Serija “Zavada”, antologijski koncept reditelja i scenariste Rajana Marfija, u prvoj sezoni bavila se sukobom “epskih proporcija” između holivudskih diva Beti Dejvis i Džoan Kraford, ali i snimanjem kultnog filma “Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?”.
Posle sedam godina pauze serija je dobila, uslovno rečeno nastavak, tačnije, novi okršaj između slavnog Trumana Kapotea i njegovih labudova (tako je nazivao žene iz visokog društva sa kojima se družio). Kapote je najpoznatiji kao pisac čuvenog dela “Doručak kod Tifanija” i “Hladnokrvno ubistvo”, ali i po tome što je znao svaki mogući trač iz najiviših ešalona američkog društva. Njegova neverovatna emotivna veza sa ženama iz visokog društva i izdaja koštala ga je ugleda, ali prijateljstva.
Zavada u realnom životu i na TV ekranu
Druga sezona serije “Zavada” prati prvo upoznavanje Trumana Kapotea i Bejb Pajli modne urednice magazina “Voga”. Od neverovatne prijateljske veze i Trumanovih priča koje su očarale Bejb, situacija se otela kontroli kada je pisac objavio članak u magazinu “Eskvajer” u kojem je pisao o svim prevarama Pajling supruga, ali i o En Vodvord, koju je pod pseudonimom optužio da je ubila svog supruga, ali da je izbegla kaznu jer je iscenirala nesrećni događaj.
En se pre objavljivanja članka, znajući šta će izaći u javnosti, ubila, a Pajli je raskinula svaki kontakt sa Kapoteom.
Ko je zapravo bio Kapote?
Truman Kapote, američki romanopisac i pisac kratkih priča, osvojio je publiku egelantnim detaljnim pisanjem, likovima i duhovitim društvenim opaskama. Kapote se uglavnom pamti zbog njegove novele “Doručak kod Tifanija” i romana “Hladnokrvno ubistvo”.
Truman Kapote je rođen 30. septembra 1924. godine u Nju Orleansu, u Luizijani. Njegov otac bio je izdanak stare i ugledne južnjačke porodice Parsons, a majka, Lili Mej Folk, u trenutku venčanja tek šesnaestogodišnjakinja. Detinjstvo je proveo u nesigurnosti i pod senkom očevih neuspeha – ovaj nije mogao ni na jednom poslu da ostane duže, dok je majka sama priznala da nije prikladna osoba za odgajanje dece. Rešenje je našla tako što je svog jedinca poslala da živi kod tetke, Džejn Folk, usedelice koja je živela zajedno sa svojim sestrama Suki i Kajli. Već tada, mali Truman je osećao da je drugačiji od ostale dece. Osećanje usamljenosti proganjaće ga do kraja života, ali godine koje je proveo odrastajući na Jugu kasnije će biti inspiracija za mnoge njegove pripovetke, poput “Božićne uspomene”.
Do preokreta je došlo kada su se njegovi roditelji, ubrzo po preseljenju u Njujork 1931. godine razveli, a majka ponovo koju godinu kasnije udala za bogatog poslovnog čoveka kubanskog porekla, Džoa Kapotea. Ovaj je usvojio Trumana i dao mu svoje prezime, te ga poslao u najskuplje privatne škole na Menhetnu. Ipak, ni u jednoj nije ostao dugo. Iako je tada halapljivo čitao sve što bi mu palo pod ruku, iz maternjeg jezika je redovno dobijao loše ocene, a učitelji su zaključili da je povučeni i ćutljivi dečak gotovo sigurno mentalno zaostao. Obeshrabreni supružnici Kapote odveli su Trumana kod psihijatra, ali na testovima se pokazalo da dečak poseduje koeficijent inteligencije 215, sasvim rekordni u istoriji škole. Od tada, niko nije mogao da razuveri Trumana Kapotea da je genije. Bilo kako bilo, škola ga i dalje nije zanimala i u sedamnaestoj godini odlučio je da je definitivno napusti.
Poslovni angažman i svet bogatih i slavnih
Prvi posao je dobio u listu “Njujorker”. Kasnije je sa prezirom govorio o tim početnim koracima, jer je verovao da su takvi poslovi bili nedostojni njegovog istinskog talenta i sposobnosti. Višak samopouzdanja i drskosti demonstrirao je na konferenciji književnika u Vermontu 1944. godine kada je izvređao, tada već uveliko, slavnog pesnika Roberta Frosta. U to vreme, počeo je da objavljuje kratke priče, a već 1945. godine za jednu od njih dobio je književnu nagradu O.Henri Memorial. Osim finansijske koristi, ova nagrada mu je omogućila da sa izdavačkom kućom “Random Haus” potpiše prvi ugovor za roman.
Osetivši da je došlo vreme da se obračuna sa utvarama iz prošlosti, vratio se u Nju Orleans i u hotelskoj sobi počeo rad na svom prvom romanu. Priča o mladiću sa Juga koji se zaljubljuje u transvestita, “Drugi glasovi, drugi prostori”, izazvala je senzaciju kada se pojavila 1948. godine. Truman je posvetio ovaj roman svom prvom značajnom ljubavniku, profesoru književnosti Njutnu Arvinu. Na naslovnoj strani se šepurio sam Truman Kapote, mlad i androgin.
Prvi uspeh mu je doneo medijsku slavu i omogućio da uđe u krug bogatih i uticajnih ljudi. Naročito su ga prihvatile žene, zbog njegove duhovitosti, cinizma i umešnosti da ih zabavlja. Sam Truman je uživao u društvu ovih, kako ih je sam zvao, labudica i nije propuštao ni jednu priliku da pozira fotografima i kamermanima. Vrlo rado je bio priman u krugu žena koji su činile Marela Anjeli, napuljska princeza i supruga italijanskog milijardera Đanija Anjelija, Li Redzvil, ništa manje slavna sestra Džeki Kenedi, Gloria Vanderbilt, bogata naslednica, te C.Z. Džest, uticajna njujorška kolumnistkinja.
U to vreme je upoznao Džeka Danfija, oženjenog pisca koji je zbog Trumana napustio suprugu i ostao uz njega do kraja, punih trideset šest godina. Danfij je u mnogo čemu bio drugačiji od Truman Kapotea – nije voleo mondenski svet, ali je bio čvrst i pouzdan oslonac kojem se ovaj uvek vraćao.
Sledećih godina nizali su se uspesi. Truman je redovno sarađivao sa “Vogom”, “Harpers Bazarom” i “Eskvajerom”, a pripovetke i romani koje je objavio, poput “Čuju se muze”, “Harfa od trave”, “Hladnokrvno ubistvo” povoljno su primljeni kako kod kritike tako i šire publike. Ipak, zenit uspeha došao je sa romanom “Doručak kod Tifanija”. Kao predložak za fascinantni lik Holi Goligteli, koji je u istoimenom filmu tumačila Odri Hepburn, poslužila je Trumanova majka Lili Mej, koja je 1954. godine ubila uzevši prekomernu dozu sredstava za spavanje. U romanu, Holi je šarmantna, ali lakomislena Južnjakinja, koja pokušava da se uspne na društvenoj lestvici Menhetna, no stvari se ne završavaju onako kao što je ona u početku zamislila. Za Odri Hepburn i njenog partnera na filmu, Džordža Peparda, ovo su bile nezaboravne uloge, a sam film je bio jedan od onih koji prizivaju zavodljivu magiju i romantičnost urbanog Njujorka.
Trijumf i pad na dno
Da bi dostojno proslavio svoje uspeha, ali i zgrnuo jos publiciteta, Truman Kapote je 1966. godine u njujorškom hotelu “Plaza” organizovao crno-beli kostimirani bal, za 500 naslavnijih i najbogatijih džet setera. Svako ko je značio nešto pojavio se te večeri, a Kapote se kupao u sjaju reflektora, ne propuštajući pri tom da čuje sve o najsvežijim tračevima i skandalima među elitom.
Sklonost ka tračevima, senzacionalizmu i ubitačno oštar jezik, na kraju su bili razlog njegovog potpunog uništenja. Da bi održao pažnju javnosti za svoj rad, odlučio se 1975. godine da publikuje delove svog neobjavljenog romana “Uslišene molitve”. To je zapravo bila društvena hronika sveta bogatih i slavnih, sve sa najpikantnijim tračevima i najintimnijim ispovestima poznatih. U nekim slučajevima, Kapote se čak nije ni potrudio da izmeni imena protagonista. Među onima koji su se prepoznali, a kojima se svakako nije dopalo ono što su pročitali, bili su vojvotkinja od Vindzora, urednica “Voga”, Diana Vrieland, Džeki O i mnogi drugi, uticajni ljudi. Kapotea su preko noći napustili prijatelji, a on sam je društveno bio potpuno izopšten. Shvativši kako je katastrofalan potez napravio, uništio je preostale, neobjavljene stranice romana ili ih nikada nije napisao…
Alkohol i droge, kao i neumereni, premda verovatno prenaduvani i izmišljeni promiskuitet, učinili su svoje. Kapote se i dalje kretao po mondenskim mestima, poput diskoteke Studio 54, ali kao groteskna, parodična figura sebe samog od pre nekoliko godina. Tvrdio je da redovno menja zgodne ljubavnike, a na kratko je bio u vezi sa slavnim Endijem Vorholom, međutim, posle svake eskapade pokunjeno se vraćao svom partneru Džeku Danfiu.
Premda prezren i napušten pred kraj života, Truman Kapote nije sasvim klonuo duhom. Bez dlake na jeziku, nije propuštao ni jednu priliku da ošine neku od javnih ličnosti svojim britkim, neretko zlobnim, komentarima. Tako je pojavu i modni stil poznate spisateljice, Žaklin Susan, uporedio sa “trandžiranim kamiondžijom”. Kada je Žaklin Susan zapretila tužbom, Kapote je uputio javno svoje izvinjenje, “svim kamiondžijama koje je uvredio”.
Truman Kapote je umro 25. avgusta 1984. godine, u kući svoje prijateljice Žoan Karson, na Bel Eru. Njegov pepeo rasut je po jezeru Krukid u Bridžhamptonu, a isto je učinjeno nekoliko godina kasnije sa ostacima njegovog partnera. Danas tamo stoji spomen-ploča sa njihovim imenima.
Podsetimo, život Trumana Kapotea inspirisao je stvaranje nekoliko filmova koji su se bavili nekim segmentom njegovog života. Kao epizodni junak, lik Trumana Kapotea se pojavljuje u nekoliko filmova portretisan od strane različitih glumaca. Paul Vilijams je glumio Kapotea u filmu “Dorsi”, u kojem upoznaje Džima Morisona sa Endijem Vorholom. Luis Nedžin je takođe glumio Kapotea u filmu “54”, a Sem Strit je vrlo uspešno odglumio Trumana u filmu “Nije li velika”, filmu koji se bavio životom Žaklin Suzan.
Godine 2005. pojavljuje se film “Kapote”, koji se bavio događajima u Trumanovom životu koji su usledili pre, tokom i neposredno posle pisanja i objavljivanja romana “Hladnokrvno ubistvo”. Film je režirao Benet Miler a samog Kapotea je glumio Filip Simor Hofman. Film je dobio veliku pažnju kritičara i mnogi su ga uvrstili u 10 najboljih filmova 2005. godine. Film je bio nominovan za Oskara u 5 kategorija: za najbolji film, najbolju glavnu mušku ulogu, najbolju režiju, najbolji adaptirani scenario i najbolju žensku sporednu ulogu. Upravo performans Filipa Simora Hofmana doneo je filmu Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, ali i mnoge druge prestižne nagrade u istoj kategoriji kao što su Zlatni globus i nagradu BAFTA.
Sledeće godine pojavio se film sa sličnom tematikom, “Ozloglašen”. U ovom filmu Kapotea je tumačio Tobi Džouns, a pored njega u filmu glumi Sandra Bulok, Sigorni Viver, Danijel Krejg, Gvinet Paltrou, Izabela Roselini, Piter Bogdanovič. “Ozloglašen” je ostao u senci prošlogodišnjeg filma Kapote, jer su oba filma obrađivala istu temu u kratkom vremenskom razmaku.
Publika trenutno može da gleda seriju “Zavada” koja u svojoj drugoj sezoni tematizuje Trumanov sukob za njegovim labudicama. Glavna uloga poverena je Tomu Holanderu.
Izvor: Srbija danas