Šta je sporno u koriš?enju re?i peder u spotu predsedni?kog kandidata stranke vladaju?e koalicije? To što je ova re? iskoriš?ena kao najmanji zajedni?ki imenilac za mobilisanje potencijalnih glasa?a. Peder uspostavlja taj jezi?ki konsenzus razumljiv bezmalo svima. Peder je ta cicija slabog, viagra 40mg labilnog karaktera, adiposity antiherojska odrednica i zato najgora mogu?a uvreda za onog koji se predstavlja kao spasilac naroda.
A gde su tu LGBTTIQA ljudi? Nigde. Eno ih izvan sistema, story ?ute u svojim ku?ima, na svojim poslovima, u strahu od autovanja odnosno odbacivanja, a ako se odvaže da urade nešto za sebe, nailaze na ignorisanje institucija i manjak kapaciteta LGBT+ organizacija koje su pogubile vezu sa „bazom”, odnosno „zajednicom”.
Pre neki dan u Valjevu je doneta presuda mladi?u koji je naneo teške telesne povrede trans ženi. Osu?en je na dva meseca uslovno posle tri godine od napada, za nasilni?ko ponašanje. Niko ni ne spominje zlo?in iz mržnje. ?injenica da u Valjevu niko od advokata nije hteo da zastupa ženu koja je pretu?ena i kojoj je pre?eno smr?u, ide u prilog tome da i oni za i oni protiv isto (ne) postupaju, kao što u istom korpusu zna?enja koriste re? peder.
Zato je za LGBTTIQA zajednicu važno kada REM zabrani spot kojim se legitimiše negativni ve?inski stav prema LGBTTIQA ljudima, ?ak i ako je krajnja namera ove zabrane pomo? Vu?i?u. Nama nije cilj da Vu?i?u rušimo ili podižemo rejting, ve? da ostvarimo ono za šta smo pledirali, to jest da se ne emituje spot koji posredno doprinosi diskriminaciji.
***
Nekoliko dana pre nego što se pojavio ovaj spot, aktivisti udruženja Da se zna, gde sam i sama aktivna, obavestili su javnost o izostanku primerene reakcije od strane Poverenice za ravnopravnost u slu?aju narodnog poslanika Aleksandra Martinovi?a koji je u nekoliko navrata širio govor mržnje na sednicama Parlamenta i na taj na?in ugrozio bezbednost LGBTTIQA ljudi u Srbiji. Poverenica je bila dužna da donese odgovaraju?i pravni akt koji bi imao izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku (umesto neformalnog dopisa u kome nam je navela da zakonom nije propisana mogu?nost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv zaklju?aka i drugih pravnih akata koje donosi Poverenica).
Aktivisti i aktivistkinje Da se zna omogu?ili su medijima uvid u dokumentaciju i rezultate analize nepravilnosti rada Poverenice, a ovom temom pozabavio se samo dnevni list Danas u tekstu “Sukob LGBT zajednice i Brankice Jankovi??”. Ukazali smo i na negativan trend u radu ove institucije podse?anjem da je Nevena Petruši?, prethodna Poverenica, “naterala” tadašnjeg premijera Ivicu Da?i?a da se javno izvini LGBTTIQA ljudima na RTS-u za širenje diskriminacije pred zabranjenu Paradu 2012.
***
Oglasili smo se i kada je objavljen sporni spot: “Posle niza homofobi?nih ispada predsednika poslani?ke grupe vladaju?e stranke koji nisu naišli na adekvatnu reakciju nadležnih institucija, ovim spotom se još jasnije poru?uje da je homofobija prihvatljiv model ponašanja u SNS-u. Apelujemo ovom prilikom na sve stranke da povedu ra?una o javnim nastupima i ne podsti?u diskriminaciju i dalju marginalizaciju LGBTTIQA gra?anki i gra?ana.”
Istog dana uputili smo pritužbu REM-u, bez nade da ?e to bilo šta da promeni. Kao udruženje koje se bavi mehanizmima zaštite LGBTTIQA osoba svakodnevno se suo?avamo sa grubim nepoštovanjem pravila, nejasnim procedurama, nemanjem sluha nadležnih institucija – za informaciju od oficira za vezu sa LGBTTIQA zajednicom morate da pišete zvani?no kabinetu Ministra koji ignoriše naše dopise, Poverenica ne reaguje javno na ponovljeni govor mržnje poslanika usred parlamenta, nasilnici dobijaju, ako uopšte i do?e do su?enja, maksimalno dva meseca uslovno, pravosu?e ne prepoznaje zlo?in iz mržnje itd. Realnost je nadrealno crna birokratska rupa koja guta LGBTTIQA ljude.
