„Ne zovi me sine“ je jedan subverzivan film

Ko si ti? To je pitanje koje prati Pierra (Naomi Nero), androginog protagonistu filma Anne Muylaert „Ne zovi me sine“. Naslov ovog brazilskog filma dobija dvostruko značenje nakon što Pierre otkriva da ga je Arcay (Dani Nefussi), žena za koju je mislio da mu je biološka majka, ukrala iz bolnice kad je bio beba. Ova uznemirujuća vest dolazi zajedno sa policijom koja upada u njihov skromni stan, stavlja joj lisice i vrše DNK test.

large_mae_so_ha_umaVeć smo videli Pierra, visokog i vitkog 17-godišnjaka kako skida pantalone u klozetu disko kluba i ima seks sa devojkom dok nosi tange i haltere. Kod kuće posmatra sebe u ogledalu u kupatilu, brija grudi, stavlja kreon, karmin i pravi selfije. Gitarista i pevač u rok bendu, on se strastveno ljudi sa muškim članom benda nakon što je razljutio devojku jer nije hteo da se ljubi s njom.

Sve to znači da je Pierre bure baruta puno unutrašnjih konflikata u filmu čija je tema tinejdžerski identitet u eri zbunjujućih izbora. Uprkos napetoj temi, „Ne zovi me sine“ je iznenađujuće staložen film. Nakon hapšenja, Arcay nestaje iz filma, a Pierre počinje da vodi nesrećan život okružen luksuzom, ali i okolnostima koje ga guše.
Na neki način možemo da kažemo da je film zbrzan, jer kada otkrivamo da je Arcay ukrala Pierrovu mlađu sestru, film ne nastavlja da se time bavi i gubi se potencijalno bogata radnja. Ta uskogrudost i trajanje od samo 82 minuta pomalo razočarava, ali uprkos tome, „Ne zovi me sine“ je fascinantan i simpatičan portret izgubljenog dečaka koga su bacili vukovima.

Njegovi biološki roditelji su bogati i tragali su za njim od njegovog nestanka, a njegov povratak ih čini presrećnima. Ali Pierrova nova porodica ga tretira kao dragoceno vlasništvo, koje su izgubili i iznenada pronašli. Umesto da ispituje njegovo teško prilagođavanje novoj sredini, film koji gleda na svet kroz Pierrove oči je oštra kritika više srednje klase i njihovog materijalizma, što „Ne zovi me sine“ čini dostojnim naslednikom filma „Druga majka“ koji je Anna Muylaert snimila 2015. godine, koji takođe istražuje klasne razlike.

Sao Paulo/ SP - Dezembro, 2014 STILL Longa ' Mae So Ha Uma ' , de Anna Muylaert Fotos: Aline Arruda *** OBRIGATORIO O USO DE CREDITO EM FOTOS PUBLICADAS NA WEB ou IMPRESSO ***

Neće dugo vremena proći pre nego što Pierre prsne u plamenu besa. Njegovi biološki roditelji, Gloria (koju takođe glumi Dani Nefussi) i Matheus (Matheus Nachtergaele) insistiraju da ga zovu po imenu koje su mu dali na rođenju, Felipe. Ali pravi šamar dolazi kada mu kupuju novu garderobu i pokušavaju da nametnu konzervativniji stil, sve dok on ne izađe iz kabine u crno-beloj zebra haljini. Homofobični otac umalo nije fizički nasrnuo na sina.

U filmu se može primetiti nedostatak sentimentalnosti. Nema scena patetičnih rastanaka kada Arcay odlazi u zatvor i Pierre postaje bespomoćni pion i eksponat za par koji ga je tražio 17 godina. Majka koja je sebično posesivna i otac koji je netrpeljiv i potencijalno nasilan, što rezultira tinejdžerskim buntom. Jedini član nove porodice koji ima razumevanja je njegov sada mlađi brat Joca.

Film je kritika identiteta na nekoliko nivoa: biološkom, seksualnom, društvenom, kulturnom i klasnom. Pierre koji je impulsivan i nestabilan nije heroj buntovnik. On je mladić koji se ne snalazi u novoj situaciji punoj prepreka, ali je film nedvosmisleno na njegovoj strani. Ipak na kraju mogli bi da kažemo da je „Ne zovi me sine“ jedan subverzivan film.

Film „Ne zovi me sine“ biće premijerno prikazan na ovogodišnjem Merlinka festivalu, 8. decembra u 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.