Oni nisu hteli da ćute: LGBT profesionalni sportisti


Homoseksualnost je među profesionalnim sportistima oduvek tabu tema, a stigmatizacija društva gotovo nepodnošljiva. Ipak, niti se homoseksualnost pojavila u 21. veku (imamo dokaze još iz antičkih vremena), niti je ona razlog za društvenu izopštenost, ali i dalje su retki primeri da su sportisti javno objavili seksualno opredeljenje.

Gotovo da ne postoji profesionalni sportista koji će u toku karijere priznati da je homoseksualac. Ne samo zbog osuda društva, već i zbog pritiska menadžera i sponzora koji vide tu informaciju kao činjenicu koja će smanjiti prodaju dresova, patika ili drugih predmeta sa likom nekog atlete, a poslednji hrabri primer je Marko Leman, jedan od najboljih basketaša sveta koji je dirljivim otvorenim pismom pokazao da neće više da se krije.

U 21. veku je hetero narativ slabiji nego ikada, a generalno se osvajanjem sloboda učinilo da se i razlike lakše prevazilaze. Internet i prisustvo istih trendova i sličnih životnih navika učinile su od sveta pravo globalno selo, pa danas pojedinci sve lakše pronalaze zajednički jezik. Stremljenje jedinstvenoj kulturi i sličnom načinu života učinili su da ljudi sada više nego ikada ranije dobijaju prilike da se čuju i da se njihove posebnosti poštuju.

Jedna studija sprovedena u SAD pokazala je da su homoseksualci tinejdžeri u američkom fudbalu često bili depresivni, da su imali nisko samopouzdanje i da su često bili isključeni iz društva. Išlo se do te mere da su i treneri odbijali da rade sa njima, a igrači odbijali da treniraju pod palicom gej trenera.

Situacija se rapidno menja, o čemu svodeči da je više ljudi iz LGBTQ+ zajednice priznalo svoju seksualnu orijentaciju u poslednjoj deceniji nego svih vekova pre toga.

Potpuno uništavanje svakog tabua započeto je uspešno 1982. godine kada je Tom Vejdel odlučio da organizuje Gej igre (pandan Olimpijskih igrama), a one se održavaju na svake četiri godine do danas.

Najpoznatiji lezbijski par su bez ikakve dileme Su Bird i Megan Rapino. Njih dve su se upoznale na Olimpijskim igrama u Brazilu 2016. godine, a u jesen iste godine su javno objavile da su zajedno. Obe su nastupale u to vreme za klubove iz Sijetla, pa su vrlo brzo odlučile da žive zajedno. Birdova je jedna od najboljih košarkašica svih vremena, a karijeru je završila 2018. godine. Čak četiri puta je osvojila zlatnu olimpijsku medalju, ali i prvo mesto na svetskim prvenstvima, dok je tri puta bila šampionka WNBA.

ČITAJTE:  Film Marčelo moj Kristofa Onorea otvara 16. Merlinka festival

Rapino ne zaostaje previše jer je sa fudbalskom reprezentacijom SAD dva puta bila svetski šampion, a donela je zemlji i jednu zlatnu medalju sa Olimpijskih igara. Oktobra je Megan kraj bazena zaprosila Su i očekuje se da uskoro uplove u bračne vode.

Njih dve su velike suprotnosti i dok je Su tokom karijere uglavnom igrala košarku i retko davala izjave, Megan je često bila glasna u političkim pitanjima, ali je govorila i o pravila homoseksualaca i nacionalnih manjina.

“Lepo je biti u mogućnosti da se potpuno otvorite i da bude ono što jeste, znate, da vas neko razume i da ceni koliko ste posebni, šta radite, ali isto da vas voli zbog toga ko ste i da bude takve podrška”, rekla je Megan o Su.

Objasnila je i specifičnu ulogu koju imaju, pogotovo Su Bird.

“Mislim da su žene sportiskinje uopšteno predvodnici svakog protesta jer smo gej, jer smo žene, žene druge boje kože, mi smo sve istovremeno. Nažalost, stalno nas pritiskaju na različite načine. Mislim da je to što smo ikone ovog sporta po sebi protest i prkošenje”.

Bili Džin King je jedan od simbola ženskog tenisa, ali i borbe za prava homoseksualaca. Ona je tokom karijere osvojila 39 grend slem titula (12 u singlu, 16 u ženskom i 11 u mešovitom dublu), ali je utisak da je još veću pobedu izvojevala van terena.

Ipak, nije oduvek smela javno da prizna svoju seksualnu orijentaciju. Od 1964. godine je bila u vezi sa Lerijm, a sada već daleke 1971. godine priznaje javno da je privlače žene. Imala je aferu sa sekretaricom Marilin Barnet koja ju je kasnije i tužila.

Bili je tako postala prva žena koja je govorila o seksualnoj orijentaciji i govorila je o trenutku kada je, prema njenim rečima, “izašla iz ormara”.

“Želela sam da kažem istinu jer su moji roditelji bili homofobi i bila sam zatvorena. Ljudi su mi govorili da ako kažem kroz šta prolazim, to će biti kraj WTA. Godinama nisam mogla da budem iskrena prema roditeljima. Zbog toga sam završila sa poremećajem u ishranu da bih otupila osećanja. Tek sa 51 godinom sam konačno govorila o tome sa roditeljima i više ne moram da merim svaku reč sa njima. To je bila tačka u kojoj se sve preokrenulo i ne žalim više ni za čim”, rekla je Bili.

