Koncentracioni logor Ravenzbrik bio je smešten pored idili?nog jezera nedaleko od Berlina. Sagra?en je 1939. godina, doctor a za razliku od drugih, dosage sli?nih logora u nacisti?koj Nema?koj bio je namenjen isklju?ivo ženama. I to isklju?ivo odre?enom tipu žena.
Do kraja rata kroz njegova vrata prošlo je 130.000 žena iz 20 zemalja. Ve?ina “stanovnica” logora nisu bile samo Jevrejke, advice ali su poput Jevreja tako?e smatrane nižom vrstom. Bile su to prostitutke, lezbijke, ?lanice politi?ke opozicije, Romkinje i pripadnice Jehovinih svedoka.
Sve njih nacisti su zvali bezvrednim stvorenjima i izložili su ih brutalnim mu?enjima. Oko 30.000 njih, iako neki tvrde da ih je bilo ?ak 90.000 umrle su od gladi, bolesti, u gasnim komorama, vešanjem, mu?enjem ili egzekucijama.
“Sve su imale, kako sam ja to zvala, mrtve poglede”, prisetila se jedna od preživelih Silvia Salvesen iz Norveške kada je prvi put, 1943. godine ušla u kamp i videla ?elave zatvorenice, koje su izgledale poput kostura.
Njena pri?a nalazi se u knjizi novinarke Sare Helm, “Ravenzbrik: Život i smrt u Hitlerovom koncentracijskom logoru za žene”. Helmova je razgovarala sa nekoliko preživelih, a najmla?a ima više od osamdeset godina. Sve ostale su preminule.
Kad bi se zatvorenice oporavile od šoka kojeg bi doživele nakon što bi ušle u kamp i videle gde su došle, po?ela bi borba da osiguraju sebi barem minimum nekog dostojanstva i ljudskosti.
“Imati nekoga sa kim ste mogli da podelite krevet ili šoljicu supe zna?ilo je puno”, navodi Helmova u knjizi.
Satima u tankim haljinama stajale u snegu
Dan je u logoru po?injao pre zore i to tako što su zatvorenice stajale u tankim haljinicima nekoliko sati, ?ak i po snegu. ?uvarke logora, odevene u crne šinjele udarale bi ih bi?evima. Mnoge od njih umrle su od smrzavanja i to na mestu na kojem bi stajale.
Zatvorenice koje su bile sposobne za rad zatim bi se uputile u grupama na posao, a radile su najteže poslove koje su nacisti mogli izmisliti. One koje nisu umrle od hladno?e, ?esto su umirale od posla.
Helm je otkrila kako je me?u ?uvarkama tako?e bilo lezbijki, koje su prihvatale dolazak u kamp kako bi našle ljubavnice. Naime, istostpolna ljubav pod nacistima nije bila prihvatljiva, pa je i njima, iako su bile pripadnice Hitlerove vojske, ovo bila prilika da sde upoznaju sa drugim ženama.
U logoru se formirale “bande”
U logoru su se, kao u današnjim zatvorima, formirale “bande”, odnosno struje. Jednu je vodila ruska ratna zatvorenica Jevgenija Lazarevna Klem, koja sa svojom grupom ?esto uništavala oružje koje su nacisti ?uvali u kampu.
Elsa Krug bila je prostitutka iz Dizeldorfa i bila je “šefica” kuhinje. Na kraju su je nacisti ubili u gasnoj komori jer je odbila da tu?e ostale zatvorenice.
Prostitutke niko nije spominjao
Pri?e o prostitutkama u kampu otkrivene su tek sredinom devedesetih. Niko nije spominjao niti pisao o tragi?nim sudbinama prostitutki koje su bile odvedene sa nema?kih ulica. Nikada nijedna od njih nije pozvana niti kao svedok na su?enjima za ratne zlo?ine u Hamburgu, iako je bilo onih koje su preživele.
U knjizi se spominje i grupa žena iz Poljske, koje su služile kao “pokusni kuni?i” za razne medicinske eksperimente. Namerno su im ostavljali duboke otvorene rane po nogama, a potom namerno inficirali razli?itim bakterijama kako bi testirali lekove.
Jedna od njih uspela je da prokrijum?ari pismo koje je napisala koriste?i urin kao nevidljivu tintu i u njemu opisala šta se u logoru doga?a. Pismo je došlo do jedne britanske radio stanice, ali i Crvenog krsta u Ženevi.
Izvor: Blic