Iako mnoga udruženja aktivno rade na tome da specijale Dejva Šapela povuku iz prodaje i učine ga negativcem, on je još uvek prevelik da bi ga ugasili.
Podsetimo, nakon što je izazvao buru reakcija svojim najnovijim stend-up specijalom ” The Closer”, čije su šale mnogi nazvali “transfobičnim”, Dej Šapel našao se u središtu skandala u koji su se uključili… svi, od kritičara, preko kolega, pa sve do direktora Netfliksa Teda Sarandosa.
I dok ga jedni napadaju, a drugi brane, Šapel rasprodaje nastupe.
Prevelik za gašenje
Dejv Šapel i Džo Rogan rasprodali su svoj najnoviji nastup koji je privremeno otkazan nakon što je Rogan bio zaražen koronom, a 17 hiljada karata u areni u Nju Orleansu dovoljno govori o tome da drame koje se stvaraju na društvenim mrežama ipak ne funkcionišu u stvarnom svetu.
Isto tako, kontroverze su, kao što su to oduvek i bile, su u prvom redu besplatna reklama jer “PR posao” koji su nekad odrađivale (večno uvređene) konzervativne verske grupe, danas odrađuju (večno uvređene) grupe LGBTIQ+ aktivista koji žele da obezvrede ili prozivaju doslovno svaku slavnu osobu čije se izjave ne uklapaju u prihvatljivi narativ.
U ovom konkretnom slučaju govorimo o nastupu koji je očito osmišljen kao okidač, ali je na kraju dana mišljenje pojedinca i podstiče raspravu o temama o kojima treba da se raspravlja, ali ne tako da se neistomišljenici ućutkuju. Tog mišljenja su očigledno i fanovi koji smatraju da su Šapelove izjave daleko od “govora mržnje” kakvim aktivisti pokušavaju da prikažu.
I dok s jedne strane imamo komičara čije stavove možemo i ne moramo da percipiramo kao zastarele, način na koji se dijalog vodi daleko je od idealnog.
Iako se njegovi kritičari sad pozivaju na to da Šapel nije ukinut, već da je Netfliks nakon svih poruka izvinjenja, samo stao iza njega i nastavio da podržava svoju problematičnu, 20 miliona dolara tešku investiciju, sama ideja da uopšte želi da ukloni sve sa čime se ne slažu takođe je problematična.
Tim više jer namera ni nije bila buđenje mržnje prema bilo kojoj grupi, već argumentovana rasprava o “kulturi gašenja” i podrška piscu J. K. Rowuling čije su izjave takođe okarakterisane kao “transfobične”.
Šapel je pristao na razgovor sa aktivistima, ali da to bude pod uslovima koje on postavi, te da priznaju da komičarka Hana Gadsbi – koja se oglasila i takođe kritkovala Šapela i Sarandosa – nije smešna.
Ko od ovoga ima koristi?
Na kraju krajeva, ovo je još jedan šoubiznis “rat” u kojem se milioneri nadmeću oko svojih privilegovanih pozicija i šta je dozvoljeno ili ne sa timom koji političke karijere gradi na navodnoj borbi za prava potlačenih ili jača svoju poziciju unutar industrija zabave.
Ishod cele ove priče može, ali i ne mora da ima apsolutno nikakav uticaj na pitanja na koja se odnosi, jer podrška Šapelu nikako ne znači otvorena vrata za sve komičare koji će se danas ili sutra dotaknuti sličnih tema.
Upravo suprotno. Ako je cela ova situacija nešto dokazala, onda će Netfliks u budućnosti gledati šta objavljuje jer bi ova drama mogla da se isplati ako je povezana sa projektom vrednim 20 miliona dolara, ali mladi komičari u usponu čiji se materijal smatra problematičnim sigurno neće dobiti isti tretman.
Doduše, i Šapel se našao na udaru kritika jer je jedan od najvećih, a to odgovara kritičarima koji tako dobijaju adekvatan medijski prostor.
Što se tiče uticaja na stvarni svet, Šapel komunicira sa ljudima koji ionako dele njegove stavove, a ako ste na suprotnoj strani, nećete mu dati priliku da vas ubedi da je sve što kažu i pišu o njemu istina.
Podršku je dobio i od glasnijih pripadnika trans zajednice jer to mnogi vide kao problem ukidanja slobode govora, ali u široj slici to je potpuno nebitno jer poenta čitavog ovog cirkusa nije dijalog ili želja da se ukaže na problem takvog razmišljanja ili edukacije grupe, već klasično pokazivanje mišića.
A što se tiče trans zajednice, neko će morati da argumentuje i dokaže da to negativno utiče na njihov svakodnevni život i položaj u društvu jer sve što smo do sada videli je da je Šapel pokrenuo debatu koja će samo ojačati njihovu poziciju u industriji zabave, koje smo imali prilike da pročitamo iz brojnih izjava koje su usledile.
I to je svakako pozitivan pomak, ali je upitan način na koji je to postignuto.
Ono što smo imali prilike da vidimo, bar u komentarima, jeste da zagovornici ukidanja, gube zamah na terenu kojim su donedavno dominirali – društvenim medijima.
Komentari su uglavnom podrška Šapelu, koji dolaze sa obe strane političkog spektra i dokaz da su se ljudi zasitili ove priče i da je “The Closer” možda prekretnica nakon koje ćemo, baš kao i Šapel, prestati da se tako teško bavimo temama ko je, i šta je rekao i da li je u redu preći na neke druge, daleko važnije i stvarnije probleme.
Izvor: B92