Promena odnosa sredine prema gej-populaciji postiže se pre svega umetnoš?u i emocijama, cheap kaže rediteljka Bojana Lazi?, hospital povodom premijere predstave „Narodna drama“ na sceni „Raša Plaovi?“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
DW: Premijera vaše predstave „Narodna drama“ zakazana je za 17. novembar. Šta je tema i kako je došlo do odluke da se igra u Narodnom pozorištu?
Bojana Lazi?: „Narodna drama“ govori o ljubavi i slobodi, temama koje se ti?u svih nas. Olga Dimitrijevi? je taj dramski komad napisala 2009. godine, kao ispitni rad. Ve? tada mi je bio umetni?ki provokativan, zbog Olginog pionirskog poduhvata – uvo?enja teme istopolne ljubavi u doma?u dramsku literaturu, kao i zbog ?injenice da je radnja smeštena u srpsko selo. Forma i jezik „Narodne drame“ veoma su inspirativni za rad sa glumcima, jer predstavljaju miks realisti?nih dijaloga i masivnih bujica poezije. Gotovo deset godina kasnije, direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Huba?, pozvao me je da režiram taj tekst. Inicijativa je, dakle, krenula od institucije, što mislim da ima još ve?u težinu.
Da li to relativizuje utisak i sud da je homofobija u velikoj meri prisutna u Beogradu?
Teško mi je da odgovorim na to pitanje, pošto se kre?em u uskom krugu ljudi koji se bave umetnoš?u i koji su uglavnom otvoreniji i slobodniji od proseka. Mada, ni to nije pravilo. Beograd je metropola po broju stanovnika, mostova, par visokih solitera i po malom broju izuzetnih ljudi koji imaju neku vrstu „metropolskog“ pogleda na svet. Sa druge strane, o Beogradu možemo govoriti i kao o selendri od dva miliona stanovnika. Sve zavisi od toga s kim se sre?emo i koje teme pokre?emo. Ne mislim da ?e ova predstava uspeti da promeni ne?iji stav po pitanju gej-prava i homofobije. Ipak, mislim da je odluka direktora Drame Narodnog pozorišta da predstavu sa gej-tematikom stavi na repertoar, veoma važan i hrabar politi?ki potez.
Rekli ste da su dva klju?na motiva u predstavi ljubav i sloboda. O kakvoj vrsti slobode je re??
O slobodi u najširem mogu?nom smislu re?i. U radu na predstavi nismo se oslonili isklju?ivo na ?injenicu da je to gej-pri?a, ve? i na to da je re? o ljubavnoj pri?i u kojoj obe junakinje žude za slobodom da bi njihova ljubav mogla da „prodiše“. Glavna junakinja komada je devojka Anka, koja živi na selu i za koju svi kažu da „nije od ovog sveta“. Drama po?inje od trenutka kada njeni roditelji odlu?e da je udaju za Milana, najbogatijeg gazdu u selu, i kada na Ankinu svadbu do?e da peva Branka. Izme?u njih dve ra?a se ljubav. Ali, osim odnosa izme?u njih dve, jako su važne relacije izme?u Anke i njenih roditelja. Dakle, ovo nije samo melodramska pri?a o dve žene koje se ludo zaljubljuju. Bitna je i reakcija Ankinih roditelja kada saznaju da je njihovo dete gej.
Mi slobodu tretiramo i kao izbor partnera, ali se ne ograni?avamo samo na to. Peva?ica Branka u prologu kaže da je „u bekstvu“ i da se „nikada, nikada, nikada“ ne?e vratiti u svoje selo. Ona po svaku cenu hrli ka nekoj svojoj slobodi i ne odustaje od toga, makar ta sloboda bila i na kraju sveta. Anka je neko ko, kada joj se desi ljubav, pokuša da se izbori za svoju slobodu, otisne se u veliki grad – ali se onda, pod pritiskom i ucenom roditelja, rastane od Branke i vrati u svoje selo. U tom smislu se ovaj komad ti?e svih nas, jer postavlja pitanje koliko imamo snage i koliko smo spremni da iza?emo iz zone komfora, zarad potrage za svojom sre?om, ljubavlju i slobodom.
Tema predstave je i odnos patrijarhalne sredine prema gej-populaciji. Sa kakvim se odnosom prema sebi danas suo?ava ta populacija u Srbiji?
