Odluka da u Hrvatskoj gej partneri postanu hranitelji dočekana je uz burne rekacije i priče kako to nije dobro za decu iako je to praksa prihvaćena širom sveta. O tome kakav je statu dece u gej zajednici govori doktor psihologije Dejvid Betori, koji radi psihoterapiju sa LGBT populacijom.
“Znam da se mnogi ljudi u Srbiji protive gej braku. Živim u vrlo konzervativnom području SAD-a koji takođe ima mnogo ljudi koji se suprotstavljaju ovakvoj zajednici. Ali kao doktor psihologije, gledam kako to utiče na decu. Radio sam sa mnogo dece koji imaju neki vid traume tokom odrastanja, ali nijedno dete nikada nije propatilo zato što živi sa istopolnim roditeljima”, kaže Betori.
On naglašava da imati odrasle koji vole i brinu je sve ono što deci treba.
“Postoje mnoge studije koje su tokom godina bile objavljene na osnovu toga da li će deca uspeti u okruženju heteroseksualnog para koji im obezbeđuje sve ono što je od suštinskog značaja za odrastanje, toplina, brižljivost i osnovne potrebe poput sigurnosti, hrane i skloništa. Deca često žele da život dotaknu onim putem kojim to čine njihovi roditelji, a isti stav imaju i mališani koji odrastaju u ovakvim porodicama. Ne želim da kažem da nema loših roditelja među istopolnim parovima, ali je suština da naglasim da njihovo seksualno opredeljenje nema nikakve veze sa time kakvi će biti roditelji”, naglašava Betori.
On smatra da deca iz istopolnih brakova imaju tendenciju da rastu otpornija i snažnija. Dok staraju, čuju stvari koje su negativne u vezi sa njihovom porodicom od drugih. Ali kroz odrastanje shvate da je ljubav nešto sveto i posebno, kao i to da je mnogo iznad onoga što njihov komšija misli.
– Možda je potrebnije da se prouče studije o podizanju dece u rumunskim sirotištima gde je potrebno mnogo hrane i toplih kreveta za mališane. Ako roditelji pružaju osnovne potrebe i podržavaju i vole svoju decu, nije bitno koliko imaju godina, koje su rase, kojeg pola ili seksualno opredeljenja – objašnjava psihoterapeut, za portal aska.rs
Prema njegovim rečima, najjednostavnije objašnjenje porodice istopolnih roditelja jeste da su to ljudi koji su zaljubljeni. Smatra da je potrebno da se već u školskim klupama deci precizno objasni pojam porodice.
– Poznajem mnogo dece koje su podigli rođaci i koji nemaju ni mamu ni tatu kod kuće. Pitanje ko je kod kuće i ko brine o vama je verovatno bolje pitanje. Nastavnici bi bili iznenađeni kada bi čuli koliko dece bi odgovorilo da ih podižu tetke, ujaci, dede i babe… Bio sam među decom predškolskog uzrasta kada su vodili razgovore poput: „imam dvojicu tata“, „Blago tebi kad imaš toliko sreće, ja imam samo mamu, tatu nemam“. Deca su zaista bića koja prihvataju druge ljude i sve različitosti, a odrasli su ti koji su zaduženi za stvaranje predrasuda – zaključuje Batori.
Umesto da se bavimo time ko su roditelji, bolje je da pričamo o tome šta je porodica – grupa ljudi koji se dovoljno vole da žele da budu zajedno u dobrim i lošim vremenima. Da uvek ostanu porodica, bez obzira na sve.
– Neko može umreti, razvesti se ili se rastaju zbog nekog drugog razloga, ali je porodica uvek vaša. Čak i ako se bore, ili se ne slažu oko nečega, uvek će biti vaša porodica. Imati dve majke ili dva oca, ili majku ili baku nije ono što čini porodicu. Jedan ili više ljudi koji te vole i brinu o tebi do kraja života je ono što je važno. Oko dece koja imaju porodice koje ih ne žele ili ih ne vole, bi trebalo svi da se zabrinemo – zaključuje Batori.
Izvor: Noizz.rs