Muvanje, visit web tu najstariju veštinu, this gej ljudi u Srbiji uglavnom praktikuju na internetu. Tu se momci ose?aju sigurno, price jer njihovu seksualnu orijentaciju mogu saznati samo njima sli?ni. Me?utim, gej ljudi su postojali i pre interneta, pa nas je zanimalo kako su se tada muvali beogradski frajeri. Odlu?ili smo da potražimo one koji su imali dvostruka iskustva, zato smo otišli na jedno od najmasovnijih sajtova za upoznavanje, me?u gej populacijom poznat kao “plave strane” i pitali ih kako su se muvali, ali i šta im je internet doneo.
Neron (50)
U pre-internet eri ve?ina susreta se odigravala slu?ajno. Da bi se dvojica našla, morali su da odlaze na odre?ena mesta, naj?eš?e parkove ili druge usamljene kutke. Donji grad na Kalemegdanu je bio idelalan, jer nije imao osvetljenje i bio je carstvo mraka. Da bi prepoznali potencijalnog partnera, morali su da najpre gledaju jedan drugog u o?i. Po tome se uglavnom poznavalo ko je zainteresovan, jer strejtaši ne gledaju druge muskarce u o?i duže od nekoliko sekundi.
Ukoliko bi kontakt o?ima bio uspostavljen, sledila bi neka od uobi?ajenih žvaka tipa “Izvini, koliko je sati?” ili “Gde je najbliža…”. Ako bi se pokazalo da druga strana želi da razgovara, prelazilo se na opreznu pri?u, jer su tada ljudi bili generalno pristojniji i razgovorljiviji, pa zato nije svaka pri?a bila obavezno sa gej likom. U toku razgovora se ispipavalo da li je drugi na istom “kanalu” preko sporadi?nih ubacivanja seksualnih primedbi. Ukoliko je to prolazilo dobro, postojalo je više mogu?nosti. Ili se prelazilo na otvoreno pitanje da li je “u fazonu” i odmah tražilo mesto za seks ili se pravio dogovor za seks. Ako je padao odmah, to je bilo, naravno, na kakvom pustom i mra?nom mestu, u javnim toaletima, javnom kupalištu ili kabinama bazena. Bilo je i dosta seksa po stanovima. Prijateljstva su se negovala, pa se gej zajednica uglavnom poznavala. Tako su sledila druženja po kafanama, restoranima, ku?ama i vikendicama i krug se polako širio. Naravno, bilo je tu i mnogo drugih na?ina.
Ja sam prvog muškarca upoznao sa 12 godina, on je tada imao 35. Prvog de?ka sam upoznao na Kalemegdanu, ?ekao sam drugaricu da idemo u šetnju i startovao me tip. Tada nije bilo mobilnih telefona, pa sam morao da tr?im u telefonsku govornicu i javim drugarici da ne dolazi. Drugog sam upoznao u hotelu Moskva, gde sam svako jutro išao po kafu. Ljubazni kelner mi je uz kafu uvek udeljivao i osmeh i prijatnu re?. Jednog zimskog jutra nije bilo mnogo gostiju i seo je da popri?a sa stalnim gostom. Tako sam saznao da nema devojku, a na?in kako je odbacio i pomisao da je traži mi je ukazao da je od “naših”. I dalje je pri?a o petogodišnjoj vezi.
Marko (54)
Ja sam prvog de?ka upoznao u parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prednost tog vremena je bila to što odmah znaš s kim imaš posla, a sada je tu gomila dr.adžija s lažnim profilima. Najgora stvar je ta što nismo imali mobilne telefone i ako zbog nekog razloga ne do?eš u zakazani termin, izgubiš svaki kontakt. Skoro sam sreo tipa koji mi se baš dopao pre 25 godina, ali sam tada bio spre?en da se pojavim u zakazano vreme i hteo sam da se pojedem.
Siniša (49)
Bilo je jako lako upoznati se sa nekim i to na ulici. Ljudi su se prepoznavali, osvrtali, zagledali i lako stupali u kontakt. Tako sam radio i ja. Sve je bilo o?i u o?i, pa tim lakše nego danas. Tako?e, postojala su i mesta gde su se gejevi okupljali. Restoran hotela Moskva je bio jedno od njih. Opuštena atmosfera, bez mrkih pogleda, bilo da si sam ili u društvu, uvek si mogao da upoznaš nekoga. Kara?or?ev park je bio omiljen za sastanke u kasne ve?ernje sate. Bilo je potpuno bezbedno, zaista. Nisam od onih koji vole da šetaju po parkovima, ali sam to radio povremeno. Kada je to postalo problem, ta mesta su po?ela da se gase i danas više ne postoje, osim kao fetiš. Internet ništa nije doneo. Sada ljudi glume nešto drugo, traže sve, a ne nude ništa. Smatram da je nekada bilo mnogo lepše, ali se nažalost to ne?e vratiti.
