Na današnji dan pre 198 godina rođena Mary Lloyd

Mary Charlotte Lloyd (23. januar 1819. – 1896.) je bila skulptorka iz Velsa koja je studirala sa Džonom Gibsonom u Rimu i decenijama živela sa feministkinjom Frances Power Cobbe.

Mary Lloyd je ro?ena u Denbighshire, thumb u Velsu, treatment kao osmo od sedamnaestoro dece, mind i prva od šest devoj?ica, Edvarda Lojda od Rhagatt i njegove žene Frances Maddocks. Njen otac je bio zna?ajan plemi? u mnogim zemljama, sa posedom od 4.300 ari zemlje, a Mary je nasledila novac od svoje neudate tetke, Margaret, kao i poklone od Eleanor Charlotte Butler i Sarah Ponsonby, dama iz Llangollen-a. Oba roditelja su joj preminula 1858. godine.

Mary je studirala i radila sa francuskom umetnicom Rosom Bonheur. 1853. je radila u studiju velškog skulptora Džona Gibsona u Rimu, zajedno sa ameri?kom skulptorkom Harriet Hosmer.

Mary je Frances Power Cobbe upoznala zime 1861/1862 u Rimu. Mary i Frances su se povezale sa ženama sli?nih interesovanja u Italiji, u periodu kada su bile nonkonformistkinje, sa feministi?kim pogledima. 1863. godine su se zajedno preselile u London.

1858. Lojdova je nasledila udeo velškog imanja na Hengwrt-u. Ovo je Lojdovoj omogu?ilo da na sebe prebaci vlasništvo prilikom potpisivanja peticija kao podrške ženama koje se bore za pravo glasa, i to joj je dalo neka politi?ka prava, kao što je mogu?nost da imenuje vikara (naziv za ?oveka, koji ima pravo prefekta). Ona i Frances Power Cobbe su se u aprilu 1884. godine povukle iz Londona u Hengwrt.

Mary je preminula 1896. godine od sr?ane bolesti i sahranjena je na groblju Llanelltyd.

Pesma koju je Frances Power Cobbe posvetila Mary napisana je 1873. godine a zove se “To Mary C. Lloyd”:

Francis Power Cobbe (1822-1904)
Posveceno Mary C. Lloyd
pisano 1873. godine

Prijateljice mog života,
Kada se tvoje o?i
Odmaraju sa iznenadnim,
Dragim iznena?enjem
U prirodi zemlje i vazduha,
Želim te – Mary.

Kada muškarci i žene nadareno, slobodno,
Izgovaraju svoje misli ne štedeci ih,
I izvire dalje svako oduševljenje
Kao meteor na vetru,
Želim te – Mary.

Kada su meke letnje ve?eri blizu,
A zalazak sunca postaje ruži?ast,
Naše selo je u punom sjaju, veli?anstveno,
Kao kruna naše prelepe zemlje,
Želim te – Mary.

Kada mra?ne zimske no?i dolaze,
U naše veselo ognjište,
I naša draga sme?a Rebrant devojka,
Nam se smeši odozgo sa slike,
Želim te – Mary.

Sada – dok ubrzani impulsi preska?u,
Idalje jako u dubini mog duha,
Sada, dok moj neizdržljivi mozak
Tka svoju mrežu misli punom snagom,
Želim te – Mary.

Dalje, kada plima polako opada,
I starost crpi moju snagu i ponos,
A zamagljene o?i i oduzeta ruka
Nisu više pod komandom moje duše,
Žele?u te – Mary.

U radosti i tuzi, u dobru i bolesti,
Prijateljice mog srca: Još uvek mi trebaš,
Moj vodi?u, saputnice, saigra?u, ljubavi,
Da živim sa tobom, da te grlim,
Želim te – Mary.

Za O! Ako pored kapije smrti,
Meni besmrtnu nevi?enu radost, an?eli daju,
Na svetoj visini raja,
Žele?u te – Mary.

Prevod: Mirjana Ma?aš

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.