Gra?ani Srbije vide Rome, order pripadnike LGBT populacije i siromašne kao grupe koje su u najve?oj meri diskriminisane u Srbiji, drug a kao oblast života u kojoj postoji najviše diskriminacije navode oblast rada i zapošljavanja, health rezultati su istraživanja koje je uradila agencija Faktor plus za Kancelariju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Istraživanje je realizovano tokom juna, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, na uzorku od 1.200 ispitanika starijih od 15 godina.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Jankovi? rekla je da je istraživanje obavljeno u okviru Tvinig projekta “Podrška unapre?enju ljudskih prava i nulta tolerancija za diskriminaciju”, ?iji je cilj ja?anje i primena odgovaraju?eg zakonskog okvira u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina.
Dobro je što smo uspeli da održimo kontinuitet, da vidimo šta misle gra?ani Srbije i kakav je odnos prema diskriminaciji. Za tri godine ne možemo o?ekivati neke velike promene vrednosnih stavova, ali nama su bitni detalji, objasnila je Jankovi?.
Važno nam je kako gra?ani percipiraju instituciju Poverenika, da li je to pravi put, kako ocenjuju aktivnosti koje preduzimamo, rekla je ona.
Direktor agencije za istraživanje javnog mnenja Faktor plus Vladimir Peji? rekao je da su ispitanicima postavili 45 pitanja i da su došli do tri važna zaklju?ka.
Važno je da imamo kontinuitet u sprovo?enju projekta, drugi zaklju?ak je da raste poverenje u institucije kojima se prijavljuje diskriminacija, pre svega u kancelariju Poverenika, kao i da gra?ani iskreno razgovaraju o toj temi, objasnio je on.
Profesorka Pravnog fakulteta Ivana Krsti? rekla je da rezultati istraživanja pokazuju da 13 odsto gra?ana Srbije smatra da je u nekom trenutku svog života bilo izloženo diskriminaciji, što je blago smanjenje u odnosu na 2013. godini kada je tako odgovorilo 16 odsto gra?ana.
Rezultati pokazuju da ispitanici, kao prvu slobodnu asocijaciju o tome ko su najdiskriminisanije grupe, navode pripadnike romske nacionalnosti (23 odsto), potom LGBT osobe sa 12 odsto, žene, siromašne osobe i nacionalne manjine, dok je u odgovorima na direktno pitanje redosled nešto druga?iji – Romi, LGBT osobe, siromašni, žene i osobe sa intelektualnim i mentalnim smetnjama.
Ispitanici vide oblast rada i zapošljavanja kao oblast u kojoj se diskriminacija naj?eš?e javlja, ?ak 72 odsto ispitanika tako misli, a slede sa 31 odsto oblast socijalne zaštite, zdravstvo sa 25 odsto i obrazovanje sa 23 odsto.
Krsti? je navela, kada je re? o socijalnoj distanci, da gra?ani imaju najve?u distancu prema LGBT osobama, prema Albancima i migrantima.
Prema rezultatima istraživanja, Krsti? navodi da 42,8 odsto gra?ana smatra da diskriminacija uopšte nije sankcionisana, 36,5 odsto smatra da je delimi?no sankcionisana i da se one selektivno primenjuju, dok samo 3,7 odsto misli da je diskriminacija u potpunosti sankcionisana.
Krsti? je istakla i da polovina gra?ana zna da u Srbiji postoji ustanova koja štiti ravnopravnost svih gra?ana i kojoj mogu da se obrate u slu?aju diskriminacije.
Istraživanje je pokazalo da je ta?an naziv te ustanove znalo 41 odsto gra?ana, da je to Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, rekla je Krsti?.
U odnosu na 2013. godinu broj gra?ana koji su se obratili državnim institcijama je dva puta ve?i u 2016. godini, pove?anje sa 32 na 63 odsto, pokazuju rezultati.
Izvor: N1info