O tome mogu da govorim samo kao gra?anka ove zemlje, a ne kao stru?njak, odnosno kao neko ko se bavi ozbiljnim istraživanjima u tom smislu. U mom okruženju ima mnogo visokobrazovanih ljudi, ?ija su deca gej. Me?u njima ima ?ak i psihijatara, ali ni oni nisu uspeli da prihvate tu ?injenicu. Dakle, nije to pitanje obrazovanja ili toga da li neko poti?e sa sela ili iz grada. Mislim da se tu prvenstveno radi o strahu od nepoznatog, kao i o strahu za budu?nost tog deteta, s obzirom na to gde živimo. Pitanje je samo koji roditelj ima dovoljno snage i ljubavi da savlada sve te strahove i da ponovo, s puno podrške i ljubavi, prigrli svoje dete.
Da li to zna?i da se uprkos naznakama da se odnos prema gej-populaciji u Srbiji menja, i nedavnom održavanju Parade ponosa u Beogradu, položaj homoseksualnih osoba u Srbiji i dalje drasti?no razlikuje od onog u drugim državama?
Naravno da se razlikuje. To mi je izme?u ostalog potvrdio i moj put u Švedsku, Dansku i Španiju. Tamo se na ulicama mogu videti muškarci i žene koji se drže za ruke, a prolaznici im ne upu?uju podozrive poglede. To u Srbiji još uvek nije mogu?e. ?ini mi se da je ovde glavni problem (i takav motiv ima majka u ovom komadu) – strah i ga?enje zbog nepoznatog i druga?ijeg. Zato se oni koji skupe hrabrost i posle 20 godina priznaju svojim najbližima da su gej, vrlo ?esto suo?e sa odbacivanjem.
Da li je naslov komada ironiziranje odnosa patrijarhalne sredine u Srbiji prema gej-populaciji?
Rekla bih da je naslov komada „Narodna drama“ takav jer se ti?e svih nas, pošto je ono što se dešava u predstavi nešto što se može desiti svakome od nas, i vrlo je mogu?e da se dešava u skoro svakom selu i gradu u Srbiji.
U predstavi se koristi narodna muzika. Da li je to i sredstvo da jednu takvu predstavu i tematiku koju obra?uje prihvati šira publika?
Olga Dimitrijevi? je tekstove narodnjaka iz osamdesetih ve? utkala u svoj tekst, što zna?i da to nije bila rediteljska odluka. Mi narodnjake ovde koristimo kao govor ljubavi. Kada ljubav prestane, u predstavi više nema ni muzike. Rekla bih da smo na kraju dobili predstavu koja je na više nivoa provokativna za publiku: tematski, estetski i muzi?ki. S obzirom na to da se na listi pesama nalaze numere Šemse Suljakovi?, Hasana Dudi?a, Nade Top?agi?, Mire Kosovke… ?ini mi se da je glavna subverzija ove predstave upravo taj saundtrek, a ne strasni poljubac Anke i Branke na sceni. Gledalac bi u ovoj predstavi trebalo da bude i svedok i akter jer mu se naše dve junakinje vrlo ?esto obra?aju, traže?i podršku, pažnju i poverenje.
Da li ovakva predstava može da deluje na smanjenje homofobije u Srbiji?
Ova predstava nema ideju da menja ljude, ve? da istraži sve aspekte jedne duboke i kompleksne ljubavi izme?u Anke i Branke, kao i bol koji prati tu ljubav. Gledalac tako može da se identifikuje i da u istopolnoj ljubavi, koja mu je možda bila daleka i strana, na?e sve najlepše što sa sobom nosi svaki ljubavni odnos. „Narodna drama“ nije angažovana predstava – do publike pokušavamo da dopremo emocijama.
U predstavi „Narodna drama“ igraju Ana Mandi?, Sena ?orovi?, Ivan Markovi?,Anastasia Mandi?, Slobodan Bešti?, Nina Neškovi?, Milica Sužnjevi? i Mina Obradovi?. Dramaturzi su Molina Udovi?ki Fotez i Slobodan Obradovi?, scenografiju tj. kostimografiju potpisuju Zorana Petrov i Marina Medenica. Vukasovi?, kompozitor je Vladimir Pejkovi?, a autor scenskog pokreta Damjan Kecojevi?.
Izvor: Deutsche Welle