Glasanje javnog mnjenja koje je većinski podržalo istopolne brakove u Australiji u sredu, prema pisanju Gardijana predstavlja emocionalni proboj duge borbe koja još traje.
Istraživanje je dalo opširan odgovor i poslata je jasna poruka o tome šta Australijanci misle, ali troškovi istraživanja, kako finansijski zbog slanja upitnika poštom, tako i psihološki, bili su zapanjujući. Čak i kad slave potvrdan odgovor na legalizaciju istopolnih brakova, mnogi građani Australije su frustrirani. Smatraju da bi njihova zemlja mogla brže da napreduje ako bi poslanici i premijer Malkom Ternbul jednostavno obavili svoj posao i doneli zakon koji odražava ono što su istraživanja već pokazala.
“Ovo pokazuje da su ljudi ispred sadašnje vlade”, rekao je Piter Levis, jedan od anketara. Zakonodavci su u sredu predstavili predlog zakona, a istopolni brakovi trebalo da budu legalizovani do kraja godine. Kritičari ističu da bi to moglo da se očekuje tek za godinu ili dve, a debata o detaljima tek je započeta. Australijski parlament u ovom trenutku izuzetno je slab pošto je proveo nekoliko meseci u diskusiji zbog dvojnog državljanstva što bi moglo da dovede do promene vlasti.
“Oni samo treba da slušaju australijski narod i učine to veoma brzo”, rekao je Džarad Dugan Tirnej, gej službenik iz Melburna koji vodi popularni nalog na Instagramu gde prikazuje život sa svojim partnerom i sinom. Kaže da je poruka vlasti izuzetno moćna.
“Evo torte, ali ne možete još da jedete”, prokomentarisao je on. Ipak, on i mnogi drugi kažu da s ponosom treba gledati na rezultate. Australijanci su u velikoj meri podržali istopolne brakove sa 61,6 odsto glasova za.
“Dokazano je da Australijanci žele ‘jednakost za sve'”, rekao je Kris Levi, šezdesetogodišnji umetnik koji je pratio rezultate u parku princa Alfreda u Sidneju sa svojim partnerom i stotinama drugih.
“To je opravdanje. Činjenica da je oko osamdeset odsto stanovništva uzelo učešće, uključujući i deo populacije koji verovatno nikad nije poslao pismo u životu, pokazuje da smo spremni da se angažujemo”, rekao je on. Australija je donošenje odluka o socijalnim pitanjima još ranije prenela na narod. U maju 1967. godine, 91 odsto građana podržalo je na referendumu brisanje dve diskriminatorne reference koje su se odnosile na Aboridžine u Australiji. Kao i glasanje o istopolnim brakovima i ovo od pre pedeset godina bilo je simbolično.
“Mogu da zamislim koju je hrabrost moji baka i deka trebalo da imaju u toj kampanji da bi postigli da se smatraju ljudskim bićima u Australiji”, rekla je Debora Četam, australijska kompozitorka koja je podržala je nedavnu inicijativu za legalizaciju istopolnih brakova.
“Manjinske grupe nikad ne bi trebalo da prolaze kroz ovo. To nije australijski. Okrutno je”, rekla je Anika Lovri koja je heteroseksualne orijentacije i podržala je glasanje. Neki od glasača koji nisu glasali za istopolne brakove, iako nisu bili saglasni s onim što je predloženo, zadovoljni su jer su imali priliku da se suoče s drugom stranom. Za sad, mnogi Australijanci još pokušavaju da shvate kako da simbolično glasanje zaista dobije uticaj.
“Opšti konsenzus je da je to totalno gubljenje novca i da vlada treba da bude u kontaktu sa ljudima i da ih razume. Mi ćemo imati mnogo više poštovanja za australijsku vladu kad se oni usaglase”, zaključio je Tirnej.
Izvor: Nedeljnik