“Obe strane će sarađivati sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi se založile za dekriminalizaciju”, jedna je od stavki na koju se Srbija obavezala u okviru sporazuma sa Kosovom potpisanog prošle nedelje u Vašingtonu. I dok se Srbija obavezala da na međunarodnom planu bije bitke za prava osoba istopolne seksualne orijentacije, LGBT populacija u Srbiji još ne može bezbedno da šeta ulicama bez bojazni da će dobiti batine, a registracija njihovog partnerstva i usvajanje dece čini se kao još uvek nedokučiva misija.
LGBT aktivista iz organizacije “Da se zna” Miloš Kovačević, poručuje da bi Srbija prvo trebalo da sredi stvari u svom dvorištu, pa tek onda da govori drugim zemljama kako treba da se ponašaju prema LGBT populaciji.
U izjavi za naš portal, Kovačević ističe da predstavnici LGBT zajednice u Srbiji nisu bili obavešteni o toj tački sporazuma, sve su saznali iz medija. To je, kaže on, bilo veliko iznenađenje i dodaje da bi u nekom normalnom demokratskom procesu trebalo da se konsultuju udruženja koja se bave tim problemima i znaju koje su potrebe srpske i kosovske LGBT zajednice.
“Da je neko kontaktirao udruženje ‘Da se zna’, mi sigurno ne bismo rekli da je u top 10 potreba domaće LGBT zajednice to da Srbija utiče na međunarodnom nivou na zemlje u kojima je homoseksualnost kriminalizovana i da je dekriminalizuju”, kaže Kovačević i dodaje da takav stav ne proizilazi iz toga što nema solidarnosti sa problemima gej populacije u drugim zemljama – podseća da su bili organizovani protesti zbog problema LGBT populacije u Rusiji i Mađarskoj.
Naš sagovornik smatra da Srbija nije u tom položaju da može da utiče na druge zemlje. To, ocenjuje on, mogu da rade druge države gde su ljudska prava LGBT osoba na visokom nivou – poput nekih zemalja Zapadne Evrope. On podseća i na sva još neostvarena i neregulisana prava LGBT osoba u Srbiji.
“Mi ovde nemamo istopolna partnerstva, a o usvajanju dece se ne razmišlja. Srbija ne poštuje odluku Evropskog suda za ljudska prava, ona je kao članica Saveta Evrope obavezna, moraju da se registruju istopolna partnerstva.
Postoje samo tri presude za zločine iz mržnje, iako imate na desetine incidenata koji se najčešće i ne prijavljuju, zato što zajednica nema poverenja u policiju i tužilaštvo i to – sa razlogom. Imamo samo tri presude od kada je donesen zakon o kriminalizovanju zločina iz mržnje 2012. godine”, nezadovoljan je naš sagovornik.
On ističe i da je u sva tri procesa bilo uključeno civilno društvo i da su tek nakon njihovog insistiranja i inicijative reagovali policija i tužilaštvo.
“Mi živimo u državi u kojoj sama LGBT zajednica nije bezbedna na ulicama, niti u zatvorenim javnim prostorima, a bogami ni na mestima okupljanja. Prajd info centar je od svog otvaranja napadan 15 puta, mi ni na našim mestima ne možemo da se okupljamo bezbedno. I onda takva zemlja drugim zemljama treba da govori kako da se ponašaju prema LGBT, to jednostavno nije realistično”, kritičan je naš sagovornik.
On ističe da je LGBT zajednica sada rešila da potpisnike sporazuma u Beloj kući uzme za reč i da nadzire ispunjavanje te tačke sporazuma.
“Bavićemo se time šta su Srbija i Kosovo uradila da bi postigle rezultat za ono na šta smo se obavezali. Da se uspostave jasnih indikatori uspeha. Od 69 država koje su pomenute u sporazumu, u 12 se homoseksualnost kažnjava smrću i ubijaju građane na oči čitavog sveta. Saudijska Arabija, Iran, Jemen i Sudan regularno primenjuju te zakone. Te države redovno ubijjau građane koji su gej. To su moćne zemlje, da li Srbija može da diktira Iranu šta da rade sa svojim građanima?”, pita se Kovačević.
Izvor: Nova.rs