Dražen Mužinić i Vilson Džoni se zezali, a to je ovekovečio fotoreporter Jadran Lazić
Poznati fotograf Jadran Lazić protekle nedelje u Beogradu prikazao je na velikoj izložbi svoje fotografije iz pola veka karijere. U ispovesti za Kurir on je otkrio da su mu najdraže nastale dok je radio kao fotoreporter za fudbalski klub “Hajduk”. Od fotografija omiljenog mu kluba u Beogradu izložena je i ona Dražena Mužinića Frfe i Vilsona Džonija. Fotografija je nastala 1973. u svlačionici pod tušem.
– To je bilo kad smo osvojili Kup i prvenstvo. To je onda bija neki đir, da se poljube u usta. To je bila zezancija. Rekao sam im: “Dajte jedan poljubac za slavlje”. Fotografija nema veze s onim na što aludira – kaže nam Lazić.
On je za Kurir ispričao i kako je dobio prvi posao.
– Bio sam treći razred gimnazije i, normalno, majko mila… Kao svi splitski klinci, druka za Hajduka. Para za ulaznice nije bilo, pa smo preskakali zidove da bismo gledali utakmicu. Iz uprave su se dosetili, pa su na vrh zida stavili lomljeno staklo, pa više nismo mogli ući na stadion. Danima sam razmišljao kako bih mogao dođi da gledam utakmice i ovo-ono, sine mi: osnujem Staze, list omladine gimnazije “Điro Gamulin” – prisetio se Lazić i nastavio:
– Prođe to na školskom veću i odem ja u Hajduka, i tražim prijem kod predsednika kluba Tita Kirigina. On me primi i pita: “Mali, šta oćeš?”, a ja kažem, sav važan: “Druže Tito, ja sam urednik lista Staze, koji u svakom broju ima jednu stranicu posvećenu Hajduku, i treba mi jedna propusnica za fotografa.” I sećam se kao danas, Kirigin zovne svoga potrčka, Kanta mu je bio nadimak, pa govori: “Kanta, daj malome propusnicu za snimanje!” Majko mila… Kad sad analiziram celi svoj život, sve uspešne reportaže, sahranu Brežnjeva i slikanje svetskih zvezda, moj najveći uspeh je kad sam dobio propusnicu od Hajduka. I od Hajduka je sve počelo.
Poznati fotoreporter otkrio je i koliko voli fudbal.
– Slikanje je mene odredilo. Na svaku sledeću utakmicu bih donosio fotografije i pokazivao kolegama iza gola, a nakon šest utakmica sam dobio i prvi pravi posao. Taman je u to doba Vjesnikov fotograf Andro Luetić odlazio u penziju i neko im je predložio mene da ga zamenim u dopisništvu. E, i od onda više nije bio samo fudbal i škola, počeo sam snimati glumce, glumice, pevače, splitski festival…
Izvor: Kurir