Ponovo se srećemo sa situacijom da je Goran Miletić, alfa i omega Beogradskog Prajda najavio da očekuje tri hiljade ljudi, ali da sa sve aktivistima iz sveta (čak 20 zemalja), diplomatama i njihovim obezbeđenjem, novinarima, policajcima u civilu, političarima i njihovim obezbeđenjem, Jelenom Karleušom i njenih 50 hiljada fanova sa koncerta na Ušću… su imali oko 500 učesnika. To je fijasko. Još je veći fijasko kada se uzme u obzir budžet koji je potrošen na Nedelju ponosa, koju su ove godine podržali Evropska unija, ambasade Holandije, Nemačke, Švedske… Priče da se plaćao dolazak na Prajd ne bih da komentarišem, iako postoje indicije da su istinite.
I šta ćemo mi sada sa još jednim fijaskom? Hoće li Goranu Miletiću doći iz dupeta u glavu? Hoće li finansijerima ovog fijaska doći iz dupeta u glavu? Sumnjam! Jedini profit izvukla je Vlada Republike Srbije koja se još jednom predstavila civilizovanom svetu kao tolerantna, progresivna i proevropska. Predstavnik Amsterdam Prajda je sa ljubomorom gledao što se s nama šetala premijerka Ana Brnabić, jer kod njih u tom progresivnom Amsterdamu premijer ne dolazi na Prajd. On je čak i zamolio našu Anu da utiče na svog holandskog kolegu kako bi i on paradirao.
Sve je to jedna ružičasta šarada, modna revija bez mode, paradiranje bez smisla, jer ni u jednom trenutku nismo mogli da čujemo od organizatora da pogledaju u pravcu premijerke i oštrim glasom kažu: „ZAHTEVAMO DA…“ Zahtevi se nisu čuli. Što je tužno! Još tužnije je da je najbolji i najpolitičkiji govor imala kuma Prajda! Znate, kada jedna „pevaljka“ ima najpolitičkiji govor, onda organizatori treba da se pokriju ušima!
Imam osećaj da nas Prajdom ucenjuju. Ako hoćete Prajd onda ima da pričate kako je sve ružičasto, kako lepo sarađujemo, kako se međusobno podržavamo… Smatram da je zbog toga Prajd izgubio svoj politički smisao i postao šetkanje od tačke A do tačke B, okruženi policajcima u getu. I da se razumemo, policija je tu zbog političara i diplomata, ne zbog LGBT populacije! U čitavoj toj buci oko Ane Brnabić i kume Prajda izgubilo se da Srbija nema Zakon o registrovanim istopolnim partnerstvima i Zakon o rodnom identitetu, koji nam je Vlada Srbije obećala da ćemo imati do kraja ove godine, ali od tog obećanja izgleda nema ništa!
Hiljadu puta sam ponovio, pa ću još jednom, jer izgleda da nisu čuli. LGBT zajednica mora da se ujedini oko minimuma zahteva ka državi i da ih ujedinjeno zagovara i zahteva! Fokus Prajda moraju biti LGBT osobe, a ne političari, diplomate i aktivisti iz inostranstva. Prajd će uskoro zatvoriti svoj info centar i do sledećeg avgusta ih nigde neće biti. Potreban je kontinuiran rad sa zajednicom kako bi se osnažili i ohrabrili da sledeće godine dođu, ali je izgleda lakše uvesti aktiviste iz inostranstva da popune broj.
Iako spadam u konkurentski tabor koji organizuje junsku Paradu ponosa, rastužuje me kada vidim mali broj ljudi na Prajdu. Osećam se zbog toga slabo i nemoćno, što su osećaji koje ne mogu da podnesem. Moramo se naći oko zajedničkih interesa ili ćemo večno ovako da rasipamo energiju na fijasko!
Piše: Predrag Azdejković
Izvor: Noizz