Janko (53)
Ljudi misle da smo imali neke posebne šifre i znake raspoznavanja, a zapravo je sve bilo u pogledu. Ono što je internet doneo je više partnera, ali manju posve?enost onom koga upoznaš.
Dragan (47)
Nalazili smo se po javnim toaletima. Staneš za pisoar i posmatraš, a onda vidiš kako se gledaju, dr.aju. Kad iza?eš uvek neko krene za tobom, ako se skapirate, idete da se kresnete, a ako ne, vratiš se u wc. Bila je i ?uvena kafana u prolazu kod Palate Albanija gde smo se muvali.
Miroslav (50)
Odrastao sam u malom mestu tako da se dugo vremena nisam muvao ni sa kim. Tek kad sam došao u BG shvatio sam da postoje ta sastajališta. Nije tu bilo mnogo mudrosti. Odeš, recimo, na Uš?e, bilo danju ili no?u i zatekneš gomilu tipova koji se kao nešto muvaju i šetkaju oko žbunja i odmah ti je jasno o ?emu se radi, tvoje je samo da odabereš sa kim ?eš. Tada je bilo mnogo iskrenije, jer muvanja na internetu obi?no završe ispalom. Kad odeš na Uš?e, nema ispale.
Predrag (58)
Prvog momka sam sreo tako što smo išli u istu smenu tre?eg razreda gimnazije. To je bilo jednostavno, jer je bilo nas nekoliko koji su nedvosmisleno davali signale po obla?enju i na kraju krajeva smo otvoreno govorili da volimo i muškarce i žene. Tako je bilo lakše, jer nisi samo peško, nego voliš i devojke.
Ina?e ljudi su se pecali u potezu od Slavije preko Kara?ordevog parka i od Slavije prema Terazijama.
Željko (30)
Kada sam ja upoznavao prve momke, bila je to druga godina srednje, postojale su pri?aonice. Pozoveš i automat te spaja sa ljudima koji su tako?e pozvali. Kažeš “halo” ili samo ?utiš i ?ekaš da to kaže druga strana. Trebalo je pritisnuti npr. tarabu da prekineš razgovor i nastaviš ka slede?oj osobi. Oni koje je mrzelo da pritiskaju, samo kažu “dalje” i onda ti klikneš, jer su oni ?ekali da se pojave neke žene. Što se doga?alo gotovo nikad. Kad kreneš u pri?u, nekad je to samo dr.anje, nekad su starci, nekad klinci, nekad ljudi koji bi zauvek da pri?aju.
Upoznao sam jednom tipa sa pri?aonice, jer smo se sretali stalno na njoj. ?ak sam mu dao broj fiksnog, pri?ali bismo satima, danima, nedeljama. Vlada iz Kruševca. Do?em ja u BG da se mi upoznamo. Kod zgrade tadašnje republi?ke Skupštine ugledam verovatno najružnijeg ?oveka kojeg sam ikad video. Prenerazim se. Nigde nema onog divnog ?oveka s telefona. Posle ?ujem da je taj mnoge ljude tako sretao i posle nešto ucenjivao. No, bio sam dovoljno šarmantan da ga odbijem, a da se ne naljuti. Posle tih pri?aonica došli su SMS ?etovi. Jedva se se?am kako je to radilo. Ali znam da je bilo užasno komplikovano. No, nije bilo nemogu?e da tako upoznaš nekoga. To je bilo negde 2003. godine.
Slobodan (67)
Prvog tipa sam upoznao na Kalemegdanu u šetnji. Slu?ajno smo se zatekli u jednom delu tvr?ave i nekako se “osetili”. Tada je bilo i mesta za nalaženje poput nudisti?ke plaže na Adi Ciganliji, ali i nekih kafana i wc-a. Internet je doneo otu?enje i sedenje u stanu, a nekada se muvalo na svežem vazduhu. Nove generacije to ne poznaju, pa i ne mogu da razumeju.
Piše: Petar Paunovi?
Izvor: Noizz
One comment