Nanšoku iz manastira doneli u svoje gradove. U njihovoj verziji homoseksualnosti, wakashudō, mlađi muškarci su učili od starijih. Ovaj bi ih podučavao borilačkim I životnim veštinama, a ako bi se mladić složio, i seksualnim. Takav odnos se regulisao “bratskim ugovorom”, bio je monogaman, a zabeležene su brojne drame zbog neverstava.
Ovakva veza trebalo je da oplemeni ljubavnike, a zajedno su obavljali feudalne dužnosti, pa i one osvetničke, poput dvoboja. Iako se očekivalo da seksualni odnosi prestanu kad mlađi ljubavnik dostigne zrelost, smatralo se poželjnim da veza preraste u doživotno prijateljstvo.
Preveo: Milan Živanović
Izvor: XXZ magazin