Zašto je pominjanje LGBT u knjizi za decu uzbunilo desničare u Mađarskoj?

Kada je objavio zbirku priča pod nazivom “Zemlja čuda je za svakoga”, Boldižar Nađ (Boldizsar Nagy) imao je nameru da najmlađe čitaoce i čitateljke upozna sa manjinskim grupama u društvu i pokaže im značaj poštovanja ljudskih prava.

Umesto toga, zbog segmenta koji se bavi LGBT populacijom, došao je na udar ekstremne desnice, ali i vladajuće stranke Fides, čiji je predsednik Viktor Orban, ujedno i premijer zemlje, poručio da Mađarska poštuje prava seksualnih manjina, ali da “postoji crvena linija koja ne sme da se pređe”.

Šta je desničarima sporno u knjizi?

Kroz 17 priča grupa autora je prikazala junake tradicionalnih mađarskih bajki kao pripadnike manjina. Među njima su Romi i lezbejke. Tako je na primer Pöttöm Panna, koja je u mađarskom folkloru pandan čuvenoj Palčici (eng. Thumbelina), u jednoj od priča prikazana kao romska služavka.

Tu je i priča o Tivadaru, zecu rođenom sa tri uha, a pred čitaocima je i Batbajan, romski dečak koga zbog boje kože mrzi njegova maćeha, ali koji pronalazi ljubav sa svetlokosim dečakom Zekeom.

Priređivač knjige, 37-godišnji Boldižar Nađ, inače autovani gej romskog porekla, je na taj način želeo da približi mlađoj publici različite društvene grupe.

To je bilo dovoljno da funkcionerka ekstremno desničarske stranke “Naša domovina” (Mi Hazánk Mozgalom) Dora Duro početkom oktobra javno pocepa primerak “Zemlje čuda”.

“Pokret ‘Naša domovina’ ne pristaje na to da se naša deca podvrgavaju homoseksualnoj propagandi. Prinčevi homoseksualci nisu deo mađarske kulture”, rekla je Duro.

“Mađarska u postfašizmu”

“Postoji spekulacija da Fides ovo želi da iskoristi i instrumentalizuje kroz svoju alternativnu, još ekstremniju partiju koja se zove ‘Naša domovina’, da bi skrenula pažnju na ovo umesto nečeg suštinskijeg, nečeg važnijeg”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mark Lošonc (Losoncz), filozof i istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

On se, međutim, ne slaže sa tom interpretacijom. Njegovo mišljenje je da se aktuelno stanje u mađarskom društvu može opisati terminom “postfašizam”, koji koristi mađarski filozof Gašpar Mikloš Tamaš. Lošonc smatra da današnji fašizam za razliku od onog iz prošlog veka baštini “mikromržnje prema izvesnim segmentima društva”.

“Nema više masovnog, spektakularnog pokreta, više bi se reklo da se mržnja pojavljuje u porama svakodnevnog života i jako je važno da danas ne postoji organizovana, revolucionarna radnička klasa protiv koje bi se ta mikrofašizacija borila. Zapravo, fašizam nema protivnika, više bi se reklo da fašizam radi na stabilizaciji o očivanju postojećeg režima”, smatra Lošonc.

Dodaje da se mržnja u mađarskom društvu stalno prebacuje sa jedne grupe na drugu.

“U nekim kontekstima to su Jevreji, ne toliko za Fides nego za druge desničare. Romi su, recimo, u fokusu i samog Fidesa. Migranti, naravno. Ponekad, na veoma čudan način, beskućnici i zatvorenici. Dakle, to se stalno menja, ali mržnja uvek postoji, ona je tako da kažem – konstantna”, kaže Lošonc.

Šta je rekao Orban?

Mađarski premijer Viktor Orban, koji se zbog pandemije korona virusa i duboke recesije suočava sa najvećim izazovom tokom vladavine duge jednu deceniju, rekao je za državni radio da je Mađarska bila tolerantna zemlja kada je homoseksualnost u pitanju, ali “postoji crvena linija koju ne treba prelaziti”, uz poruku: “Ostavite našu decu na miru”.

“Tom izjavom, Orban kao da se složio sa akcijom Duro Dore, što je, po mom mišljenju, zaista katastrofalno”, kaže Mark Lošonc, komentarišući Orbanovu reakciju.

“I s druge strane, što je još gore, naglašavao je da treba da edukujemo našu decu hrišćanski. Dakle, potpuno je nesekularno pokušao da dȃ odgovor na ovaj izazov. Mislim da je Orbanova rečenica zaista bila katastrofalna”, podvlači sagovornik RSE.

Kakav je položaj LGBT+ osoba u Mađarskoj?

Istopolni brakovi nisu legalizovani u Mađarskoj, ali je ta zemlja od 2009. godine donela zakon o registrovanom partnerstvu, čime su određena prava data LGBT+ osobama. Mađarski parlament je u maju usvojio zakon prema kojem se zabranjuje promena pola i zakonsko priznanje rodnog identiteta transrodnih osoba.

Time je skupština donela odluku da se pol definiše “biološkim polom na rođenju i genomom”, što je izazvalo proteste organizacija za zaštitu ljudskih prava.

LGBT+ parovi nemaju pravo da usvajaju decu, ali pojedinci to mogu da učine bez obzira na seksualnu pripadnost. Međutim, mađarska Vlada je početkom oktobra donela zakonske izmene, prema kojima se prednost u usvajanju daje bračnim parovima.

Boldižar Nađ rekao je u izjavi za Rojters da najnovije kontroverze u vezi sa knjigom čiji je priređivač mogu dodatno da zakomplikuju život seksualnim manjinama.

“Potrebne su godine da prihvatite svoj identitet, koji je stigmatizovan u Mađarskoj, posebno ako odrastate na selu ili u religioznoj porodici”, rekao je Nađ.

Ozbiljna radikalizacija mađarskog društva

Mark Lošonc kaže da najnovija istraživanja pokazuju da Mađarska radikalno ide udesno. Kao primer on navodi da se u poslednjim anektama javnog mnjenja oko 55 posto ispitanika izjasnilo da je protiv toga da se izbeglicama sa Bliskog istoka dozvoli ulazak u zemlju.

U takvim okolnostima vladajući Fides, prema Lošoncovim rečima, vrši neku vrstu pritiska na ostale političke partije.

“Kao da im kažu: ‘Ako vi ne podržavate naše poruke, onda vi zapravo podržavate migrante.’ I onda su opozicione stranke odmah stigmatizovane od strane desničara. Tako da se one partije koje za sebe smatraju da suliberalne ili levičarske se uglavnom ponašaju na kukavički način i pokušavaju da se prilagode ideološkom diskursu Fidesa”, kaže Mark Lošonc.

Mađarska je za izbeglice i migrante zatvorila granicu u septembru 2015. godine, kada je duž granice sa Srbijom podigla ogradu i pojačala nadzor tog područja. U međuvremenu, zvanična Budimpešta je podigla još jednu, ojačanu ogradu.

To, međutim, nije zaustavilo ilegalne prelaske ljudi. Početkom oktobra, mađarska Granična policija otkrila je i šesti podzemni tunel na srpsko-mađarskoj granici, u blizini graničnog prelaza Bački Vinogradi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Piše: Dušan Komarčević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.