Depatologizacija trans identiteta u praksi i svesti

Neslaganje rodnog identiteta i pola pripisanog po rođenju (rodna inkongruentnost) nije nešto što se bira ili što se želi, već je nešto sa čime se osobe rode.

Prvi znaci rodne inkongruentnosti se javljaju već u drugoj i trećoj godini života deteta. Kod nekih osoba to neslaganje postaje veoma izraženo tokom puberteta, a zbog neznanja i nezrelosti, osoba nije u stanju da shvati šta joj se dešava. Ovim osobama je jednostavno normalno da se ponašaju i žive različito od uobičajenog ponašanja za pol koji im je pripisan po rođenju. Na žalost, ovakvo ponašanje u najmanju ruku izaziva podozrive poglede okoline, a neretko i nasilje prema toj osobi, diskriminaciju i odbacivanje usled čega se ove osobe zatvaraju u sebe, pate zbog neprihvatanja, ne vide izlaz iz takve situacije i u nekim slučajevima dižu ruku na sebe, ne bi li skratili svoje muke.

Patologizacija je duboko ukorenjena u svim sferama društvenog života transrodnih osoba, počev od pravnog statusa, preko pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogućnosti zapošljavanja, ali i svakodnevnog tretmana kako od opšte populacije, tako i od najbližih članova porodice. Neretke su situacije da se članovi porodice veoma loše ophode prema svojim bližnjima i u nekim slučajevima, pored psihičkog i fizičkog nasilja, bivaju izbačeni iz kuće i prepušteni sami sebi.

Jedan od uzoraka patologizacije jeste dobijanje F šifre, za koju svi znaju da označava neku vrstu mentalne bolesti, te su trans osobe smatrane bolesnim i poremećenim.

Ono što je manje poznato jeste da bi trans osoba mogla da pristupi prilagođavanju dodeljenog pola rodnom identitetu, odnosno da počne sa procesom tranzicije, trans osoba mora prethodno da dokaže svoju inkongruentnost, odnosno da prođe niz lekarskih pregleda i institucija, kako bi dobila F dijagnozu. Šifra F 64 predstavlja potvrdu transrodnosti, i ona je do skoro bila uslov za ulazak u process tranzicije, odnosno prilagođavanje pola svom rodnom identitetu.

Međutim, cela trans zajednica širom sveta pamtiće 25. maj 2019. godine kao dan kada je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) usvojila novu Međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD 11), a kojom su trans identiteti uklonjeni sa liste mentalnih oboljenja i premešten u deo o seksualnom zdravlju. Ovo konkretno znači da se svim trans osobama skida F 64 dijagnoza, i time je učinjen prvi veliki korak ka depatologizaciji transrodnog identiteta!

Rok za implementaciju nove liste bolesti je 3 do 5 godina, s tim da će izveštavanje o implementaciji početi već od 2022. godine. S obzirom da je Republika Srbija članica WHO, takođe će biti dužna da izveštava po ovom pitanju.

Reklo bi se da je ova promena veliki izazov za tradicionalnu zemlju kao što je Srbija, ali znajući da je Srbija jedan od svetskih centara za transseksualnu medicinu, želje i očekivanja su da će to ići lagano.

Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, pokrenuo je niz sastanaka na temu depatologizacije trans identiteta uoči samog zasedanja WHO. Na inicijalnom sastanku na kome je pored predstavnika nekoliko UN agencija i samog WHO, učešće uzelo niz relevantnih državnih institucija, ali i predstavnika organizacija civilnog društva, primetio se afirmativan stav po pitanju sprovođenja nove klasifikacije bolesti, što ohrabruje i daje nadu da će sama implementacija teći bez većih problema.

Ono što je veoma važno jeste da u samu nacionalnu implementaciju bude aktivno uključena trans zajednica, odnosno organizacije civilnog društva koje predstavljaju trans zajednicu. Trans zajednica poznaje sistem i samu problematiku koja postoji u sistemu, i može u velikoj meri pomoći državi da na adekvatan način pristupi procesu izmena, a kako bi se osiguralo da novo rešenje bude u skladu sa standardima ljudskih prava.

Međutim, put celokupne depatologizacije trans identiteta je dug i ne obuhvata samo administrativne promene i izmene pravne regulative, već je najvažnije da potom sve adekvatno zaživi u praksi, kao i da se edukacijom šire populacije deluje na smanjenje diskriminacije i uklanjanje stereotipa u vezi sa trans osobama.

Potrebno je ukazivati da rodna inkongruentnost nije bolest, da se radi o zdravim osobama sposobnim da doprinesu društvu svojim veštinama i znanjem, i time se promeniti sama slika o trans osobama, a što će potom dovesti do toga da se one uvedu u redovne društvene tokove kao ravnopravni članovi društva.

Trans osobe se neće osećati odbačenim i skrajnutim, neće se osećati kao mentalno obolele osobe, te će moći da se iskažu i dobiju samopouzdanje.

Sama primena ICD 11 će promeniti i ulogu psihijatara u procesu tranzicije, odnosno lekar će biti podrška osobama koje osete znake rodnog nesklada. Do sada potpis i dijagnoza F 64 koju su davali psihijatri su bili presudni da bi trans osobi bilo omogućeno prilagođavanje pola rodnom identitetu,

Nacionalna implementacija ICD 11 i dalja depatologizacija trans identiteta deluje kao veoma kompleksan poduhvat, međutim ako se kao krajnji cilj gleda opšte dobro svakoga od nas, onda nema mesta brigama i odgovor je jednostavan. Jedini pravi način da kao država i društvo napredujemo jeste da brinemo o svakom od nas i da nikoga ne izostavimo!

Piše: Helena Vuković
Izvor: Danas

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.