Organizacije koje u Turskoj okupljaju LGBT populaciju odlučile su da presaviju tabak i da tuže sudu upravu Ankare koja im je „na neodređeno vreme” zabranila sve manifestacije u prestonici. One u tome uživaju podršku domaćih grupa koje se bore za ljudska prava i slobode kao i Saveta Evrope.
Kancelarija guvernera Ankare Mehmeda Kiličlara je povukla taj potez da bi – kako se objašnjava – „očuvala javnu bezbednost”, pošto bi takvi događaji „mogli da izazovu netrpeljivost i sukobe između različitih grupa”. Povod za tu odluku zvaničnika bila je najava pripadnika LGBT populacije da pripreme niz kulturnih i društvenih manifestacija: filmske projekcije, pozorišne predstave, panel diskusije i izložbe. U tome su imali podršku iz Nemačke i još nekih zapadnih zemalja. Na njih je sada stavljen embargo do novog saopštenja.
Ta zabrana je „gruba povreda ustava” koji obavezuje državu da štiti osnovna prava i slobode svih građana, upozorava poznati istanbulski komentator Serkan Demirtaš. Umesto da traži puteve za zaštitu ustavnih prava LGBT građana, guverner je odlučio da zabrani njihovo javno okupljanje, što predstavlja povredu osnovnih prava i sloboda. Nažalost, to se u Turskoj često dešava, ističe on.
Protestuju i aktivisti: „Naša bezbednost se ne može osigurati tako što će nas neko zatvoriti između četiri zida. Mi tražimo ravnopravnost u društvu”, ističu pripadnici LGBT grupa „Pink lajf” i „Kaos gl”. Ta odluka vlasti je sramna jer je diskriminatorska.
U Turskoj, za razliku od mnogih islamskih zemalja, LGBT populacija formalno nije zabranjena i na papiru ima sva prava kao i ostali građani. U zemlji je registrovano više grupa, ali među građanima je još uvek raširena netrpeljivost čak i neprijateljstvo prema ljudima drugačije seksualne orijentacije.
Prva parada ponosa u Turskoj je održana u Istanbulu 2003. godine, što su u Evropskoj uniji pozdravili. U zemlji je to, međutim, izazvalo rezerve i otvorena protivljenja konzervativnih građana. Ti skupovi su se s vremenom pretvorili u masovna okupljanja i Istanbul je po tome prednjačio u regionu, pogotovo u muslimanskim zemljama. Radikalni nacionalisti, oni koji su se proglasili za čuvare čistote turske nacije, to su doživeli kao direktnu provokaciju. I pored pojačanih mera bezbednosti, to je krajem juna 2015. godine dovelo do sukoba u Istanbulu. Policija je imala pune ruke posla i nakon toga je na ovakve manifestacije stavljena tačka. One nisu održane prošle i ove godine kako bi se osigurala bezbednost žitelja višemilionskog Istanbula, pogotovo što se na obalama Bosfora u poslednje vreme oglašavaju i teroristi.
Organizacije koje okupljaju LGBT građane su i ovog leta, i pored embarga, pokušale da se okupe i da održe paradu ponosa u Istanbulu. Tamo su ih dočekali protivnici što je dovelo do sukoba.
„Zabrana parada ponosa potvrđuje da turske vlasti nisu ispunile obaveze po kojima moraju da garantuju slobodu javnog okupljanja, na koje svako ima pravo bez obzira na seksualno opredeljenje. Ta odluka nema pravnu osnovu”, kažu u komesarijatu Saveta Evrope koji se bori za ljudska prava i slobode. U Ankari odbacuju te kritike i naglašavaju da je taj potez povučen kako bi se osigurala bezbednost, pogotovo što bi to mogli da iskoriste i teroristi koji se u poslednje vreme u Turskoj često oglašavaju.
Na evropskom „indeksu duge”, kako se naziva tabela u kojoj se beleži stanje u pogledu ljudskih prava i sloboda seksualnih manjina, Turska se nalazi na začelju, dok su na čelu te liste Malta i skandinavske zemlje.
Izvor: Politika