Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama u članu 45 b. navodi da je potrebno dostaviti potvrdu zdravstvene ustanove, što je u dosadašnjoj praksi značilo da je osoba morala završiti celokupan proces medicinske (hirurške) tranzicije.
Ovakvo uslovljavanje promene ličnih podataka hirurškim intervencijama onemogućava izmenu ličnih dokumenata svim onim trans osobama koje iz bilo kog razloga ne mogu/ne žele da prođu kroz ovu vrstu tretmana. Ako je promenu oznake pola moguće izvršiti tek nakon hormonsko-hirurškog prilagođavanja tela, a koje uključuje i sterilizaciju, ta praksa je suprotna odluci Međunarodnog suda za ljudska prava od 6. aprila 2017, koja sterilizaciju kao preduslov za pravno priznanje roda smatra kršenjem ljudskih prava.
Organizacija Gayten-LGBT smatra da ovakva izmena, koju predlaže Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u novom Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, predstavlja korak unapred u odnosu na postojeću potpuno neregulisanu situaciju kada je u pitanju promena oznake pola u matičnim knjigama, ali da nije dovoljna. Naime, ako je intencija zakonodavca da zaštiti ljudska prava transrodnih osoba kao što očigledno jeste, ovo je prilika da se to učini kompletnije, sveobuhvatnije i senzitivnije s obzirom da je 80 odsto transrodnih osoba koji nisu prošli operativno prilagođavanje tela. U vezi s tim, Gayten-LGBT je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave predložio prioritet rodnog identiteta, tako da u tekstu nacrta Zakona postojeći član 45a, koji glasi: „U matičnu knjigu rođenih može se upisati podatak o promeni pola na osnovu rešenja organa iz člana 6 st. 2 i 4 ovog zakona, koje se donosi na osnovu propisane potvrde zdravstvene ustanove“, izmeni tako da glasi: „U matičnu knjigu rođenih može se upisati podatak o promeni pola na osnovu rešenja organa iz člana 6 st. 2 i 4 ovog zakona, koji se odnosi na osnovu ustanovljenja transrodnog identiteta osobe, koju daje psihijatar ili psiholog“.
Predložena promene pola u matičnim knjigama onih transrodnih osoba koje nisu operisane, omogućuje izdavanje ličnih dokumenata u skladu sa rodnim identitetom i onim osobama koje su pod višegodišnjim neophodnim hormonskim tretmanom koji obavezno prethodi operaciji, kao i onih koji iz različitih zdravstvenih i psihičkih razloga ne mogu da prođu operaciju.
Zbog toga omogućavanje promene ličnih dokumenata samo operisanim osobama veoma sužava mogućnost većine transrodnih osoba da kao punopravni građani žive, rade, učestvuju u javnim, profesionalnim aktivnostima, putuju preko granice, učestvuju u saobraćaju, školuju se, rade, pokreću i vode sopstvene poslovne aktivnosti, leče se u medicinskim ustanovama, stiču, poseduju ili nasleđuju imovinu, svedoče u sudskim postupcima, ili na druge načine koriste sudske i druge institucionalne procedure i sl. Izbeći će se ono najgore, na primer, situacija da žena bude poslata u muški zatvor, a muškarac u ženski, na izdržavanje kazne jer je za njihovu klasifikaciju jedino relevantan pol označen u identifikacionom dokumentu. Ukratko – bez adekvatnih identifikacionih dokumenata, čitava kategorija ljudi je bez svoje krivice obespravljena i praktično osuđena na ilegalni život, u sivim zonama preživljavanja na ulici pod sasvim izvesno, kriminogenim uslovima.
Banalizovanje problema transrodnih osoba jednostavno nije opravdano i ne sme doći do odbacivanja ili odlaganja zaštite njihovih ljudskih prava. Zloupotrebe svakog prava su uvek moguće, ali zato se ne ukidaju prava, već se njihova zaštita detaljno reguliše i iz razloga upravo da se spreče zloupotrebe. Jer zloupotrebe se dešavaju ne tamo gde postoji dobra regulativa već najviše tamo gde je nema, u pravnim prazninama koje omogućavaju i koruptivno ponašanje organa uprave, i sa raznih strana kriminalno ucenjivanje, nasilje i diskriminaciju transrodnih osoba čija prava nisu zakonski priznata i zaštićena.
Obično se smatra da ljudska prava koštaju, tj. da predstavljaju dodatni trošak za državu, zato treba svakako naglasiti da je ovo sigurno jedno od retkih ljudskih prava koje ne samo da ništa ne košta državu već naprotiv, doprinosi smanjenju budžetski izdataka. Naime, otvaranje mogućnosti osobama već samo sa dijagnozom transrodnosti bez neophodne operacije da dobiju adekvatna identifikaciona dokumenta, omogućuje velikom broju njih da odlože ili odustanu od skupe, složene operacije, i dugotrajnih postoperativnh tretmana koji najvećim delom predstavljaju izdatak zdravstvenih fondova budžeta. Konačno, bez da su bilo čija prava bilo kojih drugih kategorija bilo kako dovedena u pitanje, niti ma na koji način umanjena.
Izvor: Danas