U Srbiji, shvatanje mode se kosi sa mišljenjima stručnjaka. Dobrom garderobom smatramo skupo i brendirano. Moderno je ako što većim slovima piše naziv brenda. Ono što ne znamo jeste činjenica da je većina toga što viđamo na poznatima fejk. Kako su modeli i drugačiji ljudi tretirani od strane modne industrije u Srbiji, saznao sam od androgenog modela iz Smedereva koji gaji ljubav prema modnom dizajnu.
Igora sam upoznao preko društvenih mreža. Tada sam bio u procesu pravljenja svoje linije garderobe i tražio sam zanimljiva lica koja bi mi pomogla u promociji iste. Tada sam naleteo na Igora koji je totalno drugačiji od ostalih. Izgledao je kao osoba koja ponosno nosi svoje razlike i samim tim izgleda savršeno.
Nisam znao šta da očekujem pri upoznavanju koje je bilo na samom fotkanju kolekcije. Naizgled glasan i otresit dečko je zapravo veoma fin, vaspitan i prijatan. Tačno zna šta želi, ide ka tome i samim tim, inspirisao je proces stvaranja revije koja se desila par meseci posle fotografisanja za kampanju. Moj brend je uvek bio i zauvek će biti unisex, slavi razlike a samim tim se Igor kao takav savršeno uklopio u jedno od zaštitnih lica moje prve kolekcije.
VICE: Ti se deklarišeš kao muškarac ali je priroda tvog posla takva da te često na fotografijama možemo videti u ”ženskoj” garderobi. Kako su ti se otvorila ta vrata?
Igor Ivanović: Modelingom sam počeo da se bavim kada sam imao 17 godina. Jedan od naših uspešnih modela, smatrao je da mogu da mogu da radim kako mušku tako i žensku garderobu, tačnije, da odem u smeru androgenog modelinga. Odradili smo probne fotografije u muškoj i ženskoj odeći, ljudima se to dopalo, tako je sve krenulo.
Da li ti se smeta kada ti se neko obrati u ženskom rodu?
Igor: Znam da svojim izgledom mogu da manipulišem ljudima i podržavam sve razlike i transrodne osobe. Ja sam Igor i to je to. Nisam trans. Smeta mi kada neko to namerno radi. Na primer, kada radimo fotkanje i fotograf mi se u naletu obrati u ženskom rodu, ne naljutim se jer to njemu dođe prirodno. Vidi me u ženskoj garderobi, u trenutku, to je njegova vizija. Ne smeta mi kada mi se tako obraćaju ljudi koji me ne poznaju. Ali kada me tako oslovi osoba koju poznajem, određenim tonom, ume i te kako da mi zasmeta. Slavim ženski rod, koji je u mnogome jači od muškog, ali ja sam mušakrac koji jednostavno izgleda malo drugačije i to je to.
Igor: Ranije sam sam sebe pitao zašto ja moram da izgledam ovako. Ali vremenom sam naučio da prihvatim sebe, prigrlim i obožavam to što sam drugačiji i ne obraćam pažnju na tuđa mišljenja. Imao sam jednu neprijatnu situaciju kada sam otišao na jedan koncert u Smederevu, gde sam i rođen. Dečko mi je prišao i napao me. To je bilo u toku srednje škole. Ne bih dužio o tome, jer se za to već zna, ali da, to je bila jedina neprijatnost koju sam doživeo. Naravno, i dan-danas mi se desi da mi neko dobaci nešto na ulici, ali nažalost, u Srbiji to se dešava svima koji nisu u tzv. kalupu.
Kako te poslodavci tretiraju u odnosu na ostale kolege obzirom da verovatno privlačiš više pažnje nego oni?
Igor: U Srbiji je sve što je drugačije neprihvaćeno. Da sam u inostranstvu, smatram da bih imao daleko uspešniju karijeru. Modni svet jeste donekle liberalniji, ali ne zaboravimo da svi ti dizajneri, fotografi rade da bi zaradili. Tako da donekle moraju pristati na kompromis i smatram da se možda i plaše da me angažuju. Imao sam iskustva i sa nepristojnim ponudama ali sam naučio da iste odbijem na veoma kulturan način. U komercijalnim kampanjama su te ponude zastupljenije, a ja imam sreću da moj izgled više pripada visokoj modi u kojoj je umetnost nešto što se slavi i nema prostora za bilo kakve gluposti takve prirode.
Zašto ti je važnije da te ljudi povezuju sa visokom modom pre nego sa komercijalom?
Moja ličnost više pripada visokoj modi. Ja nisam nešto što se viđa svakodnevno i takva garderoba mi je bliža srcu. Kreativna sam osoba i prija mi da nosim nešto što ima određenu pozadinu, inspiraciju.
Koji ti je najveći izazov u poslu?
Mnogi smatraju da mi je teško da se prebacim sa muške na žensku garderobu, iz ličnosti u ličnost. Ali meni to dođe prirodno. Poziram onako kako se osećam i smatram da je tako najispravnije.
Da li imaš uzora/inspiraciju?
Sve što mi daje neku čudnu vibraciju, trnce kroz telo mi je inspiracija. Kao večitu životnu inspiraciju istaći ću austrijskog slikara Egon Schiele-ja.
Da li sebe u budućnosti vidiš kao uspešnog androgenog modela ili težiš ka nekoj drugoj profesiji?
U životu radim ono što mi u trenutku prija. Modeling mi trenutno prija ali me oduvek najviše privlači modni dizajn koji i studiram. To je nešto čime bih se bavio kada mi modeling postane manje interesantan.
Da li smatraš da si u prednosti na ostale kolege jer si takoreći promenljivog izgleda?
Pa mislim da jesam. Imam transformaciju iz muškraca u ženu i na fotografijama se teško primeti da sam suprotnog pola. Volim da moje fotografije izgledaju ukusno i ”fashion”. Takođe, smatram da nemam konkurenciju kada je androgeni modeling u Srbiji u pitanju.
Koji je tvoj savet za mlade ljude koji bi poželeli karijeru poput tvoje?
Preporučujem im da sačekaju. Svi modeli kreću u posao sa nekih 15-16 godina i ja smatram da je to greška. Treba vam mnogo samopouzdanja i mnogo živaca. Svi su svakom konkurencija i svako svakog pokušava da pregazi. Smatram da tako mladi ljudi ne uspevaju da se izbore sa određenim stvarima i da treba da poseduju određenu zrelost da bi znali da postupaju u određenim situacijama. Takođe, najveći savet ikada, neka budu svoji i prigrle ono što ih izdvaja od drugih.
Izvor: Vice
Ja volim da nosim haljinu ali smatram da to nije zenska odeca jer se zene nisu rodile u haljinama ni suknjama .Ako zene imaju pravo da nose pantalone zasto ne bi i muskarci imali pravo da nose haljine i suknje .Ja sam potpuno heteroseksualne orjentacije.