Vi ste kao predstavnik privatnog sektora učestvovali u diskusiji o donošenju novog zakona sa predstavnicima Vlade o istopolnim zajednicama u Srbiji, o kome se ovih dana mnogo priča. Koji su vaši utisci?
Jako sam srećna što sam učestvovala u ovoj važnoj diskusiji kao predstavnik kompanije IKEA, gde su različitost i inkluzija glavni prioriteti, ali i kao član LGBT + zajednice. Ja sam Italijanka koja živi u ovoj divnoj zemlji skoro dve godine. Međutim, moja supruga i dalje živi u Italiji, jer, nažalost, naše partnerstvo nije zakonski priznato u Srbiji. Da su stvari drugačije, ona bi bila ovde, pored mene, kao porodica, i ne bi morala da se pretvara da je turista 90 dana svakih šest meseci.
Takođe sam svesna i da mnoge LGBT + osobe u Srbiji često moraju da se pretvaraju da su nešto drugo, zbog nedostatka zakona i opšteg prihvatanja. Za mene i kompaniju na čijem sam čelu u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope, bilo je važno da se uključimo u tu priču. Želimo da se ljudi svih seksualnih orijentacija i rodnih identiteta osećaju kao kod kuće, ne samo u kompaniji IKEA već svuda. A istopolna partnerstva su, prema našem mišljenju, važan element kojim bi se postigla veća jednakost.
Na koji je način IKEA doprinela javnom dijalogu?
Kao što ste spomenuli, učestvovali smo u javnom dijalogu koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog, a zatim sam ja imala bilateralni sastanak sa ministarkom Gordanom Čomić, kako bih izrazila podršku inicijativi i podelila neke od naših internih politika za koje mislimo da mogu biti od koristi. Osetila sam potrebu da istaknem kako je nedostatak pravnog priznavanja istopolnih zajednica u Srbiji uticao na moj sopstveni život.
Osim toga, prikupili smo i lična svedočenja naših zaposlenih, koja će biti poslata poslanicima Skupštine Srbije kako bismo dodatno podržali usvajanje ovog zakona, a ove nedelje smo prvi put podigli zastavu duginih boja ispred IKEA robne kuće u Beogradu, da bismo pokazali solidarnost sa LGBT+ zajednicom.
Čujemo često i da “naše društvo nije sazrelo” za takav zakon zbog ukorenjenih predrasuda, nerazumevanja i netolerancije. Šta je, osim zakona koji nije dovoljan sam po sebi, potrebno da bi se ta “slika” menjala?
Na srpsko tržište smo došli pre skoro četiri godine i za sve ovo vreme videli smo neke pozitivne pomake u pogledu vidljivosti LGBT+ osoba u zemlji. Ali smatramo da to nije dovoljno. Za nas je predloženi zakon o istopolnim zajednicama neophodan korak napred, jer će dodeliti osnovna prava našim LGBT+ kolegama, kupcima i svim ostalim članovima zajednice u Srbiji.
Naravno, jednakost za LGBT+ osobe znači više od donošenja zakona. Mislim da od svih nas zahteva da potražimo više tolerancije u sebi samima, budemo otvoreniji i imamo više razumevanja. Da jednostavno cenimo ljubav u svim oblicima i na raznim mestima, ne samo unutar četiri zida. Zbog toga ovih dana našom kampanjom želimo da svima pošaljemo jednostavnu poruku – da ljubav živi i izvan četiri zida.
Šta mogu kompanije kao što je vaša da promene u široj zajednici kada je u pitanju položaj pripadnika LGBT+ zajednice?
Pre svega, mislim da moramo da progovorimo. Da izrazimo svoj stav i stavimo se na stranu onih čija prava smatramo da bi trebalo poboljšati. Veoma sam ponosna što smo u kompaniji IKEA preduzeli ovaj korak i javno podržali usvajanje ovog važnog zakona. I nadam se da nećemo ostati jedini brend koji će to otvoreno učiniti.
Takođe snažno verujem da kompanije mogu svojim primerom da inspirišu i podrže društvene promene. One imaju odgovornost prema društvu u kojem posluju i to je, na kraju krajeva, ono što ljudi očekuju od nas. Pružanje podrške LGBT+ pravima je humanistička stvar i ispravna stvar. A ima i poslovnog smisla. Mnogi izveštaji su pokazali da kompanije koje prihvataju LGBT+ jednakost i raznolikost na radnom mestu bolje napreduju u privlačenju i zadržavanju talenata. Raznoliki i inkluzivni timovi su kreativniji i inovativniji. Time sve strane dobijaju.
IDAHOT kampanju IKEA godinama unazad sprovodi u zemljama širom sveta u kojima je kompanija prisutna. Da li imate uvid u to koliko se položaj LGBT populacije promenio nabolje poslednjih godina?
Jasno je da je svet u prilično različitim fazama napretka kada je u pitanju LGBT+ inkluzija. Ankete pokazuju sve veće prihvatanje, ali stavove oblikuje država. Ljudi u zapadnoj Evropi i Americi su uglavnom otvoreniji od onih u istočnoj Evropi ili Aziji, na primer. Ove godine SAD su dobile prvog transrodnog državnog senatora i prvog otvoreno transrodnog saveznog zvaničnika – pomoćnika sekretara za zdravstvo. Ovo je važan korak za zajednicu koja će transformisati percepciju Amerikanaca o trans ljudima.
Istovremeno, bilo je ozbiljnih koraka unazad. Više od 80 opština u Poljskoj proglasilo se zonama bez LGBT osoba. Vlada je efektivno zabranila usvajanje dece od strane istopolnih parova i homoseksualnih brakova u Mađarskoj, gde je IKEA, zajedno sa nekoliko drugih kompanija, stala u odbranu istopolnog roditeljstva.
Uprkos ovom razvoju događaja, napredak u pogledu LGBT+ prava se ostvaruje, i do sada je 29 zemalja u Evropi legalno priznalo istopolne zajednice u različitim pravnim oblicima. Nadam se i verujem da će se Srbija uskoro pridružiti ovom klubu.
Poznato je da su pripadnici LGBT zajednice izloženi diskriminaciji, pa i u radnom okruženju, pored drugih problema. Na koji način IKEA u okviru kompanije podržava pripadnike LGBT zajednice kako bi imali ravnopravan tretman?
Jednostavno rečeno, mi ne pravimo razliku između naših kolega, bilo da su oni heteroseksualci, homoseksualci, biseksualci ili imaju bilo koji drugi oblik seksualnog identiteta. Svi progresivni paketi naknada i benefita, poput privatnog zdravstvenog osiguranja, podjednako su primenljivi na LGBT+ kolege i njihove partnere u Srbiji. Osiguravamo jednake mogućnosti za zapošljavanje i razvoj, a naš Kodeks ponašanja osigurava da radno mesto bude bez diskriminacije, uznemiravanja i neprijateljstva.
Svesna sam, naravno, da još imamo posla u našoj IKEA kući u Srbiji, kako bismo bili sigurni da se sve naše LGBT+ kolege uvek osećaju prihvaćeno i slobodno da budu ono što jesu na radnom mestu. Svake godine sa liderima organizujemo za zaposlene radionice za podizanje svesti o različitosti i inkluziji, kako bismo sveli na najmanju moguću meru naše nesvesne predrasude prema različitim grupama u društvu. Negovanje takvog tolerantnog i inkluzivnog okruženja u kompaniji i javno zalaganje za to i dalje će ostati naš prioritet.
Izvor: Nedeljnik