Bez ikakve dileme najpoznatiji homoseksualac među fudbalerima je Tomas Hiclšperger. Danas je ovaj bivši as sportski direktor Štutgarta, u kome je proveo pet godina tokom igračke karijere. Proslavljeni fudbaler je 2013. godine odlučio da završi karijeru nakon niza povreda i tek onda javno progovorio o seksualnoj orijentaciji. Tako je svima postalo jasno zbog čega je ostavio devojku Ingu samo mesec dana pre zakazanog venčanja 2007. godine, iako su čak osam godina bili zajedno. Odlučio je da sve kaže najpre roditeljima i prijateljima:

ČITAJTE:  Prvi transrodni fudbalski klub debitovao u španskoj ligi

“Bio sam iznenađen i srećan što su svi bili okej sa tim. U ruralnoj Bavarskoj odakle dolazim, homoseksualnost se smatra ‘nenormalnom’. Znao sam da će biti negativnih reakcija od onih koji to ne mogu da shvate, a biće usmerene i prema mojoj porodici, ali im to nije smetalo. Nisam dobio ništa osim potpune podrške od njih. Konačno sam shvatio da preferiram da živim sa muškarcem. Svi su mi govorili ‘nemoj to da radiš’ sručiće se veliki talas na tebe, ali na kraju sam shvatio da niko ne zna šta će se desiti. Neće biti presedana, pa svi mogu samo da spekulišu šta će se desiti”, rekao je Nemac.

Među NBA igračima nema mnogo onih koji su priznali drugačije seksualno opredeljenje, a jedan od retkih je Džejson Kolins koji je čak 13 sezona proveo u najkvalitenijoj ligi sveta. On je 2013. godine u eksluzivnom intervjuu za “Sport ilustrejted” objavio da je gej i tako postao prvi aktivni igrač koji je to priznao. Da stvar bude još neverovatnija na ovaj način je to saznala i njegova tadašnja verenica Kerolin Mos, sa kojom je osam godina bio u vezi.

Ovaj košarkaš je od 2014. godine u vezi sa producentom Bronsonom Grinom, a na dresu je nosio broj 98 u čast Metjua Šeparda koji je 1998. godine ubijen u zločinu iz mržnje. Pre njega je i Džon Ameči objavio da je homoseksualac, ali je on 2007. godine već bio penzionisani košarkaš.

Još jedna velika teniska šampionka je priznala da je privlače dame. Martina Navratilova je prva još daleke 1981. godine priznala da je biseksualka, nedugo nakon što je dobila američki pasoš. Tada je bila u vezi sa Neni Liberman, a od 1984. do 1991. godine se zabavljala sa Džudi Nelson.

Od 15. decembra 2014. godine je u braku sa Julijom Lemigovom, koju je zaprostila tokom US Opena. Upoznale su se u pariskom gej baru 18 godina ranije, a danas često otvaraju vrata doma za medije. U autobiografiji iz 1985. godine je Navratilova objasnila “da nikada nije ni pomislila da će postati gej”. Ona je otkrila kakve je udarce morala da pretrpi zbog toga, a jedan od njih je onaj finansijski:

ČITAJTE:  Domaćin gubi utakmicu zbog homofobije navijača

“Pozvali bi mog agenta zbog reklame ili nečega i ona bi rekla ‘Šta mislite o Martini?’. Odmah bi rekli ne i onda bi Kris Evert dobila dogovor ili neko drugi. Bilo je to poljubac smrti. Sponzori me ne bi dodirnuli ni štapom od pet metara”, rekla je jednom prilikom Navratilova i objasnila jedan od brojnih problema sa kojima se nose homoseksualci zbog društvenih osuda.

Jan Torp je osvojio pet zlatnih olimpijskih medalja, a na OI u Sidneju 2000. godine je sa tri zlata i dva srebra bio najuspešniji sportista takmičenja. Već sa 14 godina je počeo da predstavlja Australiju na takmičenjima, a ubrzo postao i najmlađi svetski šampion. Od tada je redovno pomerao granice sporta, a dominacija ove vrste nije viđena do Majkla Felpsa. “Torpedo” je već sa 15 godina dobijao pitanja o seksualnosti, ali je tek godinama po završetku karijere priznao sopstvenu seksualnost.

“Da sam imao više vremena kada sam bio mlađi, izašao bih jer mi je bilo ugodno da to kažem. Svi dolazimo do istog zaključka, zašto ne požurujemo ljude da se otvore. Za mene je bilo neverovatno što su me ljudi tako toplo prihvatili kada sam otkrio seksualnost”.

Torp je godinama negirao da je homoseksualac, a onda jula 2014. godine odlučio da sve javno prizna:

“Ugodno mi je da kažem da sam gej muškarac. Ne želim da se ljudi osećaju isto kao što sam i ja. Možete da odrastete da budete pomireni sa tim da možete javno da budete gej. Govorim svetu da sam gej da bih olakšao ostalima da se otvore, ako godinama to prećutkujete, biće vam sada mnogo lakše”, rekao je Torp.

Od 2016. do 2019. godine je bio u vezi sa Rajanom Čeningom, a Jan ističe da bi želeo da postane otac.

Kao i mnogi LGBT sportisti, jedan deo života je bio depresivan, pa je čak morao da ode i na kliniku za rehabilitaciju. Danas se oseća dobro i jedna je od LGBT ikona.

Izvor: Nova.rs


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.