Šta izbor Ane Brnabić za premijerku Srbije (ne) znači za LGBT zajednicu u Srbiji


Nakon višemesečnih nagađanja, pregovaranja i natezanja oko svog naslednika, novi predsednik Srbije je napokon „prelomio”. I time zaista ispisao novu stranicu u istoriji srpske demokratije, i to ove manjkave, kakvom nas je The Economist okarakterisao u analizi za prošlu godinu. Nepunih godinu dana pošto je postala prva javno deklarisana LGBT osoba među ministrima srpske vlade, Ana Brnabić se našla na njenom čelu, čime je Srbija dobila prvog ženskog predsednika vlade i prvog autovanog LGBT premijera, našavši se u društvu sa Islandom, Irskom, Belgijom i Luksemburgom, jedinim državama koje su do sada imale LGBT premijere/ke.

Zaista zvuči impresivno naći se (barem jednom) u ovakvom društvu. Ali bila bi zabluda zbog toga Srbiju automatski svrstati među prvake u poštovanju ljudskih prava, konkretno prava LGBT osoba.

Iako su primećena poboljšanja u određenim poljima, domaći stručnjaci i nevladine organizacije ocenjuju da je stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršano, počev od suspenzije ljudskih prava i politizacije pravosuđa do sve vidljivijih manjkavosti izbornih procedura i gušenja medijskih sloboda.

ČITAJTE:  Proglašen dobitnik Nagrade Leposava Mijušković za 2024. godinu

Što se tiče položaja LGBT osoba, institucije i dalje nisu u većoj meri senzibilisane za rad sa seksualnim manjinama, sistemska podrška jedva i da postoji, a vinovnici napada na LGBT populaciju mahom prolaze sa nerazumno blagim kaznama. Dakle, u pitanju je stanje koje nije ni približno dobrom niti dostojanstvenom.

Nisu nam strani „spoljnopolitički marketing”, ni bivanje „dobrim momkom” predsednika Srbije pred zapadnim državnicima, koji sve češće žmure na gafove kao što su pretnje haosom, kreiranje atmosfere straha i linča preko tabloida bliskih režimu, pa i mogućih mešanja u pokušaje državnih udara u susednim državama.

Da li je postavljanje autovane lezbejke za premijerku „šlag na torti” marketinga ove vlasti? Kada bilo ko ubuduće bude postavio pitanje položaja LGBT zajednice u Srbiji, Ana Brnabić će sigurno biti kec u rukavu, indikativan primer da stanje uopšte nije loše. Jer, ako je zaista tobože teško, kako to da jedna lezbejka bude ni manje ni više nego – premijerka?

ČITAJTE:  Džodi Foster poljupcem sa partnerkom proslavila Emi nagradu

Ovo nije novitet u sferi političkog marketinga i diplomatskog (re)brendiranja. Fenomen pinkwashinga, kojim se određeni proizvod, zajednica ili kompanija promoviše na način koji ukazuje da je ona prijateljski nastrojena prema LGBT zajednici već je rabljen u svetu, a najčešće se vezuje za Izrael, odnosno brendiranje ove države kao progresivne, stabilne demokratije u kojoj LGBT osobe uživaju puna ljudska i građanska prava, čime se skreće pažnja sa lošeg položaja Palestinaca na spornim teritorijama Zapadne obale i unutar samog Izraela.

Rebrendiranje Izraela je počelo pre desetak godina, uz najeminentnije marketinške stručnjake i mnogo uloženih sredstava, te su mnogi aktivisti i eksperti ocenili da ova država LGBT prava vešto koristi kao „PR alatku”.

Da li će novoizabrana premijerka Srbije poslužiti kao „alatka” u predstavljanju Srbije kao progresivne države u kojoj svi građani uživaju puna ljudska prava? Sasvim izvesno, poznajući poteze aktuelnog političkog establišmenta.

ČITAJTE:  Gde je nestao aktivizam sa Beograd Prajda

Naravno, ne treba biti u potpunosti fatalista. Iz nameštenja Ane Brnabić mogu proizaći i dobre stvari. Iako se težište moći u aktuelnoj političkoj konstelaciji pomera ka predsedniku, premijersko mesto i dalje ostaje, barem deklarativno, najvažnije, što je u medijskom smislu naročito značajno. Građani Srbije će imati priliku da svakodnevno na malim ekranima gledaju LGBT premijerku.

U krajevima Srbije gde su LGBT prava i dalje u zapećku ljudi će moći da vide javno deklarisanu LGBT osobu na tako značajnoj poziciji i možda će shvatiti da LGBT zajednica nije plaćenička armada koja je stigla u Srbiju da razbije domaćinsku porodicu i njene vrednosti, već da je ona oduvek tu, da postoji i van aktivizma tokom Parade ponosa, da privređuje i može da dosegne najviše državne funkcije. To je veoma značajno i, bilo da je u pitanju pinkwashing ili ne, može odigrati važnu ulogu u smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Izvor: Peščanik


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

One comment

  1. Zena moze da bude premijer a muskarac ne moze da nosi haljinu ili suknju ,gde je tu jednakost muskaraca i zena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.