Telo bez odeće, neobrijano, neokupano, crna kesa, bez otvaranja – prema zakonu osobe koje su preminule nakon HIV invekcije i SIDE, ovako se sahranjuju.
Njihov tretman je tako u slučaju smrti jednak onima koji imaju preminuli usled kolere, kuge ili ebole.
S tim u vezi, uprava Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje “Potent” saopštila je da je Ministarstvu zdravlja uputila inicijativu za izmene propisa kojima bi se sprečilo dalje sahranjivanje HIV pozitivnih osoba u crnim vrećama.
Kako objašnjavaju, njihov osnovni cilj je da se ukidanjem takvog pravila pruži dostojanstven kraj ovim pacijentima i njihovim porodicma koji se i za života suočavaju sa najstrašnijim predrasudama.
Pomenuto udruženje 19. oktobra je poslalo pismo na koje nisu još uvek dobili odgovor u vezi sa ovim slučajem, a Ministarstvo zdravlja je za “Prvu” reklo da će sa informacijama u vezi sa tim slučajem izaći u javnost kada dopis prime.
Postoje li rizici?
Postoje je uopšte rizici od zaraze nakon smrti osobe obolele od pomenutih virusa?
– Procedure moraju da se poštuju, ali to se prvenstveno odnosi na one koji su zaposleni u pogrebnim preduzećima. Oni moraju da se edukuju i da se dobro zaštete. HIV infekcija se ne prenosi vazduhom, već kontaktom sluzokože ili povređene kože sa krvlju, vaginalnim sekretom ili semenom tečnošću inficirane osobe, što bi značilo nezaštićenim seksualnim odnosom, upotrebom droga tuđim priborom i sa majke na bebu, teže pirsingom, tetovažom, upotrebom tuđeg pribora za ličnu higijenu – navodi u svom mišljenju o pomenutoj temi Biljana Begović Vuksanović lekar savetovališta za HIV i AIDS obolele Gradskog zavoda za javno zdravlje.
“Ta srednjovekovnom meri mora biti ukinuta”
Sa njom se slaže i doktor Zoran Radovanović, profesor epidemiologije u penziji.
– Takav vid sahranjivanja potpuno je epidemiološki neopravdan, a osim toga ponižavajući je za te mučene ljude – pojašnjava doktor Radovanović i dodaje da rizici apsolutno ne postoje prilikom prenošenja tela, već da je reč o jednoj “srednjovekovnom meri koja mora biti ukinuta”.
I sa infektološke strane dolaze slični zaključci. Infektolog u penziji, Dragan Delić kaže da infektolozi nisu nadležni za date slučajeve, već oni koji donose zakone i iste primenjuuju, ali da je negov skromni stav da je takav način sahranjivanja medicinski neopravdan.
– Zna se na koji se način prenosi HIV infekcija, pa amim tim smatram da nema razloga da se na taj način sahranjuju pacijeti, naročito imajući u vidu diskriminacije koje prolaze tokom života – objašnjava Delić i dodaje da oboleli od HIV neretko kažu da okom života doživljavaju “socijalnu smrt”, pa samim tim je neophodno da im se ponižavanje ne nastavi i nakon pogibje.
Nema razlike u tretmanu između HIV-a i ebole
Ono što iz Udruženja smatraju ključnim je to što Pravilnik ne pravi razliku između različitih zaraznih bolesti, a što je problem, jer nije isto kada neko boluje od kuge i kolere i kada boluje od polno prenosivih bolesti – kazao je Branislav Prokić iz udruženja “Potent” za “Prvu” i dodao da je sam proces sahranjivanja takav da se prvo telo preminulog stavi u crnu kesi i kada se dopremi u kapelu odmah se stavlja u sanduk i sahranjuje.
Prokić je pojasnio da je bilo reči i o tome da se takvi pacijenti stavljaju u metalni sanduk koji se dalje zavari, da ne bi došlo do navodnog širenja virusa, što nije, kako pojašnjava slučaj sa obolelima od drugih virusnih infekcija, pa smatra da je na delu diskriminacija.
Ovakav postupak porodice doživljavaju traumatično, a prema njegovim rečima, neke porodice to shvataju i kao nešto još traumatičnije, jer predrasude ne nestaju ni nakon smrti.
– Mi smo zahtevali da se osobe sa HIV-om tretira isto kao i za života, tako i posle smrti. Ne treba tu da postoji neka vrsta diskriminacije, pogotovo ako želimo da se što više ljudi testira i otkrije virus – istakao je on i ponovio da je na taj problem Potentu nedavno ukazala porodica preminulog S. V. iz Beograda, koje je pogrebnik obavestio da će njihov otac i suprug biti sahranjen bez odela, neokupan i neočešljan, u crnoj vreći.
Izvor: Blic