Impotencija, homoseksualnost, naklonjenost desnici ili levici, seksualno prenosive bolesti… neki su od najintimnijih problema i sklonosti koje korisnici otkrivaju o sebi dok pretražuju internet. Iako prema novom evropskom zakonu GDPR podaci o zdravstvenom stanju, seksualnosti i religiji spadaju u posebnu kategoriju, „Gugl” i drugi digitalni servisi na osnovu njih profilišu korisnike i dele osetljive podatke sa stotinama kompanija koje se nadmeću da njihov oglas dođe na pravu adresu.
Zbog sumnje da na ovaj način krše GDPR, organizacije u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i Poljskoj podnele su tužbe nadležnim telima sa zahtevom da preispitaju licitiranje oglasa u realnom vremenu jer veruju da se u ovom sistemu, koji pogađa praktično svakog korisnika interneta, masovno krši privatnost, pišu tehnološki portali.
RTB, licitiranje u realnom vremenu, moćna je mašinerija na kojoj počiva veliki deo onlajn oglašavanja. U automatizovanom sistemu nalik onom na berzi, u delićima sekunde dok traje učitavanje nekog sajta, oglašivači iznose ponude da se njihov oglas pojavi na ekranu posetioca koji ima najveći afinitet za ponuđeni proizvod ili uslugu. Njegov digitalni identitet čini niz brojeva i pripisanih mu karakteristika: šta je kupovao, koje je sajtove posećivao, šta voli…
Tužitelji su kao dokaz priložili liste reklamnih kategorija koje koriste „Gugl” i Internet advertajzing biro (IAB). Iz njih se vidi da se onlajn ponašanje korisnika „secira i pakuje” u zasebne kategorije kako bi se njihova pažnja prodala onome ko ponudi najviše. Tu su sasvim bezazlene kategorije kao što su skupi automobili, kućni ljubimci, poezija i slično, ali i vrlo osetljive i intimne: deca sa posebnim potrebama, endokrine i metaboličke bolesti, kontracepcija, neplodnost, dijabetes, islam, judaizam, bankrot…
Evropski zakon je podatke o zdravlju, političkom opredeljenju, verskim i filozofskim stavovima, seksualnosti, rasi i etničkom poreklu svrstao u specijalnu kategoriju ličnih podataka čija obrada nalaže eksplicitan pristanak korisnika. Proces prodaje reklama u realnom vremenu funkcioniše toliko brzo da davanje pristanka ne bi ni bilo moguće.
Korisnici ne mogu da provere niti izbrišu marketinške kategorije koje i tehnološke kompanije pripisuju, što takođe nije po zakonu. Većina nema pojma da se ove etikete uopšte vezuju za njih, a kamoli da ih kupuju treće kompanije za koje nikad nisu čuli, pa ova vrsta invazivnog profilisanja očito mora biti u suprotnosti sa zakonom koji nalaže kontrolu pojedinaca nad sopstvenim podacima, smatraju podnosioci tužbe.
Džon Rajan iz privatne internet firme „Brejv”, Džim Kilog iz Grupe za otvorena prava i Majkl Vel sa Univerzitetskog koledža u Londonu tvrde da su „Gugl” i druge kompanije iz industrije personalizovanih oglasa stvorili čudovišni mehanizam masovnog prenosa podataka i da skupljaju mnogo više nego što je potrebno za plasiranje relevantnih oglasa. Ti podaci dalje idu do trećih strana koje ih upotrebljavaju na niz načina, a pojedinac teško može da razume o čemu se tačno radi i ne pita se da li pristaje na takav aranžman.
Detaljna istraga RTB načina plasiranja oglasa mogla bi da ima dalekosežne posledice za digitalni marketing, mada ljudi koji su podneli tužbe kažu da bi bilo dovoljno samo da se promeni politika obrade osetljivih podataka.
„Guglu” je nedavno (22. januara) izrečena kazna u iznosu od 50 miliona dolara zbog propusta u zaštiti podataka po standardima GDPR. Francuska agencija za zaštitu ličnih podataka je, postupajući po dve odvojene tužbe udruženja aktivista, zaključila da američki gigant nije na jednostavan način informisao korisnike o tome na kakva pravila pristaju prilikom prikupljanja podataka za ciljano reklamiranje. „Gugl” je najavio žalbu.
Izvor: Politika