Novu pritužbu REM-u podneli smo 13. marta zbog emitovanja spota na RTS1 a istog dana smo podneli i prijavu Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija zbog koriš?enja uvredljive terminologije koja može podsta?i dalju diskriminaciju i socijalnu distancu prema LGBTTIQA ljudima. U prijavi koju smo dostavili i medijima ukazali smo na to da Zakon o oglašavanju zabranjuje bilo koji sadržaj koji se može smatrati uvredljivim i koji može podsta?i diskriminaciju, a koji se primenjuje i na izborne kampanje i druge aktivnosti politi?kih aktera (?lan 6, stav 3). To saopštenje prenelo je nekoliko medija.
Na mitingu u Sremskoj Mitrovici kandidat za predsednika Srbije Aleksandar Vu?i? se osvrnuo na tu prijavu tako što je sve LGBTTIQA ljude sveo na politi?ki najmanji zajedni?ki imenilac: opoziciju. LGBTTIQA ljudima u Srbiji tako je nacrtao metu na ?elu, kao državnim neprijateljima koji stoje na putu napretka zemlje.
Na ovo smo reagovali novim saopštenjem: “LGBTTIQA ljudi u ovoj zemlji nisu opozicija (ili bar ne samo to), kako to Aleksandar Vu?i? pokušava da predstavi u svom nastupu. LGBTTIQA gra?anke i gra?ani nisu monolitna celina. Mi se razlikujemo po politi?kim uverenjima, stavovima, ideologijama i afinitetima i ono što nas spaja nije opoziciona delatnost, ve? želja za životom u društvenoj klimi koja poštuje i uvažava razli?itost svih.”
Nakon svega, stigao je nalog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da se prekine emitovanje predizbornog spota kandidata za predsednika stranke vladaju?e koalicije, zbog uvredljivog sadržaja kojim je prekršen Zakon o oglašavanju, ?l. 6 stav 3.
LGBTTIQA ljudi u Srbiji ovaj gest REM-a treba da shvate kao pozitivan podsticaj, tra?ak svetlosti na kraju tunela, i pored toga što smo poslužili za pranje odgovornosti REM-a. Svo?enje života LGBTTIQA ljudi na agendu ljudskih prava kojom se homonacionalizuje LGBTTIQA zajednica i maskira odgovornost prema njoj, samo govori u prilog tome da je Srbija veoma daleko od istinskog prepoznavanja osnovnih ljudskih prava.
Pre i posle svega
Nedavno me je novinarka sa nekog radija pitala: „Zašto su peder i lezbejka ružne re?i?“ Pokušala sam da budem direktna, pa sam odgovorila: “Za mene je re? lezbejka najlepša na svetu, biti lezbejka za mene zna?i biti na margini – poziciji sa koje je mogu?e saose?ati sa drugim ljudima koji su ugnjetavani i marginalizovani”. Novinarka je, budu?i da dolazi iz progresivnijeg medija (obra?a se mladim, urbanim ljudima uz moto: Biraj svoj na?in života), imala dobru nameru, jer je svojim tonom insinuirala da smo „mi“, dakle „ona i ja“ na istoj politi?koj strani, onoj koja je „protiv”.
Ve? iz ovoga je bilo jasno da izme?u nas nema konsenzusa, zato što je svako svrstavanje, naro?ito ono “protiv” opasno i podložno raznim (politi?kim) manipulacijama, budu?i da upravo takva svrstavanja depolitizuju LGBTTIQA ljude. Tako?e, novinarka je podrazumevala homogenost ove zajednice. Homogena LGBTTIQA zajednica je ?ista utopija, a ?ak je i termin zajednica problemati?an. To bi zna?ilo da kod svih LGBTTIQA ljudi postoji nešto esencijalno što ih spaja.
LGBTTIQA ljude koji žive u Srbiji ne spaja to što su gej, lezbejka, trans, interseks, kvir, ve? strah da ?e ih izbaciti iz ku?e kada se usude da žive druga?ije, nemogu?nost pronalska posla ili gubitak posla, teško ili gotovo nikakvo ostvarivanje veze, sistemsko neprepoznavanje, dakle problemi koje imaju mnogi ljudi koji imaju malo toga zajedni?kog sa LGBTTIQA zajednicom.
Ovoj novinarki i meni verovatno je zajedni?ko kašnjenje plate, prekovremeni nepla?eni rad, podstanarski status, problemi sa anksioznoš?u, neostvareno pravo na zdravstveno osiguranje itd, a uzrok tome nije moja (ili njena) seksualna orijentacija ve? mehanizmi represije u društvu u kojem obe živimo. U tom pogledu, LGBTTIQA identiteti mogu da zamaskiraju opresivne mehanizme represivnoog sistema koji odbacuje slabije, ohrabruju?i one koji imaju mo? da rade – Brže, ja?e, bolje.
Autorka je aktivistkinja u udruženju Da se zna! za evidentiranje slu?ajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama u Srbiji.
Piše: Dragoslava Barzut
Izvor: Peš?anik