Vojvođanske osnovce zanima zašto homoseksualnost nije bolest

U državi tradicionalnih shvatanja, kakva je i dalje Srbija, osnovci 20 škola u Vojvodini učili su o seksu i dokazali da je ovo i dalje tabu tema u društvu.

Kada je udruženje “Skaska” iz Zrenjanina 2014. godine počelo da realizuje projekat “Zlatni most”, za koji je dobilo novac od tadašnje vlasti u Pokrajini, nisu ni očekivali da će kroz rad sa najmlađima u vojvođanskim školama shvatiti da su problemi u našem društvu veći nego što mislimo.
Manipulacija i nasilje koje se decenijama “vrti” na malim ekranima ostavili su posledice na decu koja nisu u stanju da razumeju određene pojmove – nasilje nad ženama, govor mržnje, verska netrpeljivost i, naravno, seksualne slobode. Do sredine 2015. godine, ovo udruženje vikendom je održavalo radionice za decu, nastavnike i roditelje na temu seksualnih sloboda, a neke škole koje su posećivali zovu ih i sada. Razlog su odlični rezultati ovog projekta – deca su počela da shvataju ko je pripadnik LGBT zajednice i koja su njegova prava, zašto nasilje nad bilo kim nije prihvatljivo i zašto je internet opasan za informisanje.
Tatjana Tabački, koordinatorka projekta “Zlatni most”, kaže za 021 da ni realizatorima nije bilo poznato koliko su najmlađi zapravo zatrovani nasiljem i porukama mržnje, uglavnom iz porodice i sa malih ekrana. Pred decu su stavili sada već kultnu knjigu Jasminke Petrović “Seks za početnike” i počeli da ih uče o temi koju do tada niko u školama ozbiljno nije shvatio – a naročito Ministarstvo prosvete. Ubrzo su shvatili da seks nije tabu tema samo zbog nedostatka bilo kakvog otvorenog razgovora u društvu, već i zbog stereotipa i predrasuda koji se godinama provlače kroz našu kulturu – rodna nejednakost, seksualno opredeljenje, porodično i bilo kakvo nasilje…
“Kada smo došli da sa decom razgovaramo o seksu, videli su da su ona dosta zainteresovana za temu, ali im je pojam seksualnosti nepoznat jer nemaju sa kim o tome da potpuno otvoreno pričaju. Mi smo jedno duboko podeljeno društvo, pa nije ni čudno da se u školama o ovome ne priča. Očekivali smo, naravno oštre reakcije desničarskih organizacija, ali to je prosto njihovo neznanje i nerazumevanje sveta u kojem živimo. To pokazuju i sve relevantne brojke – mi smo država potpuno rasturena nasiljem nad ženama, seksualnim nasiljem nad decom, pa ne čudi da u jednom razredu najmanje četvoro dece poznaje nekog ili je žrtva seksualnog nasilja”, priča Tabački za 021 kako je jedna zamisao o edukaciji na temu seksa postala edukacija o toleranciji i vaspitanju.
Slikovito opisano, rodna neravnopravnost je toliko prisutna da se automatski primećuje – devojčice i dečaci u školskim klupama u pojedinim školama sede odvojeno, zbog čega su iz edukatori na ovom projektu “mešali” po sedištima. Ali, bilo je potrebno napraviti i mešovite grupe roditelja i nastavnika koji su takođe pohađali radionice o seksu, a koji su pokazivali različitu zainteresovanost za priču. U nekim školama psiholozi nisu ni želeli da dolaze na radionice, što je poražavajuće, pojedini nastavnici nisu se previše trudili da temu približe deci, a da tema nije doprela do svih pokazuje i opšta nezainteresovanost medija da prenesu da se projekat uopšte održava. Naravno, najgora situacija bila je u najmanjim sredinama, tradicionalno zatvorenim za bilo kakav prodor novih vremena.
Zanimljiva su bila pitanja koja su nam deca postavljala. Kome je važniji seksualni odnos – dečacima ili devojčicama, da li je sramota da dobijem seks, da li samo dečaci masturbiraju, da li treba da poljubim nekoga koga ne volim, da li treba da odbijem seks ako me neko na njega tera… Vidno različite teme zanimaju dečake i devojčice, ali je jasno da su dečaci ipak bili otvoreniji od devojčica, koje su se stidele”, priča Tatjana Tabački za naš portal.
Još neka od rečenica koja su se od dece čula tokom radionica su: Kako da prepoznam da je neko gej ili lezbejka? Čim su se pederčine uvukle u medicinu, odmah je to normalno. Zašto homoseksualnost nije bolest? Ako je bog stvorio muškarca i ženu, stvorio ih je za razmnožavanje. Na ova pitanja deca su dobila adekvatne odgovore, a kako je pokazala evaluacija rada u ovih 20 škola, više se takva i slična pitanja nisu postavljala.
“Danas kada odemo u škole, više nas ovakve stvari ne pitaju. Ne postavlja se, na primer, pitanje oko održavanja Prajda, ali je i dalje poražavajuće što se brojni političari i donosioci odluka u državi ne bave otvoreno pitanjima seksualne slobode na višem nivou. Na taj način se ne radi ni na rodnoj ravnopravnosti i sprečavanju govora mržnje”, smatra koordinatorka projekta i dodaje da su dosadašnji pokušaji da se uvede razgovor o slobodama generalno propao. Radi se, naravno, o verskoj nastavi i građanskom vaspitanju. Naime, u toku rada se pokazalo da mnogi nastavnici, naročito verske nastave, decu uče potpuno suprotnim stvarima u odnosu na pomenuti projekat “Skaske”, što je stvaralo konfuziju u njihovim glavama.
Iako je dao odlične rezultate, projekat je naglo obustavljen sa promenom vlasti u Pokrajini. “Skaska” je, ojačana iskustvom i velikim uspehom iza sebe, pokucala na vrata brojnih državnih organa, organizacija i stranih ambasada, ali niko nije želeo da finansira ovako bitna projekat. To je samo još jedan pokazatelj da sadašnja vlast nije spremna da razmišlja dovoljno “široko” i omogući najmlađima da ih školuju profesionalci, a ne rijaliti, nasilje na tribinam i desničarska politička retorika.
Ipak, škole i dalje zovu “Skasku” da radi sa đacima na ovu temu, jer su shvatile da je korisna za đake.
Izvor: Radio021

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.