Lorkina smrt i danas pod cenzurom

Poput nekog biblijskog proroka Federiko Garsija Lorka umeo je da u poetskim snovi?enjima predvidi ne samo li?nu tragi?nu sudbinu, story ve? da opiše zlu hroniku Frankove diktature, story pa i posledice desni?arskog režima koje se u Španiji još uvek ose?aju. Jednog od najve?ih pesnika 20. veka falangisti su streljali pre osamdeset godina (19. avgusta 1936.), mind na samom po?etku gra?anskog rata, a Španija ni u 21. veku nije uspela da prona?e dovoljno energije i da se u potpunosti suo?i sa bezimenim masovnim grobnicama rasutim svuda po Iberijskom poluostrvu. U jednoj od tih jama nestali su, zajedno sa hiljadama drugih žrtava, Lorkini posmrtni ostaci.

Španija obeležava osam decenija otkako su rafali izrešetali tridesetosmogodišnjeg pesnika, a sve je bliža spoznaji da je to mesto gde po?iva Lorka trajno zakopano i da ga niko i nikad više ne može iznedriti na videlo.

Kao da je unapred znao da ?e oti?i u mrak, Lorka je žalio odlaske, a u odlaze?im danima je video smrt.

„Odlaziš pun mene, a kad se vra?aš ne poznaješ me“ napisao je elegi?no u „Pesmi dana koji odlazi”.

U zbirci „Pesnik u Njujorku” još je detaljnije opisao svoju posthumnu sudbinu: „Tada sam shvatio da sam bio ubijen. Tražili su me u kafeima, po grobljima, u crkvama… Ali me nisu našli. Nikad me nisu našli? Ne. Nikad me nisu našli”.

Ta?no tako. Nikad ga nisu našli. U oktobru 2009. tim arheologa i istori?ara sa Univerziteta Granada po?eo je iskopavanje nedaleko od Alfakara, na mestu koje je tri decenije pre toga ozna?io jedan svedok. On je navodno 1936. kopao jamu u koju su ba?ena tela Garsije Lorke i još trojice ljudi. Po mišljenju mnogih, Lorka je „sahranjen” pored krivine planinskog puta koji spaja sela Viznar i Alfakar.

Do ovog saznanja se došlo kada je ?uveni španski sudija Baltazar Garson (on je u me?uvremenu ražalovan i sada je ?lan tima odbrane osniva?a „Vikiliksa” Džulijana Asanža), zvani?no zatražio (2008) da lokalne crkve i uprava otvore svoje arhive kako bi se rasvetlila sudbina hiljada ljudi, nestalih u gra?anskom ratu i potom za vreme diktature generala Franka koja je trajala do njegove smrti 1975. godine. Ministarstvo pravde Andaluzije je tada, pre osam godina, objavilo da ?e posmrtni ostaci Garsije Lorke biti iskopani u roku od „nekoliko nedelja“.

Ipak, posle tri meseca pokazalo se da u ovom plitkom „grobu” (svega 40 cm pod zemljom) nema ni?ega što bi ukazivalo da u njemu po?iva Lorka: nijedna kost, ni tragovi kuršuma, ni par?e ode?e…

U januaru 2012. istori?ar Migel Kabaljero Peres, autor knjige „Poslednjih 13 ?asova Garsije Lorke” dobio je odobrenje da zapo?ne potragu pesnikovih ostataka, pola kilometra od ve? prekopanog mesta. Ništa nije prona?eno.

Franko je zakopao i pesnikovo delo. Od kada je 1939. zaveo diktaturu pa sve do smrti 1975. o najve?em španskom pesniku 20. veka, kako ga nedvosmisleno ocenjuje evropska književna kritika, nije smela da se vodi nikakva debata unutar Iberijskog poluostrva. Nije se pri?alo ni o njegovom delu, ni o životu, a još manje o homoseksualnosti ili njegovoj smrti. Samo redukovana verzija njegovih dela je bila publikovana, dok je Lorkina biografija koju je napisao britanski hispanista Jan Gibson bila zabranjena.

Tek sedamdeset šest godina posle Lorkine smrti otkriveno je ko je ?ovek kome je pesnik posvetio svoje najstrasnije sonete. Likovni kriti?ar i novinar Huan Ramires de Lukas krio je ?itavog života kutiju sa uspomenama na svoju jednogodišnju vezu sa Lorkom. De Lukas je kutiju u kojoj su se nalazile nepoznate pesme Garsije Lorke i njegov dnevnik predao svojoj sestri neposredno pred smrt 2010. Iz nje je izašlo na videlo da su Garsija Lorka i devetnaestogodišnji student dramaturgije De Lukas bili u ljubavnoj vezi i da su planirali put u Meksiko, kako bi se Lorka spasao progona desni?ara.

Za odlazak u Meksiko De Lukas je morao da dobije dozvolu svojih roditelja, a Lorka je, ne žele?i da bez njega otputuje na drugi kontinent, otišao u me?uvremenu u Granadu da se tu sakrije u ku?i prijatelja. Granada je tih dana pala u ruke Frankovih fašista. Najnovija saznanja o poslednjim Lorkinim danima ukazuju da je mu?en i zbog toga što je po opredeljenju bio socijalista (iako se nije bavio politikom), i zbog seksualnog opredeljenja. Pre nego što su ga odveli na streljanje njegovi mu?itelji u zatvoru su ga ga?ali u donje delove tela.

Ne zna se ta?no ni kad je kona?no ubijen najve?i i u svetu najpoznatiji španski pesnik. Zna se da je to bilo u avgustu pre 80 godina izme?u 17. i 19. avgusta.

Povodom godišnjice list La Vangardija iz Barselone u ju?erašnjem broju, uz ostale vesti o Garsiji Lorki, objavljuje podatak koji najbolje govori o represiji Frankovog režima. Ovaj dnevnik opisuje kako je tek prvog septembra 1936. godine, dve nedelje posle ubistva Lorke, na svojim stranicama objavio nekoliko redova koji aludiraju da je pesnik mrtav. Pri?a se o streljanju, ali niko to nije tada ni potvrdio ni demantovao.

Niti se iko tada usu?ivao da se raspita za sudbinu Garsije Lorke. Kompozitor Manuel de Falja jedini se odlu?io da ode u gradsku upravu. Tamo su ga obavestili da je Lorka streljan i zapretili mu da bi i njega mogla da sna?e sli?na sudbina.

Engleski pisac Herbert Džordž Vels je tek sredinom oktobra 1936, u svojstvu predsednika PEN kluba, telegramom upu?enom na adresu vojnog štaba Granade, zatražio je da mu se kaže šta se dogodilo sa Lorkom.

Odgovor pukovnika i guvernera Granade bio je kratak: „Ne znam gde se nalazi Federiko Garsija Lorka. On nije više živ”. Tek tri godine kasnije, 1939, Lorkina porodica upisala je njegovu smrt u registar. U njemu piše da je umro u avgustu 1936. od posledica rana dobijenih u ratu.

A Britanac Jan Gibson i dalje prou?ava okolnosti pod kojima je stradao andaluzijski poeta. Po njegovim procenama to je bilo 18. a ne 19. avgusta. Izra?unajte sami koliko je dana od tada prošlo bez Lorke a da ga nijedno svitanje posle 80 godina nije na pravi na?in prepoznalo.

Ponekad se preteruje kad se kaže da je sa ubistvom Federika Garsije Lorke ubijena i poezija. Ima li je danas?

Piše: Zorana Šuvakovi?

Izvor: Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.