U najnovijem izveštaju ILGA-Europe za 2025. godinu, koji meri napredak LGBTI prava širom Evrope kroz tzv. Rainbow Map, Ujedinjeno Kraljevstvo, Mađarska i Gruzija zabeležile su najveće padove. Velika Britanija je pala za šest mesta i sada se nalazi na 22. mestu, što je njen najgori plasman otkako se prati ovaj indeks. Mađarska je pala za sedam mesta i sada je 37, dok je Gruzija, takođe s padom od sedam mesta, skliznula na 44. poziciju. Ove promene reflektuju širi trend urušavanja demokratskih vrednosti i ljudskih prava u Evropi.
Ujedinjeno Kraljevstvo: Od lidera do regresije
Velika Britanija je još 2015. bila na prvom mestu sa 86 poena. Danas, posle kontroverzne presude Vrhovnog suda kojom se termin “žena” definiše isključivo na osnovu “biološkog pola”, zemlja je pala na 22. mesto. Presuda, uz podršku privremenih smernica Komisije za ravnopravnost i ljudska prava (EHRC), znači da čak i osobe sa zvaničnim sertifikatom o rodnom identitetu (GRC) više nisu u potpunosti pravno priznate u svom afirmisanom rodu u svim aspektima javnog života.
Mađarska i Gruzija: Autokratija pod maskom tradicije
Mađarska je pala na 37. mesto sa 23 poena, što je njen najniži rezultat do sada. Pad je usledio nakon zabrane Prajda i kriminalizacije njegovih organizatora, kao i uklanjanja termina „rodni identitet“ iz zakona o jednakom postupanju.
Gruzija je pala na 44. mesto sa samo 12 poena, što je takođe njen najniži rezultat. Zemlja je usvojila paket zakona po uzoru na ruski anti-LGBTI model, kojim se zabranjuje pravno priznanje roda, zdravstvena zaštita za trans osobe, usvajanje dece od strane istopolnih parova, kao i javni događaji i izražavanje vezano za LGBTI zajednicu. Parlament je iz svih zakona uklonio termine „rod“, „rodni identitet“ i „rodno izražavanje“.
Srbija: Stagnacija i obostrana odgovornost
Srbija je ove godine pala sa 36% na 35%, što je pokazatelj stagnacije u oblasti LGBTI prava. Nalazi se na 25. mestu među 49 zemalja. Iako ovaj pad deluje simbolično, on ukazuje na to da u Srbiji nema nikakvog stvarnog napretka kada je reč o zakonodavstvu i politici prema LGBTI osobama. Za ovakvo stanje delimično je odgovorna vlast, koja otvoreno pokazuje nezainteresovanost za unapređenje ljudskih prava LGBTI populacije, ali i sami LGBTI aktivisti, koji neretko zanemaruju sistemski pristup i ne rade svoj posao efikasno, strateški i dugoročno.
Evropa u regresiji: Napad na osnovne slobode
Ovi regresivni zakoni u Mađarskoj, Gruziji i Velikoj Britaniji deo su šireg trenda. U Italiji je predložen zakon (Bill 1660) koji drakonski kažnjava proteste, dok su Bugarska i Slovačka usvojile dodatna ograničenja prava na okupljanje, udruživanje i izražavanje. U isto vreme, sve više evropskih zemalja pod uticajem krajnje desnice povlači se iz progresivnih politika i zakona, koristeći „očuvanje tradicije“ kao paravan za institucionalizovanu diskriminaciju.
Otpor kroz pravosuđe
Uprkos regresiji, evropski sudovi postaju glavno uporište borbe za LGBTI prava. Sud pravde EU je naložio Mađarskoj da omogući promenu oznake pola trans izbeglicama bez operacije, dok je u Francuskoj odlučeno da rodno označavanje u železničkom sistemu krši GDPR i diskriminiše ne-binarne osobe. U Češkoj je ukinut uslov sterilizacije za pravno priznanje roda, a u Litvaniji je poništen „anti-propagandni“ zakon. U Španiji, ustavni sud je zaštitio nacionalne LGBTI zakone od pokušaja regionalnog ukidanja.
Znaci napretka
Ima i pozitivnih pomaka. Poljska je napredovala za tri mesta nakon što je ukinula preostale „zone bez LGBT“ i prestala da ometa javne događaje LGBTI zajednice. Češka je usvojila zakon koji gotovo u potpunosti izjednačava prava registrovanih partnerstava sa brakom. Letonija je dozvolila civilne unije istopolnim parovima. Nemačka je uvela Zakon o samoidentifikaciji koji omogućava promenu ličnih dokumenata bez dijagnoze.
Zaključak
Prema rečima izvršnog direktora ILGA-Europe, Evelyne Paradis:
„Rainbow Map 2025 jasno pokazuje da se nalazimo u prelomnom trenutku. Ako se ovi napadi na demokratiju i ljudska prava ne zaustave, oni će postati nova norma. Političari moraju prestati da izgovaraju prazne fraze i konačno preduzmu konkretne korake. Vreme je da dignemo glas, branimo ono što je decenijama građeno i zatražimo odgovornost od naših vlada – pre nego što bude kasno.“