Jedan od vodećih savremenih reditelja, portugalac Žoao Pedro Rodrigeš (João Pedro Rodrigues), biće specijalni gost 11. Beldocsa, na kome će otvoriti novu selekciju ’Meteori’. Selekcija ’Meteori’ će se prikazivati u Muzeju savremene umetnosti i u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. Selekcija se sastoji od hibridnih žanrova, arthaus filmova i dokufikcionih dela. Pored Rodrigešovih filmova, neki od naslova iz selekcije su dela odavno priznatih autora Žan Mari Štroba, Džejmsa Beninga i Migela Gomeša.
Žoao Pedro Rodrigeš je poznat beogradskoj publici po filmu “Ornitolog”, prikazanom na FAF-u 2016. godine, za kojeg je dobio Zlatnog leoparda za najbolju režiju u Lokarnu, ali ga pamtimo i po queer filmovima “O Fantasma” i “Odete”.
Njegovu estetiku karakteriše istraživanje ljudskih strasti na oniričan način kroz konstantno mešanje sna i jave, kao i preispitivanje seksualnosti i odnosa prema hrišćanstvu, duboko usađenom u portugalsko i evropsko društvo. Žoaovi filmovi funkcionišu po principu simbola, vizuelne slobode i suptilnog narativa, skloni žanrovskim skokovima i dekonstrukcijama mitova.
U okviru selekcije ’Meteori’, 8. maja od 18 časova, u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj br. 1, biće prikazana dva njegova filma: “Gde si sada, Žoao Pedro Rodrigeš?” i “Poslednji put kada sam video Makao”. Nakon projekcija filmova, publika će biti u prilici da porazgovara sa Žoaom u okviru QA sesije.
Žoao Pedro Rodrigeš će boraviti u Beogradu od 8. do 11. maja 2018. godine.
GayEcho vam preporučuje film:
Obscuro Barroco
Somnambulistički dokumetarni esej koji prati put tranrodnog pripovedača Luane Muniz kroz Rio De Žaneiro. Prateći tok misli, ređaju se slike i reči počev od karnevala, preko subkulture do politike.
Obscuro Barroco je dokumentarni esej o izazovima sa kojima se suočava transrodna osoba. Film je takođe sinematografski omaž zemlji ekstrema, odnosno gradu Rio de Žaneiru u Brazilu. Prateći put legendardne transrodne dive Luane Muniz (1961-2017), film zadire duboko u njenu ličnost I prati ne samo njenu unutrašnju borbu kroz promene, svet transvestita, karnevala i političke borbe. Na kraju, postavlja pitanja o želji za transformacijom tela, kako sa intimnog, tako i sa socijalnog stanovišta.