EU: Više zaštite za gejeve i lezbejke

Evropska komisija želi bolje da zaštiti prava seksualnih manjina u Evropskoj uniji, ali protivljenje pojedinih zemalja-članica, pre svih Mađarske i Poljske – je ogromno.

Tokom skupa povodom poljskog dana nezavisnosti u Varšavi, ove srede zapaljen je jedan stan. Nekoliko hiljada ljudi se okupilo uprkos ograničenjima zbog pandemije korona-virusa. Među njima i mnogi desni ekstremisti. Kada je krenula protestna šetnja, iz mase su bačene zapaljive materije na balkon jednog stana. Gomilu je očigledno iziritrala zastava duginih boja i feministički plakat, koji su postavili stanari.

Kada je reč o takvim incidentima, već dugo se ne radi o pojedinačnim ekstremnim slučajevima. LGBTIQ osobe izveštavaju o rastućoj i široko rasprostranjenoj diskriminaciji. To je dokumentovano u jednoj opsežnoj studiji Agencije EU za ljudska prava (FRA). Prema toj studiji, čak 43 odsto ispitanih pripadnika te populacije se 2019. osećalo diskriminisano. Godine 2012. ih je bilo „samo” 37 odsto.

Evropska komisija želi to da promeni, sa sveobuhvatnom strategijom za jednakopravnost. „Prva te vrste”, kako je istakla komesarka EU Vera Jurova tokom prezentacije studije, zajedno sa svojom koleginicom Helenom Dali. „Previše je ljudi koji ne mogu da budu ono što jesu, zbog straha od diskriminacije, izopštavanja ili nasilja”, rekla je komesarka EU za vrednosti i transparentnost u EU.

Brisel želi da bude uzor

Predlog Komisije zasniva se na četiri stuba. Prvo se moraju preduzeti mere protiv diskriminacije. S tim u vezi, trebalo bi da se zabrani tzv. konverzivna terapija, pseudonaučna praksa, koja je štetna po zdravlje, a koja bi trebalo da od homoseksualnih osoba napravi heteroseksualne. Deca koja su rođena kao interseksualna, dakle sa varijacijom između ženskih i muških rodnih karakteristika, ne bi smela da se podvrgavaju hirurškom prilagođavanju jednom polu bez njihove saglasnosti.

Još jedna važna tačka jeste bezbednost LGBTIQ osoba, koje trpe govor mržnje i nasilje. Komisija tu predlaže da, između ostalog, homofobno huškanje počne da se tretira kao krivično delo u zakonodavstvu EU.

Pitanja koja se odnose na prava tzv. porodica duginih boja (istopolnih, prim.red.) će verovatno biti teže primenjiva. Jer, zbog različitog zakonodavstva u državama-članicama EU, priznanje roditeljstva u istopolnim zajednicama nije zagarantovano u svakoj državi EU. Komesarka Jurova izjavila je da je trenutno u samo 21. članici EU priznata neka forma istopolnog partnerstva.

Kada je pak reč o usvajanju dece, tu je broj država još manji. A da bi se u tom pitanju mogao usvojiti zakon potrebna je saglasnost svih država-članica EU. Pokušaće da se razradi rešenje, o kojem može da se pregovara i koje bi prihvatile sve članice, najavila je Jurova.

I poslednje, ali ne manje važno: cilj EU je da postane primer širom sveta u zaštiti i jednakopravnosti LGBTIQ zajednice. Ali, mora da bude spremna na priličan otpor i u samoj Evropi.

Homofobija u Mađarskoj i Poljskoj

Poljska i Mađarska ne zabrinjavaju EU samo u pogledu vladavine zakona. Te države su u negativnom smislu redovno na naslovnim stranama zbog prava seksualnih manjina. Tako su u Poljskoj više od sto opština proglasile „slobodne zone bez LGBT”. Ta inicijativa bila je reakcija na nameru liberalnog gradonačelnika Varšave, Rafala Tržaskovskog, da u seksualno obrazovanje u varšavskim školama uvede LGBTIQ teme.

Evropska unija, a pre svih predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, više puta je kritikovala tu inicijativu i zaustavila finansijsku podršku projektima u tim regionima. Ali, na tom primeru se pokazuju i granice angažmana Brisela.

Vlada u Mađarskoj želi da ovih dana pojam „porodica“ nanovo definiše u Ustavu te zemlje. To znači da bi u Ustavu ubuduće izričito trebalo da stoji da je „otac muškarac i majka žena“. To je jasno suprotstavljanje naporima Evropske komisije da postigne pravne slobode za istopolne brakove.

U sprovođenju tog plana, EU je upućena na saradnike svih država-članica – i onih sa ultrakonzervativnim stavovima, koje šire optužbe protiv „LGBTIQ ideologije“. Komesarka za jednakopravnost Helena Dali pokušava da optužbama doskoči argumentima. „To kako se rađamo (…) ne bazira se na ideologiji, već je reč o prirodi, biologiji i nauci.”

Izvor: Deautsche Welle

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.