Najve?i broj autovane dece ne razgovara sa svojim roditeljima o homoseksualnosti – roditelji se povla?e u sebe, drug a deca traže podršku na drugoj strani. Jaz izme?u roditelja i dece i narušeni porodi?ni odnosi mogu izazvati snažne negativne posledice po decu, website like this pre svega njihovo zdravlje. Zato je važno da roditelji i deca ne odustaju jedni od drugih, tadalafil rade na uzajamnoj komunikaciji i razumevanju.
„?esto sam se prispitivala i vra?ala u prošle dana, vrtela slike u glavi iz njegovog detinjstva sa ciljem da vidim da li sam ja možda kriva što mi je sin gej i da li je nešto u njegovom detinjstvu uticalo na to. Tako sam se, na primer, prisetila da je on skoro uvek plakao kada sam ga, još u vrti?u, pitala da li mu se možda svi?a neka devoj?ica, ima li simpatiju i sli?no.
I dan danas mi bude jako krivo kada ?ujem šta sve mediji govore o homoseksualnosti. Najviše me boli kada neko kaže da je to stvar vaspitanja i da ono uti?e na ne?iju seksualnost. To je apsolutno neta?no. Osoba se sa time ra?a i to je nešto što je u njoj od prvog dana života. Zato mi smeta kada se o otme pri?a kao da je to bolest, jer ja znam da moj sin ni po ?emu nije manje sposoban i manje vredan od drugih muškaraca i da nije bolestan“, rekla je Mira za Siguran puls mladih, koji se bavio reakcijama roditelja na homoseksualnost svoje dece.
Mnogi roditelji su se, nakon što su im se deca autovala, s tim teško suo?ili, dok su neki suo?avanje potpuno izbegli tako što su decu izbacili iz svog života i(li) iz ku?e.
Emotivne reakcije roditelja su o?ekivane, za ve?inu je to traumati?no i bolno, konfuzno i šokantno, a neretko roditelji ose?aju tugu, strah, stid, krivicu, bes. Negativne emocije uzrokuju neznanje, neobaveštenost, negativan strav društva prema homoseksualnosti. Roditelji ?esto fizi?ki i verbalno zlostavljaju dete zato što je „druga?ije“, ?ak se odlu?uju i na „le?enje“.
Roditeljima treba objasniti da homoseksualnost nije bolest i da promena seksualne orijentacije nije mogu?a, ve? da su takvi pokušaji kontraproduktivni i štetni. Pomo? stru?njaka bi?e pak zna?ajna u rešavanju problema narušenih porodi?nih odnosa, nerazumevanja, neprihvatanja i loše komunikacije.
Prema rezultatima istraživanja, roditelji prolaze kroz ve?i broj emotivnih faza prilikom suo?avanja sa seksualnom orijentacijom svog deteta, odnosno ?injenicom da se ona ne može promeniti. Te faze su: šok, poricanje, bes, krivica, reorganizacija, prihvatanje.
Me?utim, svaka porodica je druga?ija, posebna i reaguje na svoj na?in – neki kroz sve faze pro?u vrlo brzo, dok su pojedinima potrebne godine, ?ak se i zaustave u jednoj od faza. Upravo to i jeste najve?i problem. Tako?e je nezgodno i ako roditelj pre?e u drugu fazu, a da prethodnu nije u potpunosti razrešio.
Iako je o?ekivano da se faze ne proživljavaju odre?enim fiksiranim redosledom, brzinom i intenzitetom, najvažnije je do?i do one poslednje, a to je – prihvatanje.
Istraživanja pokazuju da porodice retko odmah prihvataju ?injenicu da je dete druga?ije seksualne orijentacije. Zbog negativnih reakcija kako najbližih tako i okoline, pa i društva u celini, mnogi po?inju da zloupotrebljavaju drogu, destruktivno se ponašaju, a ni pokušaji samoubistva nisu retkost. Roditelji nikako ne treba da osu?uju, omalovažavaju, psihi?ki i fizi?ki kažnjavaju svoju decu zato što su druga?ija. Svi ?lanovi porodice treba da nau?e da asertivno komuniciraju i poštuju jedni druge. Samo u takvom okruženju može do?i do razumevanja i prihvatanja.
Najve?i broj autovane dece ne razgovara sa svojim roditeljima o homoseksualnosti – roditelji se povla?e u sebe, a deca traže podršku na drugoj strani. Jaz izme?u roditelja i dece i narušeni porodi?ni odnosi mogu izazvati snažne negativne posledice po decu, pre svega njihovo zdravlje. Zato je važno da roditelji i deca ne odustaju jedni od drugih, rade na uzajamnoj komunikaciji i razumevanju.
Kada se dete autuje roditeljima, sledi proces svojevrsnog autovanja roditelja okolini, budu?i da je naše društvo još uvek homofobno i netolerantno. Bez obzira na sve, svaki roditelj na neki na?in saose?a sa detetovom patnjom. Rotelji tako?e trpe diskriminaciju koja je ina?e usmerena ka njihovom detetu.
Kada se roditelj svom okruženju predstavi kao roditelj homoseksualnog deteta, naj?eš?e iskusi mržnju i odbacivanje. Neretko budu i okrivljeni za orijentaciju svog deteta, pa radije ?ute i isto savetuju detetu.
Kroz razgovor, otvoreni i sa ljubavlju, cela porodica mora na?i na?in na koji ?e se izboriti sa posledicama predrasuda i diskriminacije. Takva vrsta zajedništva nosi mnoge prednosti i blagotvorna je.
Ukratko, kada mu se dete autuje, roditelj treba da ga sasluša, odvoji vreme i informiše se o životima LGBT osoba i njihovih roditelja, konsultuje literaturu, obezbedi profesionalnu pomo? za svakog u porodici, pomogne detetu, dozvoli mu da bude ono što jeste, zaštiti ga od diskriminacije, ne krivi ga za sopstvena ose?anja, da ga ne kritikuje, ne diskriminiše i, najzad, kaže mu: „Volim te!“
Izvor: