Nije gej brak, ali se registruje kod matičara

Najava ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordane Čomić da će na proleće biti gotov zakon o istopolnim partnerstvima naišla je na oduševljenje među LGBT zajednicom.
Zasada još nema reakcija među desničarskim organizacijama.

– Duboko verujemo da je takav propis neophodan, i da treba da razumemo da evropske vrednosti, vrednosti tolerancije i ljudskih prava, takav propis podrazumevaju. Teško mi je da procenim tačno rok, ali mislim da bi to bilo spremno pre prolećnog zasedanja Skupštine 2021. Moralo bi biti – rekla je ministarka, i dodala da je potrebno stvoriti političku volju da taj propis bude “antidiskriminacioni i ljudskopravaški”.

Ovaj zakon neće, kako nam je rečeno, ozakoniti ni istopolne brakove, ni istopolne vanbračne zajednice, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom. On bi trebalo da omogući da registrovani partneri istog pola uživaju prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i oni u bračnoj zajednici.

– Najava da će zakon konačno biti donet je lepa vest, iako nam je obećavano da će se to desiti još 2018. Zakon o istopolnim parterstvima planiran je Strategijom za borbu protiv diskriminacije i Akcionim planom za njeno sprovođenje, koji su istekli pre dve godine.

Ključno je da se njime ne uvode ni brak, ni vanbračna zajednica, niti se reguliše pitanje usvajanja dece. On će omogućiti rešavanje pitanja nasledstva, zdravstvenog osiguranja, posete istopolnog partnera u zatvoru ili bolnici. Istopolne zajednice moraće da budu registrovane kod matičara – objašnjava Predrag Azdejković, gej aktivista.

Kako ističe, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi i regionu koje nemaju takav propis. Imaju ga gotovo sve zemlje EU, izuzev Mađarske, Rumunije i Bugarske. Osim nas, u regionu ga nemaju još samo Makedonija i BiH.

Najavi pripreme novog zakona prethodila je septembarska peticija “Beograd prajda” za njegovo usvajanje. U njoj se tražilo: da zajednica istopolnih partnera bude priznata zakonom; da se na istopolne partnere primenjuju propisi o podeli imovine ako zajednica prestane da postoji; da partner istog pola može da nasledi osobu sa kojom živi pod istim uslovima kao bračni drug; da ima pravo nasleđivanja penzije u slučaju smrti ovog drugog; da im se omogući uživanje prava na zaštitu od nasilja u porodici; da u slučaju bolesti jednog drugi partner mora da bude obavešten o njegovom zdravstvenom stanju; da istopolni partner ima pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana za svog partnera; da mogu jedni druge da posećuju u zatvoru i da u slučaju smrti mogu da preuzmu telo svog partnera i sahrane ga.

U peticiji se ističe da su Nacrt zakona organizacije civilnog društva sastavile još 2010. i predale ga nadležnim organima na usvajanje.

EVROPSKA OBAVEZA SRBIJE

Srbija je u obavezi da donese ovakav propis kao članica Saveta Evrope, napominje Azdejković. Naime, presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju “Olijari i drugi protiv Italije”, iz 2005. godine, svaka država članica SE dužna je da pravno reguliše zajednicu života dve osobe istog pola.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.