Dudin desant na LGBT, medije i sudstvo

Politička i ideološka agenda koju implementira vladajuća partija Pravo i pravda u Poljskoj još uvek nije ni blizu kraja, i nedavno ponovo izabrani Andžej Duda za predsednika tek se zagreva, a njegov populistički program biće za liberale izazov veći nego ikada ranije.

Pažnja međunarodne zajednice sada je usredsređena na Belorusiju i poljska vlada iskoristila je priliku da u tišini i lukavo saopšti planove za jesen čiji je cilj samo jedan – simultani udar na nezavisno sudstvo i medije.

U isto vreme, pojačava se pritisak na LGBT+ zajednicu, a demonstracije održane širom zemlje zbog hapšenja LGBT+ aktivista ne samo da nisu dovele do dijaloga, već je nasilno privedeno još desetine njih.

Duda je, u to nema sumnje, vodio brutalnu kampanju, piše Gardijan. O kandidatu opozicije, Rafalu Tšakskovskom, liberalu i gradonačelniku Varšave, na državnoj televiziji nije rečena nijedna jedina istinita i objektivna reč; rutinski je dehumanizovan i o njemu su izgovarane laži.

Duda praktikuje istu vrstu medijske prisutnosti kao i lideri poput američkog predsednika Donalda Trampa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – “populistainment”, kako to nazivaju strani mediji.

Takav pristup podrazumeva da su mediji neka vrsta pozorišta, scena na kojoj se neprekidno izvodi nekakav politički performans sa ciljem da zadrži pažnju publike odnosno birača.

Ako su demokratski lideri devedesetih koristili elemente industrije zabave da bi svoj imidž utoplili i predstavili se kao obični ljudi da bi bolje prodali svoje ideje (setimo se Bila Klintona kako svira saksofon), nova generacija ovih populističkih zabavljača to radi u drugom smeru – zabava zapravo ovde menja ideologiju i tradicionalnu političku aktivnost. Društveni mediji samo ubrzavaju taj trend i dižu ga na novi nivo.

Ta vrsta “zabave” neretko igra na strah, bes i prezir građana. Strategija poljske Prava i pravde je klasičan primer toga. Bilo da diže uzbunu tvrdnjama da će opozicija ukinuti dečiji dodatak ili praktično od LGBT ljudi pravi žrtvene jarce, od 2015. godine ova stranka upravlja stoprocentnom pažnjom javnosti.

Na taj način se suštinski marginalizuje istina u javnom diskursu.

Sa druge strane, oni koji brane liberalnu demokratiju kao da ne znaju da nazivanje populista “fašistima” i “autokratama” odavno nema nikakav utisak kod birača.

Duda je pobedio na izborima i sada uvodi Poljsku u novu eru represije, ali da bi se zemlja toga spasla, potrebno je da opozicija konačno shvati da je nedovoljno oslanjati se na stare i otrcale strategije. Tšaskovski je vodio relativno dobru kampanju, ali i dalje nedovoljno dobru. I liberali bi o tome trebalo da misle.

U međuvremenu je svet obišla vest da je više desetina svetskih pisaca i reditelja uputilo je otvoreno pismo predsednici Evropske komisije u kojem optužuju poljsku vladajuću partiju da toleriše homofobiju.Pismo je potpisalo više od 80 pisaca, reditelja, glumaca, istoričara i filozofa, medju kojima su španski reditelj Pedro Almodovar, kanadska spisateljica Margaret Atvud i poljska književnica, dobica Nobelove nagrade, Olga Tokarčuk.

Pismo su potpisali i pisci Pol Oster, Džon Maksvel Kuci, Ijan Makjuan, Lejla Slimani, kao i glumci Ed Haris i Džejms Norton.

Potpisnici pisma su takodje izrazili zabrinutost za budućnost demokratije u Poljskoj, “zemlji sa zadivljujućom istorijom borbe za slobodu i otpora totalitarizmu”.

Izvor: Nova.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.