Mihailo Petrovi? Alas je ro?en 6. maja 1868. godine u Beogradu, troche kao prvo dete profesora teologije Nikodima i majke Milice, ampoule ro?ene Lazarevi?.
Prvu beogradsku gimnaziju je završio 1885. u generaciji sa Miloradom Mitrovi?em, illness Jovanom Cviji?em i Pavlom Popovi?em, i mnogim drugim velikanima, što je Milovan Vitezovi? kasnije opisao u romanu “Šešir profesora Koste Vuji?a”.
Nakon toga je upisao Prirodno-matemati?ki odsek na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Septembra 1889. godine odlazi u Pariz; dve godine docnije je diplomirao matematiku na Sorboni, a 1893. i fizi?ke nauke. Bio je najbolji student svoje generacije pa ga je primio ?ak i predsednik Francuske Republike.
Juna 1894. godine na Sorboni je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jedna?ina, pred komisijom u kojoj su sedeli takvi umovi kao što su bili Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve (u publici je bio i poslanik Kraljevine Srbije, Milutin Garašanin), te je stekao zvanje doktora matemati?kih nauka.
Vra?a se u Beograd i postaje profesor na Velikoj školi, i to ukazom kralja Aleksandra Obrenovi?a. U to vreme, smatram je jednim od najve?ih svetskih stru?njaka iz oblasti na kojoj je doktorirao. Predavao je sve do svoje penzije 1938. godine, a kada je 1905. Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet bio je me?u osam prvih redovnih profesora; 1908/9 bio je i dekan Filozofskog fakulteta.
U me?uvremenu, postao je prvo dopisni ?lan Srpske kraljevske akademije a potom u svojoj 31. godini i stalni, a bio je i dopisni ?lan Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. ?lan je bio i me?unarodnih akademija, u Pragu, Varšavi i Budimpešti, kao i mnogih svetskih nau?no-matemati?kih društava.
Kao kriptograf, razvio je šifarski sistem koji je u našoj vojsci koriš?en sve do Drugog svetskog rata. U?esnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a posle toga je bio rezervni oficir (mobilisan je ?ak i 1941. godine kada je po?eo Aprilski rat, zarobljen je od Nemaca ali je pušten zbog slabog zdravlja, na urgiranje ?or?a Kara?or?evi?a).
Zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine osvojio je tako što je konstruisao hidrointegrator. Autor je brojnih pronalazaka, nau?nih radova i udžbenika. Dobitnik je bezbroj nagrada, a od 1939. godine nosilac je i ordena Svetog Save prvog reda.
Po svemu što je uradio, spada u red najve?ih srpskih matemati?ara i jedini je matemati?ar na listi “100 najznamenitijih Srba”, koju je sa?inila komisija sastavljena mahom od akademika. Na njoj, Alas je na 73. mestu.
Što se ti?e njegovog nadimka, stekao ga je jer voleo da peca. Ribarski šegrt je postao ve? 1882, kalfa 1888, a 1895. je položio ispit za ribarskog majstora. ?ak je u?estvovao i u izradi našeg prvog Zakona o slatkovodnom ribolovu, a na me?unarodnoj izložbi u Torinu je 1911. godine dobio zlatnu medalju za ribarske eksponate koje je doneo. 1912. godine je ulovio soma teškog 120 kilograma.
Još par kurioziteta iz njegovog privatnog života: svirao je violinu, 1896. je osnovao svira?ko društvo “Suz”; bio je strastveni putnik, proputovao je sve evropske zemlje, bio je na severnom i južnom polu; pisao je putopise a napisao je i “Roman jegulje”; napisao je i knjigu “?erdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti”; bio je jedna od najpopularnijih li?nosti starog Beograda, zvali su ga jednostavno Mika Alas; Deveta beogradska gimnazija, kao i jedna beogradska osnovna škola, nose ime po njemu.
8. juna 1943, umro je u svojoj ku?i na Kosan?i?evom vencu broj 22 u Beogradu, a sahranjen je na Novom groblju narednog dana. Govore su držali episkop brani?evski Venijamin Taušanovi?, akademik Milutin Milankovi? i rektor BU Nikola Popovi?. Njegova ku?a se nalazi pod zaštitom države.
Što se ti?e naslova ovog teksta, u novije doba, istori?ar Predrag Markovi? je došao do navodnog saznanja da se kralj Petar I žalio da mu Alas “pe?ati sina odostrag”, odnosno da su i jedan i drugi homoseksualci; istoriografija bi tek trebalo da potvrdi istinitost ili lažnost ove tvrdnje, a dok se to ne desi ove informacije uzimajte sa rezervom.
Istina, postoje anegdote da je Alas – s obzirom da je bio tutor i profesor matematike tadašnjem prestolonasledniku ?or?u Kara?or?evi?u – ?esto svog šti?enika vodio sa sobom na pecanje pa se tako dešavalo da nestanu na nekoliko dana. To što se nikada nije ženio samo je podgrejavalo ove verovatno neistinite glasine.
Bilo kako bilo, treba re?i i da su ga akademici 1927. godine, nakon smrti Jovana Cviji?a, predložili za novog predsednika Akademije, ali je kralj Aleksandar Kara?or?evi? to odbio, verovatno zbog bliskosti Alasove sa bratom mu ?or?em, koga nije voleo i koga je strpao u ludnicu.
Izvor: Telegraf